Криегсмарине
| Криегсмарине | |
|---|---|
 | |
| Оснивање | 1935. - 1945. |
| Део | Wехрмацхта |
| Ангажовање | |
| Команданти | |
| Командант | Ерицх Раедер Карл Дöнитз Ханс-Георг вон Фриедебург |
Криегсмарине (Ратна морнарица дословно преведено са њемачког) било је име за вид Wехрмацхта (оружане снаге Нацистичке Њемачке) од 1935. до 1945.
Опис и хисторија
[уреди | уреди извор]Након пораза у Првог свјетског рата, Версајски споразум је наметнуо строга ограничења њемачкој ратној морнарици. Њој је било забрањено пројектирање и изградња подморница, носача авиона, морнаричке авијације, тешке обалне артиљерије и лимитирана изградња нових бродова, чија укупна тонажа није смјела премашити 10 000 тона. Али кад су Нацисти дошли на власт 1933. одпочела је снажна кампања за ревизију тих ограничења, па је на крају Хитлерова упорност уродила плодом - 18. јуна 1935. потписан је нови англо-њемачки споразум, који је истина и надаље лимитирао величину њемачке морнарице, на 35% британске, али је ипак дозвољавао Њемачкој посједовање и градњу подморница и других бродова која јој је Версајски споразум забрањивао. Али је Хитлер тек 1939. пар мјесеци прије почетка рата одобрио План З (амбициозни ратни план изградње моћне морнарице).
Према Плану З, Криегсмарине је требала изградити до 1947.
- 9 потпуно нових бојних бродова и бојних крстарица
- 4 носача авиона
- 15 оклопњача (Панзерсцхиффе)
- 5 тешких крстарица
- 60 лаких крстарица
- 158 разарача и торпиљарки
- 249 подморница
- и бројне друге мање бродове
укупно 800 бродова а број морнаричког особља требао је нарасти на преко 200 000 људи (на почетку рата било их је само 78 000). На Хитлерову интервецију рока за довршетак Плану З помакнут је на 1945.
Кад је у септембру 1939. започео Други свјетски рат Криегсмарине није била спремна за сукоб са савезничким поморским снагама. За разлику од других видова Wехрмацхта; Хеер и Луфтwаффе, - које су унаточ забранама израсли у моћне силе (и технички и величином), морнарица је остала патуљак (ипак се велики бродови нису дали градити скривечки). План З отпочео је свега неколико мјесеци прије почетка рата. Због тога број и снага расположивих бродова Криегсмарине није био адекватан за потребе великог рата. [1]
У годинама прије рата, Криегсмарине је била чврстог увјерења да евентуални будући војни сукоб неће поновно бити против Велике Британије. Она је као своје потенцијалне непријатеље видјела Пољску и Француску, па су и напори бродоградње били усмјерени на њих. У могући сукоб са највећом поморском силом оног времена, није се вјеровало и предвиђало се да ће избити тек крајем 1940-их., кад је План З требао бити довршен. Кад су напетости са Великом Британијом почела расти - 1938., страх од војног сукоба с Британијом резултирао је ужурбаном градњом нових бродова. Но чак и тада - Криегсмарине је још увијек вјеровала да је рат с Британијом још увијек удаљен за неколико година. [1]
На самом почетку рата Криегсмарине је остварила неколико завидних операција, попут инвазије Норвешке и уништења неколико великих британских бродова, али тај сретни низ је прекинут потапањем њиховог новог бојног брода Бисмарцк у мају 1941. Од тог догађаја Криегсмарине се практички усидрила и брижљиво чувала своје веће бродове, који више нису кориштени тако смјело као на почетку, јер се смањеним бројем оперативних бродова, сваки губитак чинио још већим. [1]
Бродови Криегсмарине
[уреди | уреди извор]
Почетак Другог свјетског рата - Криегсмарине је дочекала са 11 већих бродова, уз седам бродова на навозима бродоградилишта. Ту малу флоту подржавало је 21 разарач, 57 подморница, од којих је већина била способна само за мање обалне операције, [2] и 20 торпедних чамаца. За илустрацију патуљасте снаге Криегсмарине треба рећи да су Савезници имали на располагању чак 260 разарача.
До краја рата Криегсмарине је изградила само 19 нових разарача, од којих је само њих 15 неоштећено дочекало крај рата. Неке од њих су преузеле су морнарице Савезника и служили се њима све до средине 1950-их. [3]
Током рата са навоза бродоградилишта ушли су у службу бојни бродови Тирпитз и Бисмарцк, тешка крстарица Принз Еуген.
У успоредби с британском, америчком или француском флотом тога доба, Криегсмарине била је врло мала, али су унаточ томе бродови Криегсмарине постигли неке спектакуларне побједе против британске краљевске морнарице. [2]
Иако су њемачке подморнице на самом почетку рата биле стварна пријетња за савезничким конвојима на Атлантику и озбиљно угрозиле опскрбу Британије и то је попустило од маја 1943, понајвише због технолошкошког напредка савезничких снага, али и због проблема у опскрби горивом, па и ради погрешне бродограђевне политике али и због оперативних ограничења које је Криегсмарини наметало политичко водство, па она није више била у стању наставити своје успјехе из периода 1939. -1941. [2] а подморничке операције су одтад постале готово немогуће. [1]
На крају рата су само два већа брода Криегсмарине била оперативно способна, све остале потопили су Савезници, што у директним поморским сукобима, а што током посљедњих мјесеци и тједана рата у њиховим базама. [1]
Криегсмарине и морнаричка авијација
[уреди | уреди извор]За разлику од других сувремених морнарица оног времена, Криегсмарине није имала властиту морнаричку авијацију. Сви авиони, без обзира на то дали су били стационирани на копну или бродовима, били су под командом Луфтwаффе, а њихови пилоти - официри Луфтwаффе, у складу са Гöринговим мотом - све што лети припада мени. Због тог су избијали чести сукоби на релацији Криегсмарине - Луфтwаффе, па није чудо да због тих сукоба морнарички дио Луфтwаффе никад није био толико ефикасан као ривалске авијације савезничких снага. То је било због тога што је оперативно планирање припадало Луфтwаффе умјесто Криегсмарине. Практички је само 30 авиона, стационираних на бродовима било под оперативном командом Криегсмарине. [4]
Унаточ врло малом броју авиона који су били расположиви за морнаричке задатке, а то било нешто испод 200 авиона (5% од укупне снаге Луфтwаффе), ти авиони су истовремено успјевали обављати више задатака. Од обалног патролирања, преко лова на противничке подморнице и спашавања властитих претраживањем и извиђањем сјеверног Атлантика, све до специјалних операција попут снабдјевања горивом властитих подморница у Барентсовом мору или снабдјевања арктичких метеоролошких станица. [4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Герман Криегсмарине” (енглески). Герман Навy. Приступљено 30. 08. 2012.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 „Криегсмарине Схипс” (енглески). Герман Навy. Приступљено 30. 08. 2012.
- ↑ „Дестроyер” (енглески). Герман Навy. Приступљено 30. 08. 2012.
- ↑ 4,0 4,1 „Навал Авиатион” (енглески). Герман Навy. Приступљено 30. 08. 2012.
