Apneja
| Apneja | |
|---|---|
lat. | apnoe |
 | |
| Opstrukcija disajnih puteva je čest uzrok apneje | |
| Klasifikacija i eksterni resursi | |
| ICD-9 | 786.03 |
Apneja (grč. απνοια, α- bez, πνεειν- disanja, lat. apnoe) je kratkotrajni prekid spoljašnjeg disanja (uz očuvano unutrašnje disanje)[1] ili pauza u disanju koja traje duže od 3 a kraće od 10 sekundi [2] pri čemu dolazi do promene opšteg stanja u organizmu, bradikardije (usporenog rada srca), cijanoze (plavetnila vidljive sluzokože i kože) ili bledila i hipotenzije (pada krvnog pritiska). Apneju prati i određena desaturacija (smanjenje) kiseonika u perifernoj krvi.
Pored toga što je ona prateći simptom određenih bolesti svako u životu može ponekad imati apneju tokom noći, naročito kod velikog umora ili nakon konzumacije alkohola u večernjim satima. O apneji (kao bolesti) se govori kada se javlja više od 5 apneja u jednom satu ili kada je zbir apneja ili hipopneja u jednom satu veći od 10 u toku spavanja.[3] Apneja sindrom u spavanju ili opstruktivni apneja sindrom (engl. Obstructive sleep apnea) je poseban entitet apneje (koji se naziva i bolešću spavanja) sa dosta velikom učestalošću kod prividno zdravih osoba. Procenjuje se da je oko 5% odrasle populacije (naročito muškog pola) zahvaćeno ovom bolešću.[3]
Apneja ili inspiratorni grč karakteriše se inspirijumom koji se po dostizanju svog maksimuma održava u fazi platoa nekoliko desetina sekundi.[4] Prema etiološkom faktoru koji ih izaziva apneje se dele na idiopatske i simptomske.
Prema patofiziološkom mehanizmimu apneje se razvrstavaju u;
- Opstruktivne - koje karakteriše odsustvo protoka vazduha, uz očuvane respiratorne pokrete;
- Centralne (najčešće) - nedostatak vazduha i odsustvo disajnih pokreta;
- Mešovite - kombinacija prethodna dva mehanizma.
- Nezrelost respiratornog centra kod prevremeno rođene dece
- Abnormalnosti u prenosu nadražaja preko određenih supstanci u mozgu
- Upotreba nekih lekova, stimulanasa, antidepresiva
- Hronična bubrežna insuficijencija, bolesti jetre, trudnoća, anemija
- Katapleksija (slabost mišića ili paraliza bez gubitka svesti)
- Hipoksija;
- Anemija;
- Šok;
- Respiratorni poremećaji;
- Metabolički poremećaji (hipoglikemija, hipokalcijemije, hipo / hipernatrijemija, hiperamonijemija);
- Termička nestabilnost;
- Intrakranijalne hemoragije;
- Malformacije centralnog nervnog sistema;
- Anatomsko suženje disajnih puteva (atrezija hoana, mikrognacija - Pierre Robin sindrom);
- Lekovi dati pacijentu, majci trudnici (fetusu);
- Infekcija (sepsa, meningitis, nekrotični enterokolitis);
- Grubo izvođenje intervencija;
- Grube manipulacije u nezi bolesnika;
Sve ono što povećava verovatnoću da se kod neke osobe razviju simptomi apneje, može se identifikovati kao faktor rizika. U najčešće faktore rizika za pojavu apneje spadaju:[5]
- Anatomske anomalije - Osobe sa manjim promerom gornjih disajnih puteva zbog anatomskih anomalija češće obolevaju od apneje.
- Pol - Iz nedovoljno poznatih razloga, rizik za razvoj apneje je veći kod muškaraca: kod muškaraca apneja izazvana snom javlja se u 4% a kod žena u 2% slučajeva.
- Menopauza - Razlozi su nejasni, ali mogu da budu povezani sa hormonalnim faktorom: npr. žene u postmenopauzi imaju veći rizik za razvoj apneje nego žene koje još nisu u menopauzi.
- Uzrast - U principu, prevalenca apneje je nešto veća kod dece u prvim mesecima života i povećava se sa godinama tako da je veća u starijih ljudi (uzrasta do 65) nego kod sredovečnih osoba (precizni podaci prevalenci kod dece trenutno nedostaju).
- Telesna težina - Ljudi koji su gojazni (sa 10% ili većim uvećanjem indeksa telesne mase) imaju oko 6 puta veće šanse za nastanak apneje od ljudi koji održavaju normalnu telesnu težinu.
- Pušenje - Ljudi koji puše imaju oko 3 puta veće šanse za pojavu apneje u odnosu na nepušače.
- Hrkanje - Ljudi koji pate od hrkanja u snu imaju veće šanse za pojavu snom izazvane apneje u odnosu na one koji to ne čine.
- Promene u nosu - Ljudi koji imaju devijaciju, polipe ili zapušen nos dok spavaju imaju oko dva puta veći razik za pojavu u snu izazvane apneje u odnosu na osobe bez tih problema.
Za postavljanje dijagnoze apneja neophodno je pratiti sledeće parametre:
- Tip disanja. Za svaki iregularan tip disanja kod pacijenta treba evidentirati; učestalost pojave prestanka disanja, trajanje u sekundama, odnos prema srčanoj frekvenci, pojavu cijanoze i promene tonusa muskulature;
- Odgovor na kožne stimulacije;
- Telesnu temperaturu;
- Acidobazni status krvi;
- Nivo hemoglobina i hematokrita u krvi;
- Vrednosti glikoze, kalcijuma i fosfora u krvi;
- Znake ranih simpotma sepse
- Praćenje drugih stanja koja izazivaju apneju;
- ↑ Vrhovac B, Francetić I, Jakšić B, Labar B. Interna medicina, Zagreb: Medicinska biblioteka;2003 str.726
- ↑
(PDF) Medicinski fakultet Niš Arhivirano 2016-03-07 na Wayback Machine-u Milan Stoiljković i sar. Topografsko ispitivanje pontomedularnih respiratorno-senzitivnih jedara mozga pacova mikrostimulacijama glutationom.
- ↑ 3,0 3,1 (sh) Što je apneja u spavanju ili opstruktivni apnejički sindrom? centarzdravlja.hr
- ↑ Milan Stoiljković i sar. Topografsko ispitivanje pontomedularnih respiratorno-senzitivnih jedara mozga pacova mikrostimulacijama glutationom.medfak.Niš Arhivirano 2016-03-07 na Wayback Machine-u
- ↑ (en) Epidemiology of Obstructive Sleep Apnea Syndrome ,OBSTRUCTIVE SLEEP APNEA SYNDROME, MediFocus
- (PDF) Inhalation intrabronchique : regardez ![mrtav link], un article du Généraliste n°2232, 17 (document PDF, 1p)
- (fr) Esprit Apnée Arhivirano 2005-10-15 na Wayback Machine-u „Lista šampiona u apneji“
- (fr) Fédération Francaise d'Etudes et de Sports Sous-Marins Nacionalna komisija za apneju
- (fr) Un dossier complet sur l'apnée, avec une interview de l'apnéiste Loïc Leferme Arhivirano 2011-01-02 na Wayback Machine-u