Izvorni kod stranice Morbili

[[Datoteka:Measles child Philippines.jpg|thumb|right|250px]]
'''Morbili, male boginje, ospice''' ({{jez-lat|morbilli - „mala bolest“}}) je [[virus]]no, veoma [[Zarazne bolesti|zarazno oboljenje]] iz grupe [[osipne groznice|osipnih groznica]], koje uglavnom pogađa [[dete|decu]]. Izaziva ga morbili virus. [[Bolest]] se [[klinička slika|klinički manifestuje]] opštom slabošću, malaksalošću, [[groznica|groznicom]], zapaljenskim promenama na [[Vežnjača|vežnjači]], [[sluznica|sluzokoži]] [[Pluća|disajnih organa]] i pojavom [[ospa|ospe]] koja se postepeno širi po koži od lica i vrata, prema trupu i udovima. [[Inkubacija]] kod morbila je ustaljenja i iznosi 10-11 dana i bez ikakvih je [[simptom]]a, a u poslednjoj trećini [[inkubacija|inkubacionog perioda]] [[bolesnik]] je infektivan. [[Klinička slika]] bolest protiče kroz tri stadijuma a u nekim slučajevima može se okončati i komplikacijama kao što su [[zapaljenje pluća]] i [[Meningitis|mozga]].<ref>Forni AL, Schluger NW, Roberts RB. ''Severe measles pneumonitis in adults: evaluation of clinical characteristics and therapy with intravenous.'' Clin Infect Dis Sep. 1994;19(3):454-62.</ref>

Dijagnoza morbila se postavlja na osnovu kliničke slike i otkrivanjem [[antitelo|antitela]] u [[krv]]i. Specifična [[terapija]] morbila ne postoji. Njena pojava i komplikacije mogu se sprečiti, [[vakcinacija|vakcinacijom]] dece od dvanaestog meseca starosti, zahvaljujući kojoj je veliki broj slučajeva u prošlosti značajno smanjen. U većini zemalja bolest podleže obaveznom prijavljivanju.

== Istorijat ==
* Prvi pouzdani opis morbila potiče od [[persijski|persijskog]] [[nauka|naučnika]], [[filozof]]a i [[ljekar|lekara]] (''Abu Bakr Muhamed ibn Zakarija Razi [[850]]-[[925]]''), poznatog i kao ''Al Razi''.<ref>{{en}}{{cite journal
| author = Otri AM, Singh AD, Dua HS
| title = Abu Bakr Razi
| journal = The British Journal of Ophthalmology
| volume = 92
| issue = 10
| pages = 1324
| year = 2008
| month = October
| pmid = 18815419
| url = http://bjo.bmj.com/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=18815419
| accessdate = 2011-05-03
}}</ref>
* Prva [[epidemija]] morbila opisna je u [[Evropa|Evropi]] u [[15. vijek|15. veku]]
* F. Hom ([[1759]]) preneo je morbile na [[čovjek|čoveka]], skarlifikacijom i prenosom [[krv]]i sa obolelih u ranom stadijumu bolesti. Isti eksperiment, ubrizgavanje krvi obolelih osoba u ranoj fazi bolesti na zdravog čoveka izvršio je [[1905]] Hektoen. 
* Ozbiljnije epidemiološke i kliničke studije bolesti izvršio je Panum ''(Peter Ludvig Panum [[1846]])'' na [[Farski Otoci|Farskim ostrvima]].<ref>[http://www.zeno.org/Pagel-1901/A/Panum,+Peter+Ludwig Pagel: Biographisches Lexikon hervorragender Ärzte des neunzehnten Jahrhunderts. Berlin, Wien 1901, Sp. 1256-1258.]</ref>
* Koplik je [[1896]]. na bukalnoj sluzokoži otkrio (po njemu nazvane „Koplikove mrlje“) patognomične bele mrlje (pege) kod osoba obolelih od morbila.
* U [[1911]] Anderson i Goldberger prvi su utvrdili virusnu prirodu morbila nakon što su izvršili zaražavanje majmuna ({{jez-lat|Macacus mulartta}}), od bakterija očišćenom i filtriranom krvlju bolesnika. 
* Pibls i Enders su [[1954]], prvi su izolovali virus morbila (iz nosnoždrelnog sekreta i krvi) njegovim uzgajanjem na kulturi bubrežnih ćelija čoveka,<ref>Enders JF, Peebles TC.: Propagation in tissue cultures of cytopathogenic agents from patients with measles. Proc Soc Exp Biol Med. 2:277-86. (1954) {{PMID|13177653}}</ref> dok su ''Black, Reissig i Melnick'' to isto obavili uzgajanjem virusa na kanceromatoznim ćelijama.
* Nakon otkrića uzročnika morbila [[1958]]. je započet razvoj vakcine koja je prvi put [[1963]]. bila dostupna za imunizaciju dece.

