Хеинрицх Химмлер

Хеинрицх Луитполд Химмлер
Реицхов Министар унутарњих послова
Мандат 24. коловоза 1943. – 29. травња 1945.
Претходник	Wилхелм Фрицк
Насљедник	Wилхелм Стуцкарт
Реицхсфüхрер-СС
Мандат 6. сијечња 1929. – 29. травња 1945.
Претходник	Ерхард Хеиден
Насљедник	Карл Ханке
Директор главног сигурносног уреда (в. д.)
Мандат 4. липња 1942. – 30. сијечња 1943.
Претходник	Реинхард Хеyдрицх
Насљедник	Ернст Калтенбруннер
Рођење	7. листопада 1900. Мüнцхен, Њемачка
Смрт	23. свибња 1945. Лüнебург, Њемачка
Политичка странка	НСДАП
Супружник	Маргарете Сиегротх
Вјера	римокатолик
Потпис

Хеинрицх Луитполд Химмлер (Мüнцхен, 7. листопада 1900. - Лüнебург, 23. свибња 1945.) је био заповједник СС-а и Гестапа, те један од најмоћнијих људи нацистичке Њемачке.

Химмлер је постао један од главних организатора Холокауста. Као оснивач и надлежни у нацистичким концентрацијским логорима и Еинсатзгруппен одредима смрти, Химмлер је имао сву област да имплеметира геноцид између 4 и 6 милиуна људи на индустријској скали. Тај геноцид односио се претежито на жидове, али и друге расе, националоности и увјете с којима се није слагала нацистичка идеологија, али за геноцид користио се и "посебни третман" (Сондербехандлунг) као убојства у плинским коморама.

Године 2008., њемачки га је часопис Дер Спиегел прогласио највећим масовним убојицом у повијести.

Рани живот

Химмлер са 7 година

Хеинрицх Луитполд Химмлер рођен је 7. листопада 1900. у околици Мüнцхена као син Јосепха Гебхарда Химмлера и Анне Марие Хеyдер, и средњи од тројице браће; најстарији је био Гебхард Лудwиг Химмлер (рођен 29. српња 1898.), а најмађи Ернст Херманн Химмлер (рођен 23. просинца 1905.). Химмлерово дјетињство било је изненађујуће нормално. Нетко би могао рећи да је чак био и привилегиран. Његови родитељи били су строги, но врло активни у животу и развоју њихове троје дјеце.

Хеинрицх је име добио по његовом крсном куму, Принцу Хеинрицху од Wиттелсбацха, који је родом из Баварске племићке обитељи, а којега је учио Химмлеров отац. То би можда могло бити извор Химмлерове опсједнутости социјалним статусом и положајем. Химмлер се 1910. почео школовати у елитним гимназијама у Мüнцхену и Ландсхуту гдје се образовао у класичној књижевности. Док је имао проблема са тјелесним одгојем, Химмлер је био изузетно бистар и марљив ученик, и академски дио школства обављао је одлично. Такођер, по очевом наређењу, Химмлер је редовито писао дневник и то сваки дан, од 10 до 24 године. Он је такођер имао многе изваншколске активности у којима је уживао - играо је шах, свирао клавир, сакупљао поштанске марке и бавио се вртларством. За вријеме Химмлерове младости, а пренесено и у његову одраслу доб, његов однос са супротним сполом увијек је био тежак.

Када је 1914. започео Први свјетски рат, започела је и промјена у Химмлеровом дневнику. Записи које је писао у дневнику доказују његову заинтересирансост у тај велики ратни сукоб. Почео је молити и наговарати оца да искористи своје везе са племством тако да он постане кандидат за часника. Његови родитељи су приговарали но попустили су. Допустили су му да након дипломирања 1918. тренира са 11. Баварском постројбом. Због неатлетске грађе имао је проблема са физичким тренинзима у војсци. Касније исте те године рат је завршио, а Њемачка је била поражена. Версајски уговор који је потписала Њемачка, а који је лимитирао број војника у њезиној војсци, унемогућио је Химмлеру да постане професионални војни часник, те је избачен је из војске. Никад није видио бојишницу.

