Пређи на садржај

Борна киселина

Извор: Wikipedija
Борна киселина
Струцтурал формула
Струцтурал формула
Спаце-филлинг модел
Спаце-филлинг модел
Бориц ацид црyсталс
ИУПАЦ име
Идентификација
ЦАС регистарски број 10043-35-3 ДаY
ПубЦхем[1][2] 7628
ЦхемСпидер[3] 7346
Јмол-3Д слике Слика 1
Својства
Молекулска формула Х3БО3
Моларна маса 61.83 г мол−1
Агрегатно стање Кристал бијеле боје
Густина 1.435 г/цм3
Тачка топљења

170.9 °Ц, 444 К, 340 °Ф

Тачка кључања

300 °Ц, 573 К, 572 °Ф

Растворљивост у води 2.52 г/100 мЛ (0 °Ц)
4.72 г/100 мЛ (20 °Ц)
5.7 г/100 мЛ (25 °Ц)
19.10 г/100 мЛ (80 °Ц)
27.53 г/100 мЛ (100 °Ц)
Растворљивост у отхер солвентс Растворљива у нижим алкохолима
умјерено растворљива у пиридину
врло мало растворљива у ацетону
пКа 5.2
Опасност
НФПА 704
0
1
0
 
Тачка паљења Незапаљива
ЛД50 2660 мг/кг, орално (пацов)
Сродна једињења
Сродна једињења Бор триоксид
Боракс

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала

Инфобоx референцес

Борна киселина (хемијска формула Х3БО3 или Б(ОХ)3) је супстанца која спада у слабе неорганске киселине. Постоји у облику безбојних кристала или бијелог праха и растворљива је у води. Може се наћи и у минералном облику и тада се назива сасолит. У природи се може наћи у неким вулканским областима, у саставу разних минерала (нпр. боракс), у морској води, у биљкама и воћу.

Кристална структура

[уреди | уреди извор]

Молекул борне киселине Б(ОХ)3 је планаран. Атом бора у молекулу борне киселине је сп2 хибридизован, тј. три сп2 хибридне орбитале се налазе у истој равни а угао између њих је 120 °. Бор са кисеоником гради ковалентне везе (посредством сп2 орбитала) и због тога је цијели молекул планаран . Борна киселина се у чврстом стању састоји од слојева Б(ОХ)3 молекула које на окупу држи водонична веза. Растојање између два сусједна слоја је 318 пм.

Елементарна ћелија кристала борне киселине
Водонична веза (испрекидане линије)
доводи да молекули борне киселине
формирају паралелне слојеве у чврстом стању

Добијање

[уреди | уреди извор]

Борна киселина се може добити у реакцији између боракса и неке неорганске киселине, као нпр. хлороводоничне киселине:

На2Б4О7·10Х2О + 2 ХЦл → 4 Б(ОХ)3 [ор Х3БО3] + 2 НаЦл + 5 Х2О

Борна киселина је растворљива у кључалој води. При загријавању изнад 170 °Ц долази до реакције дехидратације при чему настаје борична киселина (ХБО2):

Х3БО3 → ХБО2 + Х2О

Борична киселина је бијела, кристална супстанца и дјелимично је растворљива у води. Топи се на 236 °Ц а при загријавању преко 300 °Ц долази до даљње дехидратације при чему се формира тетраборична киселина или пироборична киселина:

4 ХБО2 → Х2Б4О7 + Х2О

Даљњим загријавањем добија се бор(III)-оксид:

Х2Б4О7 → 2 Б2О3 + Х2О

Борна киселина дисосује у воденом раствору:

Б(ОХ)3 + Х2О у еквилибрујуму са Б(ОХ)4- + Х+ (Ка = 5.8x10−10 мол/л; пКа = 9.24)

При томе се борна киселина понаша као Луисова киселина, тј. реагује са молекулом воде и прима електронски пар од ОХ- групе, што је чини киселином по Луисовој теорији. Награђени Б(ОХ)4- јон има тетраедарски облик, тј. тетраедарски распоред атомских група око атома бора.

У растворима са пХ вриједношћу 7-10, и ако је концентрација бора већа од 0.025 мол/L долази до стварања полиборатних јона. Најпознатији је тетраборатни јон који се налази у минералу бораксу:

4Б(ОХ)4- + 2 Х+ у еквилибрујуму са Б4О72- + 9 Х2О

Примјена

[уреди | уреди извор]

Борна киселина налази примјену као антисептик, инсектицид, за спрјечавање ширења ватре итд. У индустрији налази примјену у производњи фибергласа, за прављење средстава за подмазивање дрвета. Користи се и у пиротехници.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  2. Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.  едит

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]