== Epidemiologija ==
Morbilili su jedna od deset najznačajnijih zaraznih bolesti za ljude. Godine [[1980]], pre nego što je započeta primena [[imunizacija|imunizacije]] protiv morbila, one je bila široko rasprostranjena, sa oko 2,6 miliona smrtnih slučajeva u svetu, posebno u [[Afrika|Africi]]. Zato je [[SZO]] kao ''„Milenijumski razvojni cilj“'' sebi postavila obavezu da smanji broj smrtnih slučajeva od morbila među decom, u ukupnom iznosu za dve trećine do [[2015]], u odnosu na nivo iz [[1990]].

Prepoznajući potencijal imunizacije u suzbijanju morbila i smanjenju smrtnost među decom, njena obuhvaćenost se može smatrati markerom kvaliteta dečije zdravstvene zaštite. Zato je pokrivenost rutinskom vakcinacijom protiv morbili [[SZO]] izabrala kao indikator napretka u tom pravcu.<ref>''Weekly epidemiological record Relevé épidémiologique hebdomadaire, Global reductions in measles mortality 2000–2008 and the risk of measles resurgence'', 4 december 2009, 84th year/4 décembre 2009, 84<sup>e</sup> année No. 49, 2009, 84, 505–516 [http://www.who.int/wer/2009/wer8449.pdf World healt organization Geneva]</ref>

U zemljama u razvoju, morbili pogađaju oko 30 miliona dece godišnje i uzrokuju oko 1 milion smrtnih slučajeva. Takođe morbili u svetu izazivaju godišnje izazovu 15,000-60,000 slučajeve slepila.
::::::::{| align="center" cellpadding="5" style="margin-left:1em"
|+ style="margin-left:1em;" |Prijavljeni slučajevi morbila, statistika [[SZO]] <ref name=whosummary>WHO: [http://www.who.int/immunization_monitoring/diseases/measles/en/ Global summary on measles] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130814150053/http://www.who.int/immunization_monitoring/diseases/measles/en/ |date=2013-08-14 }}, 2006</ref>
|- bgcolor="#DDDDDD"
! <span style="font-weight:normal;">SZO-regioni</span>
! <span style="font-weight:normal;">1980</span>
! <span style="font-weight:normal;">1990</span>
! <span style="font-weight:normal;">2000</span>
! <span style="font-weight:normal;">2005</span>
|- bgcolor="#EEEEEE"
| align="left" | Afrika || 1.240.993 || 481.204 || 520.102 || 316.224
|- bgcolor="#EEEEEE"
| align="left" | Amerika || 257.790 || 218.579 || 1.755 || 19
|- bgcolor="#EEEEEE"
| align="left" | Istočni mediteran || 341.624 || 59.058 || 38.592 || 15.069
|- bgcolor="#EEEEEE"
| align="left" | Evropa || 851.849 || 234.827 || 37.421 || 37.332
|- bgcolor="#EEEEEE"
| align="left" | Jugoistočna Azija || 199.535 || 224.925 || 61.975 || 83.627
|- bgcolor="#EEEEEE"
| align="left" | Zapadni Pacifik || 1.319.640 || 155.490 || 176.493 || 128.016
|- bgcolor="#EEEEEE"
| align="left" | Širom sveta || 4.211.431 || 1.374.083 || 836.338 || 580.287
|}
'''Sjedinjene Američke Države'''
* Od 1994, većina slučajeva morbila u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] je unet ili povezane sa migracijom stanovništva iz drugih zemalja sveta. U [[2005]]. prijavljeno je 66 slučajeva morbila Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) SAD.<ref name="MMWR"/> Od tog broja, 34 su registrovana tokom jedne epidemije u [[Indiana|Indijani]], koja je bila povezana sa povratkom nevakcinisanog 17-godišnjeg amerikanca sa putovanja u Rumuniju.
* Od [[januar]]a do [[jun]]a [[2008]], 131 slučajeva malih boginja prijavljeno je CDC-u SAD, što je bilo značajno više u poređenju sa prosekom od 63 slučajeva godišnje tokom [[2000]]-[[2007]].<ref>{{en}} Centers for Disease Control and Prevention. ''Update: measles--United States, January-July 2008''. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. Aug 22 2008;57(33):893-6.[http://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/mm5733a1.htm Full Text].</ref>