Химмлер је од 1919. до 1922. студирао агрономију у Мüнцхену и након краткотрајне праксе на фарми. Химмлер је у то вријеме водио миран живот када се почео интересирати у младу дјевојку која је била кћи власника залогајнице у коју је Химмлер често долазио. У његовом дневнику он његов инцијални сусрет с њом успоређује с проналаском сестре. Касније искусио је одбијање након што јој је дао до знања што осјећа према њој. Ова ситуација је једини детаљ који треба споменути да би се показала његова неспретност са женама кроз његов живот. Химмлер је гледао жене кроз њихову улогу као потреба мушкарцима, као што овај извад из дневника демонстрира:

Прави човјек воли жену на три разине: као мило дијете које треба бити укорено, па чак и кажњено на рачун њезине неразумности, и које је заштићено и збринуто зато јер је он воли. Онда као жену и одану, разумну дружицу која се бори кроз живот с њим, која вјерно стоји уз свог вољенг без рубљења или оквања човјека и његова духа. I као доброту чија стопала он мора пољубити, која му даје снагу кроз њезину женску мудрост и дјечју, чисту светињу која не слаби у најтежим борбама и у идеалним сатима који појединцу дају рајски мир.

Химмлер такођер је поднио религиозна горопађења тијеком његова студирања у Мüнцхену. У своме дневнику написао је да је снажан католик и да никада неће напустити цркву. Ипак је био члан фратарства за које је вјеровао да дјелује по правилима цркве. Такођер је био врло критичан према проповиједима које би давали свећеници, но сматрао је да је учење цркве од велике важности. Химмлер је често утјеловљавао значење парадокса. У том периоду Химмлер је постао опсједнут жељом да постане војник. Написао је да ако се Њемачка ускоро не нађе у рату де ће отићи у другу земљу и тражити борбу.

За вријеме студија, постао је активан у Фреикорпсима, приватним војскама у којима су судјеловали бивши њемачки војници незадовољни њемачким поразом у првом свјетском рату. Химмлер се придружио Реицхкриегсфлаггеу и 1923. послао пријавницу за НСДАП, која је скупљала чланове Фреикорпса као потенцијалне пјешаке СА-а. Судјеловао је у пивском пучу под Ернстом Рöхмом у студеном 1923.

У просинцу 1926. Химмлер се смјестио у хотел у мјесту Бад Реицхенхалл. Ту је упознао своју жену, Маргарете Сиегротх (прије Боден), када је бјежао од олује. Она је била разведена, протестант и седам година старија од њега, а имала је плаву косу и плаве очи. Физички је била прави нордијски идеал, иако не претјерано привлачна. Заљубили су се и вјенчали 3. српња 1928. Њихово једино дијета, кћи Гудрун, рођена је 8. коловоза 1929. Химмлер је обожавао своју кћер, па јој је дао надимак "Луткица" (на њемачком Пüппи). Маргарете је касније посвојила сина, који Хеинрицха није интересирао. Вјенчање Хеинрицха и Маргарете било је тешко, а 1940. одвојили су се без развода. Химмлер је у то доба био превише заузет милитаристичком идеологијом да би одрађивао улогу прикладног супруга. Химмлер је тада ушао у пријатељску везу са тајницом Хедwигом Поттхаст (званом Хäсцхен = "зеко") која је 1941. оставила посао и постала његова љубавница. Хедwиг му је родила двоје дјеце: сина Хелгеа (1942) и кћер Нанетте Доротхеа (1944).

Успон у СС-у

Рани рад у СС-у (1927. ~ 1934.)

Химмлер се СС-у придружио 1925., а 1927. постао је замјеник реицхсфüхрера-СС-а. Тај чин схватио је врло озбиљно. Након оставке СС-овог вође Ерхарда Хеидена, Химмлер је у сијечњу 1929. постао нови реицхсфüхрер-СС. У вријеме када је Химмлер постављен за вођу, СС је бројао сам 280 чланова и сматрао се бојном много већег СА. Химмлер се сматрао само СА-оберфüхрером, но након 1929. за себе је користио самопрозвани назив "реицхсфüхрер-СС".

