Алфредо Ди Стéфано

Алфредо Ди Стéфано

Лични подаци
Пуно име	Алфредо Стéфано ди Стéфано Лаулхé
Датум рођења	4. српња 1926.
Мјесто рођења	Буенос Аирес, Аргентина
Датум смрти	7. српња 2014.
Мјесто смрти	Мадрид, Шпањолска
Националност	Талијан
Држављанство	аргентинско колумбијско шпањолско (1956 - )
Висина	1.78м
Позиција	нападач
Информација о клубу
Тренутни клуб	у мировини
Професионални клубови*
Године Клуб Ута. (гол.) 1945 - 1951 Ривер Плате 66 (49) 1946 → Хурацáн 25 (10) 1951 - 1953 Миллонариос 102 (90) 1953 - 1964 Реал Мадрид 282 (216) 1964 - 1966 РЦД Еспанyол 47 (11) Национална репрезентација** Године Репрезентација Ута. (гол.) 1947 Аргентина 6 (6) 1949 Колумбија 4 (0) 1957 - 1961 Шпањолска 31 (23)
Тренирани клубови
1967 - 1968 1969 - 1970 1970 - 1974 1974 - 1975 1975 - 1976 1976 - 1977 1979 - 1980 1981 - 1982 1982 - 1984 1985 1986 - 1988 1990 - 1991	Елцхе Боца Јуниорс Валенциа Спортинг ЦП Раyо Валлецано CD Цастеллóн Валенциа Ривер Плате Реал Мадрид Боца Јуниорс Валенциа Реал Мадрид
* Наступи и голови у професионалним клубовима који се рачунају само за службене утакмице и тачни су до 15.6.2014.

Алфредо Ди Стефано био је фудбалер и тренер пореклом из Аргентине. Рођен је 4. јула 1926. године у предграђу Буенос Аиреса. Био је најстарије дете у породици фармера и веома је рано почео да ради. Упркос тешком детињству, Алфредо никада није запостављао фудбал, а тежак рад га је само развио и очврснуо, тако да је био својевремено један од најјачих играча лиге.

Алфредо Ди Стефано изабран је за најбољег играча у историји мадридског Реала у анкети у којој је учествовало нешто више од милион навијача најтрофејнијег европског клуба. Анкета је почела 6. марта, на 106. рођендан "краљевског клуба", а у саопштењу Реала наводи се да је укупно регистровано 1.006.965 гласова. Био је то највећи одзив навијача у једној анкети коју је организовао клуб.

Играчка каријера

Са петнаест година придружује се најтрофејнијој аргентинској екипи, Ривер Плате, у којем већ годину дана касније дебитује за први тим. Ривер га убрзо даје на позајмицу Харакану, где игра одлично и поготком одлучује утакмицу управо против свог Ривера. У аргентинском првенству има фантастичан просек од скоро једног гола по утакмици и већ у 21- ој години дебитује за "гаучосе" на Копа Америка, које Аргентинци лагано освајају, што је уједно и највећи успех Ди Стефана на репрезентативном нивоу.

Након штрајка фудбалера у Аргентини 1949. године, велики број фудбалера из ове земље одлази у колумбијску пиратску "Ди Мејџор" лигу, због тога што колумбијски Савез није признавао ФИФА и где се нису опорезивали трансфери играча. Клубови су због тога могли да понуде веће новчане износе фудбалерима. Ди Стефано одлази у Милионариос из Боготе у којем је играо са својим земљаком, касније саиграчем из Реала Хектором Риалом. За само четири године направио је од "милонера" велики клуб, који је освојио четири титуле првака Колумбије, а постао је и најбољи стрелац клуба свих времена.

Ди Стефано је израстао у најбољег фудбалера Јужне Америке и као такав је у зрелим фудбалским годинама (27) прешао у "краљевски клуб" из Мадрида. од којег је у следећих десет година направио највећи клуб у историји фудбала. 1953. године Милионариос игра утакмицу против Реала на мадридском "Шамартину", где председник Реала Сантјаго Бернабеу одушевљен Алфредовом игром види у њему играча са којим ће створити екипу која ће покорити фудбалски свет. Обзиром да љути ривал Мадриђана ФК Барселона већ контактирала са Ривер Платом, Бернабеу шаље секретара клуба Рајмонда Сапорту да преговара директно са Милионариосима о преласку Ди Стефана у мадридски клуб, па је договор био да Ди Стефано игра сезону у Реалу, затим сезону у Барселони. Каталонци нису били импресионирани његовим наступима у "белом дресу" па су свој део одлучили да продају Јувентусу, али Ди Стефано то не прихвата и Реал откупљује Барселонин део. Алфредо тако остаје у власништву Реала за 70.000 долара.

Те сезоне (1953/54.) Реал је 23 корака (бода) испред Барселоне, а Ди Стефано на трону најбољег играча Шпаније смењује Барсиног играча Кубалу.

Алфредо ди Стефано 1957. године по први пут бива проглашен најбољим играчем Европе. Годину дана касније Мадриђани су јачи за Уругвајца Сантамарију, а ривал у финалу Купа шампиона Милан, предвођен Скијафином, Лидхолмом и Ћезаре Малдинијем ипак је капитулирао након поготка Ди Стефана за Реалов тријумф од 3:2.

1959. године Реаловој "легији странаца" Ди Стефано и Риал (Аргентина), Сантамарија (Уругвај), Копа (Француска) придружују се још два вансеријска играча Диди (Бразил) и Пушкаш (Мађарска). Заједно са Шпанцем Гентом сачињавали су "дрим тим" којем није раван ни овај данашњи Реалов.

Ди Стефано је 1959. године по други пут проглашен најбољим играчем Европе. Последње у серији, али сигурно најзанимљивије је оно што се десило 1960. године, када на крцатом "Хемпден Парку" са 7:3 Реал "понизио" франкфуртски Ајнтрахт, који је у полуфиналу био бољи од Глазгов Ренџерса, а финале је остало упамћено и по четири гола које је постигао Алфредо ди Стефано. Једини трофеј који је недостајао у Ди Стефановој ризници је био Интерконтинентални куп. У свих пет финала Купа шампиона, као и у Интерконтиненталном купу Алфредо је постизао макар по један гол.

Последња играчка станица за Ди Стефана је клуб Еспањол, где након двогодишњег играња каријеру завршава 1966. године.

Тренерска каријера

Водио је екипе Боке Јуниорс, Ривер Плате, Валенсије, Спортинга из Лисабона и кратак период Реал Мадрид.

Вањске везе

Алфредо Ди Стéфано на Wикимедијиној остави

• Наступи у репрезентацији на рсссф.цом
• Списак постигнутих голова Архивирано 2010-02-14 на Wаyбацк Мацхине-у