'''Nemačka'''
* U [[Nemačka|Nemačkoj]], nakon uvođenja vakcinacije protiv morbila u poslednjih 30 godina, ukupan broj obolelih je značajno smanjen, ali se bolest još uvek vraća u malim epidemijama. Godišnji broj prijavljenih slučajeva u Nemačkoj je opao sa 6037 ([[2001]]) na 123 slučajeva u [[2004]] ''<small>(podaci od 02.03.2010)</small>'', i mirovao u narednim godinama (sa izuzetkom 2006: N = 2307 ) sa manje od 1.000 slučajeva bolesti godišnje.<ref name="Masern">{{de}} ''Masern RKI-Ratgeber für Ärzte, Vorkommen,'' [http://www.rki.de/cln_048/nn_196658/DE/Content/Infekt/EpidBull/Merkblaetter/Ratgeber__Mbl__Masern.html Robert Koch-Institut] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101220161253/http://www.rki.de/cln_048/nn_196658/DE/Content/Infekt/EpidBull/Merkblaetter/Ratgeber__Mbl__Masern.html |date=2010-12-20 }}</ref>
* Za [[2009]] Institutu Robert Koh, prijavljeno je 574 slučajeva.<ref name="Masern"/>
* Epidemiološka situacija u Nemačkoj karakteraiše se od 2003 pojavom regionalnih epidemija koje su se javljale na određeno vreme i u kojima je registrovano do 75% slučajeva godišnje.<ref name="Masern"/>
'''Srbija''' 
* Nakon uvođenja vakcine protiv malih boginja u Srbiji [[1971]], obolevanje se javljalo u epidemijskoj formi na svakih 3-5 godina, ali sa višestuko manjim brojem obolelih u odnosu na period pre uvođenja vakcine. Velike [[epidemija|epidemije]] registrovane su [[1986]], [[1989]], [[1993]]. i [[1997]]. [[2007]]. U epidemiji morbila [[1997]]., u kojoj je obolelo oko 4.000 osoba, registrovani su poslednji smrtni ishodi od ove bolesti u Srbiji.<ref name="Male boginje">''Male boginje – aktuelna epidemiološka situacija u Republici Srbiji'' [http://www.zzjzle.org.rs/pdf/2011-01/morbili-vakcinacija.pdf zzjzle.org.rs] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20121117045754/http://www.zzjzle.org.rs/pdf/2011-01/morbili-vakcinacija.pdf |date=2012-11-17 }} Posećeno [[10. 5.|10. maj]] [[2011]]</ref> 
* Nakon 10 godina od pomenute epidemije ([[2007]]) kao posledica importovanja virusa među nevakcinisanom, pretežno romskom deceom u Vojvodini, izbila je [[epidemija]] u kojoj je obolela 201 osoba. Tokom [[2008]]. i [[2009]]. registrovani su pojedinačni importovan slučajevi obolevanja kod kojih je utvrđeno poreklo virusa iz [[Nemačka|Nemačke]] i [[Tajland]]a.<ref name="Male boginje"/>