До 1933., када је НСДАП дошао на власт у Њемачкој, Химмлеров СС бројао је невјеројатних 52,000 чланова, а организација је поставила посебне увјете за чланове, који су да би ушли, морали бити из Хитлерове "аријевске суперрасе" (на њемачки Арyан Херренволк). Сада већ группенфüхрер у СА-у, Химмлер се заједно са својом десном руком, Реинхардом Хеyдрицхом почео залагати за одвајање СС-а од СА-а. У јесени 1933. Химмлер је представио црне СС-ове униформе (које је дизајнирао Хуго Босс) које су замијениле смеђе СА-ове униформе. Недуго затим, Химмлер је унапријеђен у СА-обергруппенфüхрера и реицхсфüхрер-ССа и постао је једнак вишим чиновницима у СА-у, који су до тада имали велику моћ у СС-у.

Химмлер, заједно са још једним Хитлеровим помоћником, Херманном Гöрингом, сложио се у чињеници да СА и њихов вођа Ернст Рöхм стварају велику пријетњу њемачкој војсци и Нацистичком режиму у Њемачкој. Рöхм који је био стравствени социјалист, иако је мислио да је Хитлер дошао до власти у Њемачкој, вјеровао је да "права" револуција још није почела, што је изазвало сумњу код многих Нацистичких вођа да он планира искористити СА да би извршио пуч.

Химмлер у одори Реицхсфüхрера СС-а 1938. године

Уз помоћ мало Химмлерових и Гöрингових увјеравања, Хитлер је почео осјећати пријетњу за његову власт и сложио се да Рöхм мора умријети. Рöхмов крај препустио је на извршење Химмлеру и Гöрингу, који су са Хеyдрицхом, Далуегеом и Сцхелленбергом, осудили Рöхма на смрт (казну је извршио Тхеодор Еицке), као и многе друге више часнике СА-а, те неке Хитлерове особне непријатеље (као што су Грегор Страссер и Курт вон Сцхлеицхер) 30. липња 1934. Идућег дана Химмлерова позиција реицхсфüхрера-СС-а службено је озакоњена (и он је именован за ту позицију) и СС је постао самостална организација при НСДАП-у.

Консолидација моћи

Химмлер 1936. добива још веће овласти јер су све њемачке униформиране полицијске службе спојене у нову организацију имена Орднунгсполизеи, која је била огранак СС-а чији је Химмлер био врховни заповиједник (реицхсфüхрер), а тада је добио и титулу Заповједника њемачке полиције. Химмлер дакако, никада није добио операцијску контролу над униформираном полицијом. Праве овласти које је добио позицијом су оне које је Министарство унутарњих послова рјешавало са полицијом, али није добио ни све те овласти. Химмлер је тек 1943., када је постао Министар Унутарњих послова, добио све овласти које није имао, а министарство је имало над полицијом. Дакле пуни назив његова политичка чина гласио је Реицхсфüхрер СС-а и Шеф њемачке полиције у Министарству унутарњих послова (скраћено РФСС), што нам доказује ограничење његовог положаја. Иако је Химмлер покушао присвојити овласти Министарства унутарњих послова, његове овласти су остале исте. Њемачке политичке полицијске јединице дошле су под Химмлеров ауторитет 1934. када их је организарао у Гестапо, а исте године организирао је и цијели комплекс конц-логора.

Химмлер, Адолф Хитлер и Сепп Диетрицх 1937.

Кад је рат започео, нови логори, који нису квалифицирани као концентрацијски, основани су, и нису пали под Химмлерову и надлежност СС-а. На почетку ријеч из уста кампање 1943. која је критизирала режим након Стаљинградске катастрофе, страначка тијела, изразивши незадовољство са Гестаповим учинком у рјешавању тих критика, основали су такозване Политисцхе Стаффелн као властита полицијска тијела, тако разоривши Гестапов номинални монопол на том подручју. Са његовим постављањем 1936., Химмлер је добио овласт и над њемачким не-полицијским детективским јединицама, познате као Крипо, које је покушао сјединити с Гестапом у Сицхерхеитсполизеи, које би повјерио свом помоћнику Реинхарду Хеyдрицху, и тако би добио власт над свим њемачким детективским јединицама.

Но уједињење је само остало мртво слово у Реицху, са Крипо и даље под влашћу цивилне администрације и касније страначког тијела које је касније анексирало цивилну администрацију. Но, на окупираним територијима који нису припојени Реицху, та промјена показала се врло ефективном. Услијед почетка Другог свјетског рата, Химмлер је основао Реицхссицхерхеитсхауптамт, у којој су Гестапо, Крипо и СД постали само одјели. Покушај из 1940. да се помоћу новооснованог РСХА-а добије контрола над Крипом, тако да се РСХА-овим регионалним часницима дала судска овласт да контролира Крипо у тој регији, је оштро одбијен. СС је такођер развијао његову војну грану, познату као СС-Верфüгунгструппе, која ће касније постати позната као Wаффен-СС.