* Morbila u Srbiji nije bilo unazad gotovo deset godina, dok se nažalost od [[2010]]. ponovo javljaju slučajevi ove bolesti '''koji nisu importovani''' u Srbiju iz drugih zemalja. Na osnovu dostupnih podataka izvori [[infekcija|infekcije]] nisu utvrđeni, što indirektno ukazuje na prisustvo virusa u cirkulaciji među [[dete|decom]] u [[Srbija|Srbiji]]. Glavni razlog za to je pad broja nevakcinisane školske dece...''„U prilog tome ide i trenutna situacija u [[Srbija|Srbiji]]. Revakcinacija za MMR vakcinu (protiv malih boginja, rubeole i zaušaka) u školskom uzrastu iznosi 88 odsto, a čim padne ispod 95 odsto, onda se tokom godina nakupi broj osetljivih. Kad se pojavi virus, njegovo širenje je mnogo brže i tada nema teoretske mogućnosti da ne dođe do epidemije.“''<ref>Preti epidemija malih boginja, na [http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/193207/Preti-epidemija-malih-boginja blic.rs] Posećeno [[10. 6.|10. jun]] [[2010]]</ref> 
* Zato su od [[4. 6.|4. juna]] [[2010]]., na teritoriji cele [[Srbija|Republike Srbije]] na snazi pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad morbilima, u skladu sa ''Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti u Republici Srbiji'' ''(prijava sumnje, laboratorijska dijagnostika, izolacija, lečenje, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinacija ...)''.<ref name="Male boginje"/>
* '''''Beograd:''''' ''... Tokom sprovođenja aktivnog epidemiološkog nadzora nad morbilima, a u skladu sa Planom aktivnosti za eliminaciju morbila u R. Srbiji, na teritoriji Beograda je od maja do decembra 2010. registrovano 7 laboratorijski potvrđenih slučajeva morbila. Među obolelim osobama najviše je zastupljen uzrast od 0-5 godina – 3 obolela (43%), 15-19 godina – 2 obolela (29%), 20-29 godina – jedan oboleli (14%) i 30-49 godina - jedan oboleli (14%)... Napominjemo poslednji slučajevi morbila u Beogradu registrovani su 2007. Reč je o 3 importovana slučaja vazana za epidemiju morbila u Vojvodini.<ref>{{Cite web |title=''INFORMACIJA o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji morbila na teritoriji Beograda i sprovedenim merama u okviru pooštrenog nadzora nad morbilima'' |url=http://www.zdravlje.org.rs/images/Morbili/morbili.pdf |access-date=2012-02-24 |archivedate=2012-02-01 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120201044101/http://www.zdravlje.org.rs/images/Morbili/morbili.pdf |deadurl=yes }}</ref>''U novembru 2014.godine, kada je u Srbiji uveden poostreni epidemiološki nadzor nad morbilama, do početka januara 2015.je laboratorijski("Dr Milan Jovanović Batut") potvrđeno 38 slučajeva infekcije. Vakcinalni status svih potvrđenih slučajeva je nepoznat ili se radi o nevakcinisanim osobama, izuzev četiri obolele osobe koje su vakcinisane jednom dozom vakcine.

Oko 30 odsto obolelih ima između 35 i 40 godina, oko 34 odsto između 20 i 30 godina, 17 odsto između 15 i 20 godina, 11 odsto su deca od jedne do četiri godine, dve obolele osobe su starije od 40 godina i jedna je uzrasta od 5 do 10 godina(stanje 14.januar 2015.godine).

Od novembra zaključno sa 18. decembrom potvrđeno je 19 slučajeva morbila, a prema najnovijem izveštaju o epidemiološkom nadzoru malih boginja do 9. januara registrovano je i potvrđeno još 19 slučajeva infekcije.

Najviše slučajeva morbila registrovano je u Beogradu - 22 i prijavljena je jedna porodična epidemija sa dvoje obolelih za koju se pretpostavlja da je izvor infekcije Republika Srpska (RS), dok se pretpostavlja da je izvor zaraze među zdravstvenim radnicima daleki Istok.

'''Makedonija''' 
* U [[Makedonija|Makedoniji]] je aprila [[2011]]. proglašena [[epidemija]] morbila, nakon što je samo u [[Skoplje|Skoplju]] zvanično registrovano oko 800 obolelih, sa oko 30 pacijenta koji su u životnoj opasnosti. Zato je u [[Makedonija|Makedoniji]] u cilju sprečavanja daljeg širenja epidemije, po hitnom postupku pristupljeno [[vakcinacija|vakcinaciji]] nevakcinisanog stanovništva protiv morbila, od beba starosti 6 meseci do osoba starih do 40. godina. Za sva lica i roditelje propisane su kazne ako se ne odazovu vakciniji ili ne vakcinišu decu.<ref>''Epidemija malih boginja hara Makedonijom'', na [http://www.021.rs/Zivot/Zdravlje/Epidemija-malih-boginja-hara-Makedonijom.html 021 Novi Sad] Posećeno [[12. 4.|12. april]] [[2011]].</ref>
=== Mortalitet/Morbiditet ===
* Iako su morbili klinički značajna virusna bolest, ona je obično benigne prirode i bez posledica po obolele, u zemljama u kojima se svake godine ralizuje visok provenat imunizacije dece.
* Prema podacima [[SZO]], morbili su vodeći uzrok smrtnosti na globalnom svetskom nivou koji je u prvoj deceniji [[21. vek]]a, većim delom sprečen vakcinacijom dece u detinjstvu. Globalno, broj smrtnih slučajeva ja pao za 60% od procenjenih 873.000 u 1999 na 345.000 u 2005. Podaci za 2008 pokazuju da je smrtnost od morbila na globalnom nivou pala na 164.000, Od ukupnog broja smrtnih slučajeva u [[2008]] 77% se javilo u regionima jugoistočne Azije.<ref>WHO Weekly Epidemiology Record, 4th December 2009 [http://www.who.int/wer/2009/wer8449/en/index.html WHO.int]</ref> 
* Komplikacije morbila su najčešći uzrok smrtnosti, i najčešće se javljaju kod odraslih i neuhranjene dece sa nedostatkom vitamina u ishrani, nevakcinisanih osoba intenzivno izloženih virusu morbila, ili kod imunokompromitovanih osoba.
* Većina komplikacija je posledica imunosupresije izazvane virusom morbila koja slabi imuni odgovor domaćina i rezultira reaktivacijom latentne infekcije ili bakterijske superinfekcije patogenima prisutnihm u organizmu obolele osobe. 
* Upala pluća, bilo da je izazvana virusom morbila, tuberkulozom, ili nekim drugim bakterijskim uzročnikom, je najčešća komplikacija morbila.
* Krup, encefalitis, i upale pluća su najčešći uzroci smrti kod obolelih sa morbilima.
* Virus morbila obično direktno napada [[Centralni nervni sistem|CNS]], međutim, kliničke manifestacije encefalomijelitisa se javljaju kod 1 na svakih 1000-2000 pacijenata sa morbilima. Ova komplikacija je fatalna za oko 10% bolesnika.
* Kod dece sa limfoidnim malignomom, odloženi akutni oblig morbilima izazvanog encefalitisa može se razviti 1-6 meseci posle akutne infekcije i obično je fatalan. Nešto ređe se javlja subakutni sklerozirajući panencefalitis, sa latentnim periodom bolesti od nekoliko godina, kod dece koja su imala boginje kada su bila mlađa od 2 godine.
* Druge komplikacije su otitis medija, trombocitopenijska purpura sa krvarenjem, miokarditis, [[hepatitis]], [[perikarditis]] i težaak oblik [[keratitis]]a koji može napredaovati do [[sljepilo|slepila]].
* Očekuje se da će morbiditet sa povećanjem stope vakcinacija i dalje nastaviti da pada.