Химмлеров рат са Жидовима

Химмлер у посјету конц-логору Дацхау 1936.

Химмлер и Реинхард Хеyдрицх 1938. године

Након Ноћи дугих ножева, СС-Тотенкопфвербäнде је добила задаћу организирања и надгледања њемачког режима конц-логора и, након 1941., и истребљеничких кампова у окупираној Пољској. СС, кроз своју обавјештајну службу, Сицхерхеитсдиенст (СД), је добио задаћу проналажења жидова, рома, шамана, хомосексуалаца, комуниста и све остале особе друкчије, расне или политичке афилације које су нацисти сматрали Унтерменсцхен (под-људски) или у супротности са режимом, и стављали их у конц-логоре. Химмлер је први такав камп отворио близу Дацхауа (види слику) 22. ожујка 1933. Он је тако постао један од главних архитеката Холокауста, користећи елементе мистицизма и фанатичног вјеровања расистичке нацистичке идеологије да оправда масовна убијања и геноциде над милијунима жртава.

Познански говор

Дана 4. листопада 1943., Химмлер је експлицитно реферирао на истребљење Жидова тијеком тајног СС-овог састанка у граду Познану. Реченице које слиједе су одломак из транскрипције аудио снимка Архивирано 2012-05-07 на Wаyбацк Мацхине-у говора, који постоји:

Такођер желим споменути овдје пред вама један врло сложен проблем, сасвим отворено.

Треба се расправити међу нама, и, унаточ, никад о томе нећемо говорити у јавности....

Говорим о „Жидовској евакуацији“: истребљењу жидовских људи.

То је једна од оних ствари која се лако каже, али тешко обави. „Жидови се истребљују“, сваки страначки

члан ће вам рећи, „то је сасвим чисто, то је дио наших планова, елиминирамо жидове, истребљујемо

они, ха!, мали проблем.…

Други свјетски рат

Химмлер и Херманн Гöринг у Берлину

Прије инвазије Русије 1941., Химмлер је почео припремати свој СС на рат за истребљење сила познатих као Јудео-бољшевизам. Химмлер, којему је увијек било драго повлачити паралелу између Трећег Реицха и средјег вијека, успоредио је инвазију са крижарским ратовима. Скупљао је добровољце из цијеле Еуропе, укључујући и Данце, Норвежане, Швеђане, Низоземце, Белгијанце, Французе и Шпањолце, а послије инвазије и Украјинце, Латвијце, Литванце и Естонце, привлачећи нењемачке добровољце објавиши панеуропски крижарски поход ради обране традиционалних вриједности Старе Еуропе од "Безбожних бољшевичких хорди". Ти "добровољци" из окупираних совјетских територија заправо су били колаборацијски полицајци притиснути у Wаффен СС када је њихову родну домовину покорила Црвена Армија. Све док су били запослени против совјетских трупа, понашали су се фанатично, не очекивајући никакву милост ако би били заробљени. Но, када су били запослени против Западних Савезника, више су тежили предаји. Регрути Wаффен СС-а у Западној и Сјеверној Еуропи били су страшно неуспјешни.

Године 1942., Реинхард Хеyдрицх, Химмлерова десна рука, убијен је у Прагу након напада Ческих специјалних постројби. Химмлер је одмах узвратио ударац, наредивши убојство свих мушкараца у чешком селу Лидице гдје су војници побјегли.