=== Pol i starost ===
* Morbili podjednako napadaju osobe oba pola.
* Od 66 prijavljenih slučajeva malih boginja u [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenim Državama]] u [[2005]], 7 (10.6%) su bile bebe, 4 (6,1%) deca uzrasta od 1-4 godina, 33 (50%) osobe starosti 5-19 godina, 7 (10,6%) odrasli mlađeg uzrasta 20-34 godina, a 15 (22,7%) odraslih stariji od 35 godina.<ref name="MMWR">{{en}} MMWR. ''Morbidity & Mortality Weekly Report. Centers for Disease Control and Prevention.'' Measles--United States, 2005. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. Dec 22 2006;55(50):1348-51. [http://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/mm5733a1.htm Full Text].</ref>
* Morbili se u gusto naseljenim nerazvijene zemljama sveta najčešće javljaju kod dece mlađe od 2 godine. Pored toga, učestalost prijavljenih slučajeva kod dece ispod jedne godine je i dalje visok (7,3 na 100.000 dece u 2009).<ref name="Masern"/>
* Od 2006, uočeno je povećanjanje proporcionalnog udela starijih starosnih grupa (> 10 godišnje).<ref name="Masern"/>
=== Predispozicija ===
'''Tipična rizična područja za obolevanje od morbila su:'''
* Velika [[gustoća stanovništva|gustina naseljenosti]];
* Nizak obuhvat [[imunizacija|imunizacijom]] protiv morbila (često i protiv drugih vakcinabilnih [[bolest]]i);
* Prisutan nedostatak [[vitamin A|vitamina A]] u [[prehrana|ishrani]];
* Visoka [[incidenca]] i [[smrt]]nost od morbila.
'''Tipične rizične grupe za obolevanje od morbila su:'''
* Nevakcinisana, siromaša [[dete|deca]] koja žive u [[grad]]ovima (najčešće u siromašnim gradskim predgrađima);
* Nacionalne manjine i etničke grupe;
* [[Izbjeglice|Izbeglice]];
* Populacija koja naseljava nepristupačne ili teško pristupačne oblasti;
* Deca na lečenju u [[Bolnica|bolnici]];
* Odojačad čije su [[majke]] [[HIV]] pozitivne.
* Urođena [[imunodeficijencija]]

== Etiologija ==
[[Datoteka:Measles virus.JPG|mini|desno|250px|Virus morbila (elektronska mikroskopija)]]
Morbili su veoma [[Zarazne bolesti|zarazna bolest]] (koja se može sprečiti [[Vakcina|vakcinom]]) izazvana [[virus]]om morbila (malih boginja), roda morbiliformnih virusa iz porodice paramikoviridae ({{jez-lat|paramyxoviridae}}). Virus prolazi kroz N filter i na sobnoj temperaturi je aktivan oko 24 časa, a na temperatruri od 0<sup>0</sup>C, nekoliko dana. U zamrznutom stanju na -37<sup>0</sup>C do -72<sup>0</sup>C virus može da zadrži aktivnost i do 15 dana. Brzo se inaktivira na niskim vrednostima [[PH vrednost|pH]].

[[Virus]] je prisutan u sekretu [[nos]]no - [[ždrelo|ždrelne]] [[sluznica|sluzokože]] i [[krv]]i bolesnika za vreme prodromalnog i rane faze [[ospa|osipnog]] stadijuma [[bolest]]i. Prenosise preko kapljica ili direktnim kontaktom sa sekretom nosa ili grla obolelih osoba. Morbili su jedna od najbrže prenosivih [[Zarazne bolesti|zaraznih bolesti]] iz grupe [[boginje|boginja]], a verovatno i jedna od najpoznatiji i najsmrtonosnijih osipnih groznica u dečijem uzrastu.<ref>''Measles, Immunization surveillance, assessment and monitoring'' [http://www.who.int/immunization_monitoring/diseases/measles/en/ who,2010.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130814150053/http://www.who.int/immunization_monitoring/diseases/measles/en/ |date=2013-08-14 }}</ref>

Osobe obolele od morbila se smatraju zaraznim četiri dana pre i četiri dana u periodu pojave [[ospa|ospe]]. Period inkubacije pre pojave simptoma je obično 10-12 dana (u rasponu 7-18 dana).<ref name="Strebel"/>

[[Bolest]] se uglavnom leči simptomatskom terapijom (jer za njih ne postiji specifičan lek), a većina bolesnika se oporavi u roku od 2-3 nedelje. Morbili se najuspešnije sprečavaju [[vakcinacija|vakcinacijom]].<ref>''Measles'' [http://www.who.int/topics/measles/en/ who]</ref> Veoma visok nivo [[imunitet]]a stanovništva u većem delu sveta postignut je [[vakcinacija|vakcinacijom]], koja je dovela do eliminacije bolesti u mnogim zemljama. Ali ako se ovaj nivo imuniteta stanovništva stalno ne održava na visokom nivou, moguća je ponovna (ciklična) pojava [[epidemija]] morbila.<ref>''Surveillance Guidelines for Measles, Rubella and Congenital Rubella Syndrome in the WHO European Region'' [http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0018/79020/E93035.pdf euro.who] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110522192541/http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0018/79020/E93035.pdf |date=2011-05-22 }}</ref>