Године 1943., Химмлер је постао министар унутарњих послова. То је у многочему била Пирова побједа. Химмлер је мислио искористити своју нову позицију да би обрнуо анексацију цивилних служби од стране страначких тијела, тако да оствари свој дугорочни сан да добије контролу над не-Гестапо полицијом. Ту безнандну аспирацију лако је срушио Мартин Борманн, Хитлеров тајник и партијски канцелар. Тај Химмлеров покушај изазвао је мало незадовољства и код самог Хитлера, чији је дуготрајни пријезир према традиционалним цивилним службама чинио темељ нацистичког административног мишљења. Химмлер је учинио и много горе ствари када је добио позицију вође Ерсатзхеера (Замјенске војске, види испод) и покушао искористити своју овласт и у војне и у полицијске сврхе тако што би им "смјестио" аутоматско чланство у СС-у свим полицајцима и онда их "премјестио" у Wаффен СС. Химмлер је у то доба био на рубу вјешања, но Борманн није био довољно брз у додавању ужета, те је првобитно тихо прешутио у неодговорности, све док нису избили бијесни протести, онда уништавајући схему оставивши Химмлера без много заслуга, и уништавајући његов и СС-ов однос са полицијом. Уплетеност вођа Абwехра (Њемачка обавјештајна служба), поготово њезиног главног вође, адмирала Wилхелма Цанариса у уроти 20. српња 1944. против Хитлера, потакнуло је самог Фüхрера да укине Абwехр и постави СД као главну и једину обавјештајну службу у Трећем Реицху. То је повећало Химмлерову, већ ионако велику, особно моћ. Ускоро се открило га је и генерал Фриедрицх Фромм, заповједник Ерсатзхеера, такођер био уплетен у уроту. Фроммова оставка, помијешана са Хитлеровом великом сумњом у Ерсатзхеер отворила је пут ка Химмлеровом именовању на бившу Фроммову позицију, позицију коју је Химмлер, када ју је добио, овелике искористио да би енормно повећао Wаффен СС, тиме наносећи штету ионако већ погоршаном Wехрмацхту.

На опћу Химмлерову жалост, даљња истрага доказала је уплетеност многих СС-ових часника у уроту, чак и неких виших, што је ишло у прилог Броманновој борби против СС-а, јер је само мало чланова страначког кадра било уплетено. При крају 1944., Химмлер је постао шеф Горњорајнске дивизије која се припремала на битку са америчком 7. и француском 1. дивизијом у Алсаце регији на западној обали Рајне. Химмлер је позицију држао до почетка 1945., када је, након Wермацхтовог неуспјелог покушаја задржавања совјетске офензиве на Одри, Хитлер њему додијелио нову позицију, вођу новоосноване Вистулска дивизије. Пошто Химмлер није имао никаквог искуства као заповједник на терену, та одлука показала се катастрофалном и он је ослобођен те позиције коју је преузео генерал Готтхард Хеинрици.

Како је рат ишао према њемачком поразу сви су видјели Химмлера као Хитлеровог насљедника на позицији Фüхрера. Но, након рата јавност је сазнала да Хитлер никада није сматрао Химмлера као насљедника, чак и прије његове издаје, мислећи да би због његових ионако високих позиција и великих моћи, могао бити одбијен од стране НСДАП-а.

Мировни преговори, ухићење и смрт

На зиму 1944.-45. Химмлеров Wаффен СС бројио је 910.000 чланова, а заједно са Аллгемеине-СС (бар на папиру) та бројка порасла је на 2 милијуна. Но, већ у прољећу 1945. Химмлер је изгубио вјеру у њемачку побједу, дијелом због разговора са својим масерима Фелиxом Керстеном и Wалтером Сцхелленбергом. Схватио је да ако нацистички режим жели опстати, да Трећи Реицх треба склопити примирје са Великом Британијом и Сједињеним Америчким Државама. Да би постигао свој циљ, Химмлер је отишао у Лüбецк, близу Данске границе, и контактирао шведског грофа Фолкеа Бернадоттеа и започео мировне преговре са Западом. Химмлер се надао да ће Британци и Американћи ући у борбу против својих совјетских савезника заједно са остатком Wехрмацхта. Када је Хитлер чуо за то, Химмлера је прогласио издајником и одузео му је све чинове и медаље дан прије властитог самоубојства. Прије него што су му одузети чинови, Химмлер је био Реицхсфüхрер-СС, Вођа њемачке полиције, Реицхов повјереник за њемачку народност, Министар унутарњих послова, Врховни заповједник Волксстурма и Врховни заповједник њемачке војске.

На Химмлерову несрећу, његови преговори са грофом Бернадоттеом су пропали. Пошто се није могао вратити у Берлин, Химмлер се придружио врховном адмиралу Дöнитзу, који је заповиједао свим њемачким снагама на Западу, у близини Плöна. Некако, Хитлерове наредбе у вези с Химмлером никада нису стигле до Дöнитза. Након Хитлерове смрти, Химмлер се придружио краткоживућој Фленсбуршкој влади, коју је предводио Карл Дöнитз, но избачен је 6. свибња 1945. од самог вође, Карла Дöнитза, у потезу за којег је Дöнитз мислио да ће му донијети симпатију Савезника.