Međutim, kod pothranjene dece i osoba sa smanjenim [[imunitet]]om, morbili mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija. Oko 30% prijavljenih slučajeva morbila uključuje i jednu ili više komplikacija. U razvijenim zemljama to je najčešće [[zapaljenje srednjeg uva|otitis medija]] (7-9%), [[zapaljenje pluća]] (1-6%), [[proljev|dijareja]] (6%), [[sljepilo|slepilo]] i [[postinfektivni encefalitis]] (1 na 1000 slučajeva). Rizik od ozbiljnih komplikacija je veći kod [[novorođenče|beba]] i odraslih osoba. Manje uobičajena, ali vrlo ozbiljna komplikacija je subakutni sklerozirajući panencefalitis (1 na 100 000 slučajeva).<ref name="Strebel">Strebel PM, Papania MJ, Dayan GH, Halsey NA.'' Measles vaccine.'' In: Plotkin SA, Orenstein WA, Offit PAg eds. Vaccines. 5th ed. Philadelphia, Pa: Elsevier Inc; 2008:353-398.</ref>

U mnogim [[evropa|evropskim]] zemljama, za razliku od zemalja u razvoju, veći broj slučajeva morbila se javlja kod [[Adolescencija|adolescenata]] i odraslih osoba. U većini regiona [[svijet|sveta]], pokrivenost vakcinacijom i nivo [[imunitet]]a stanovništva u opštoj populaciji je visok i obrazac ciklične pojave morbila se ne uočava. Međutim, još uvek postoje osetljive grupe ljudi u većini zemalja [[svijet|sveta]]. Dok neke od osetljivih osoba živi u zajednici sa stanovništvom visokog nivoa imuniteta na morbile, one su na niskom riziku od importovanog (unetog) [[virus]]a iz drugih zemlja, gde je opasnost od zaraze među pojedincima vrlo visoka.<ref>''Progress towards measles elimination in WHO’s European Region, 2005–2008''. Weekly epidemiological record. No. 8, 2009, 84, 57–64</ref>

== Patofiziologija ==
[[Virus]] morbila se prenosi direktnim [[kontakt]]om sa obolelim osobama preko respiratornih kapljica (aerosola), [[kašalj|kašljanjem]] i [[kijanje]]m ili, ređe, [[vazduh|vazdušnim]] putem. Bitne patološke promene u toku morbila odigravaju se na koži, krajnicima, i sluzokoži ždrela i disajnih puteva. Ona je odraz reakcije kapilarne mreže u tim područjima na invaziju virusa.

Početna [[infekcija]] i umnožavanje [[virus]]a počinje na lokalnom nivou u [[epitel|epitelnim ćelijama]] traheje i bronha u vidu hiperemije, serozne eksudacije te perivaskularnog nakupljanja i proliferacije mononuklearnih a delom i polimorfonuklearnih ćelija. Nakon 2-4 dana, [[virus]] morbila inficira lokalno [[limfno tkivo]], najverovatnije nošen [[Pluća|plućnim]] [[makrofag]]ama. Nakon što [[virus]] izvrši prodor u regionalne [[limfni čvorovi|limfne čvorove]], u njima nastaje [[hiperplazija]], sa pojavom gigantskih ćelija veličine i do 100 μ, koje sadržavaju i do 100 jezgara.

Na bukalnoj i [[ždrelo|ždrelnoj]] [[sluznica|sluzokoži]] nastaju [[Koplikove mrlje]] zbog bujanja endotelnih ćelija i površne [[nekroza|nekroze]]. Daljim procesom [[viremija|viremije]] [[virus]] morbila prodire u ćelije raznih organa pre pojave [[ospa|kožne ospe]]. Na površini kože se zapaljenjska infiltracija nalazi oko [[Lojne žlezde|lojnih žlezda]] i i folikula [[kosa|kose]].