Химмлер се онда обратио Американцима као просвјетљен, контактиравши генерала Еисенхоwера и рекавши му да ће предати цијелу Њемачку Савезницима, ако га поштеде суђења као ратном злочинцу. У примјеру који јасно показује Химмлерово издајничко стање у том добу, он је послао особну молбу генералу Еисенхоwеру у којој се пријављује за "Министра полиције" у послијератној Њемачкој. Наводно се јако двоумио како ће се поздравити на свом првом састанку са ГБСЕП-ом, хитлеровим поздравом или руковањем. Еисенхоwер је одбио икакав контакт са Химмлером, који је касније прозван ратним злочинцом, а тиме и икакве нагодбе и договоре.

Мртви, самоубијени Химмлер након што су га ухватили Савезници, 1945.

Нежељен од својих бивших колега и прогоњен од Савезника, Химмлер је неколико дана лутао око Фленсбурга, близу данске границе, средишта Дöнитзове владе. У покушају да избјегне ухићење, прерушио су у наредника Тајне војне полиције, користећи име Хеинрицх Хитзингер, и обријавши бркове и ставивши повез преко лијевог ока , у нади да ће се вратити у Баварску. Напунио се лажним документима, но нашао се нетко чији су документи били толико чисти да је то изазвало сумњу код једне британске постројбе у Бремену. Химмлер је ухићен 22. свибња 1945., и у заточеништву, брзо је препознат. Химмлер је записан за суђење заједно са осталим већим њемачким заповједницима у Нüрнбергу, но починио је самоубојство тровањем у Лüнебургу, попивши таблетицу цијанкалија прије него што је испитивање започело. Његове посљедње ријечи су биле : Ицх бин Хеинрицх Химмлер! (Ја сам Хеинирицх Химмлер!).

Теорије завјере

Касније су се јавиле теорије да човјек који је починио самоубојство у Лüнебургу, није био Химмлер него двојник. Изјаве које наводно припадају ОДЕССА-и говоре да се Химмлер повукао у мало аустријско село Стронес, сјеверно од Беча, тј. у родно мјесто Алоиса Хитлера, оца Адолфа Хитлера, и да је ту водио преоподрођени СС у изгнанству.

Недавно објављена књига америчког аутора, Јосепха Беллингера, Химмлерова смрт, нуди још једну у низу "теорија завјере" о Химмлеровој смрти, која говори да је Химмлер убијен у атентату, у свибњу 1945. заједно са још неким високим дужносницима СС-а од стране Британаца. Беллингерова књига први пут је објављена у њемачком граду Киелу. Слична књига, Химмлеров тајни рат, од аутора Мартин Аллен, даје сличне тврдње: но, она је темељена на кривотвореним документима убаченим у (Британску) државну архиву. Пошто се група људи требала окупити да би кривотворила документе и убацила их у прави одјељак архива (што је процес који одузима много времена, новца и истраживања, а захтјева и пуно знања), тврдња да је то збиља завјера која би требала изазвати збуњеност око догађања око и начина Химмлерове смрти врло је вјеројатна, као и уплетеност самог аутора, Мартин Аллен, у завјеру, да би дискредитирао и одвратио од Беллингерове књиге прије него што је она објављена.

Давид Ирвинг говори да је Химмлер претучен и убијен од стране Британаца. Такођер говори да му је сломљен нос док су га тукли. Но већина повјесничара демантира да се то догодило.

Преживјела обитељ

Лозу му је наставила његова жена Марга и биолошка кћи Гудрун Бурwитз (рођена 1929.), која и данас живи у Њемачкој, те његов незаконити син Хелге (рођен 1942.) и незаконита кћи Нанетте Дореатхеа (рођена 1944.), које је добио из везе са тајницом Хедwиг Поттхаст. Његова пра-нећакиња Цатхарине Химмлер удата је за Израелца, сина једног од преживјелих из Холокауста, који су преживјели Варшавски гето [1].

Вањске везе

Хеинрицх Химмлер на Wикимедијиној остави

• Хеинрицх Химмлер
• Познански говор Архивирано 2012-05-07 на Wаyбацк Мацхине-у