Kod osoba sa smanjenim [[ćelija|ćelijskim]] [[imunitet]]om, [[virus]] morbila izaziva progresivno i često [[smrt]]onosno [[zapaljenje pluća]] zbog [[nekroza|nekroze]] [[epitel]]a i infiltracije mononuklearnim ćelijama. Virus izaziva [[imunosupresija|imunosupresiju]] tipa pojačane preosetljivosti, proizvodnju [[Interleukin 12|interleukina-12]] i antigen-specifični limfoproliferacioni odgovor, koji traje nekoliko nedelja do nekoliko meseci posle akutne [[infekcija|infekcije]]. [[Imunosupresija]] može predisponirati pojedince za ozbiljne [[Bakterija|bakterijske]] [[infekcija|infekcije]], (naročito [[Zapaljenje pluća|bronhopneumonije]]), koja su i glavni uzrok [[smrt]]nosti među mlađom decom obolelom od morbila.

== Klinička slika ==
Klinička slika morbila može imati više različitih kliničkih oblika, a u sklopu bolesti mogu se razviti i različite komplikacije. U najvećem broju slučajeva klinička slika morbila prolazi kroz sledeća tri stadijuma razvoja;

=== Prodromalni, kataralni stadijum ===
Traje 3-4 dana (izuzetno retko i do 7 dana) i obuhvata vreme od pojave prvih simptoma bolesti do izbijanja karakteristične ospe. Odlikuje se postepenoim početkom sa znacima opšte infekcije koju prate kataralne promene na sluzokoži vežnjače, nosa i nižih delova disajnih puteva. [[Simptom]]e u kataralnom stadijume često je teško razlikovati od [[simptom]]a obične [[Prehlada|prehlade]].

Prvi simptomi su; [[temperatura]] koja postepeno raste, malaksalost, umor, neraspoloženje, gubitak [[apetit]]a često praćen povraćanjem i [[proljev|prolivom]]. Učestalo povraćanje ponekad je praćeno jakim bolovima u trbuhu, najčešće u predelu slepog creva („pseudoapendicitis“). Ove tegobe su najverovatnije posledica enantema sluzokože organa za varenje.

Tegobe se iz dana u dan pojačavaju i pri kraju kataralnog stadijuma razvijaju se i specifični znaci bolesti, kao što su [[Koplikove mrlje]], obično 36 časa pre pojave [[ospa|ospe]], i održavaju se 11-24 časova. Koplikove mrlje su lokalizovane na bukalnoj sluzokoži usta i imaju izgled prosutog [[griz]]a po hiperemičnoj sluzokoži. Brisanjem se ne skidju i čvrsto su spojene sa sluzokožom. Mrlje ponekad konfluiraju u veće „plaže“, tako da deluju kao početni [[stomatitis]].

Objektivnim pregledom, nalazi se konjuktivitis, rinitis, koža lica je bleda, sluzokoža ždrela i krajnika je hiperemična. Lice obolele osobe je podbulo, „nečisto“, sivocrvene boje, sa mutnim i suznim [[oko|očima]]. Nije prisutna [[ospa]] po koži, ali se ne mekom nepcu može videti [[enantem]]. 
{{double image|center|Measles enanthema.jpg|270|Koplik spots, measles 6111 lores.jpg|270|<center>[[Enantem]]|<center>[[Koplikove mrlje]]}}

=== Osipni stadijum ===
[[Datoteka:RougeoleDP.jpg|mini|desno|200px|Osipni stadijum morbila]]
Osipni stadijum traje 5-6 dana. Pri kraju prvog stadijuma nastaje kratkotrajno poboljšanje i pad temperature, koje ubrzo prelazi u pogoršanje [[simptom]]a sa porastom telesne temperature i pogoršanjem opštih simptoma [[bolest]]i ([[dispneja]], katar sluzokože, prekordijalni bolovi, bezvoljnost ili nemir.

[[Ospa]] je vodeći klinički simptom koja nastaje obično četvrtog dana ovog stadijuma. Javlja se najpre na koži glave iza ušiju, a zatim istog dana zahvata kožu lica i vrat. Ospa nastaje najpre iza ušiju i širi se od glave prema donjim delovima tela kao kapi [[voda]] prilikom tuširanja. [[Ospa]] izbija dva do tri dana, [[eflorescencije]] su makule i papule, pojedinačne ili udružene, a između eflorescencija vidi se nepromenjena koža, koja je na dodir (baršunasta) prijatna, topla, meka i vlažna.

Kod bolesnika subjektivne smetnje popuštaju sa pojavom ospe, a Koplikove mrlje iščezavaju (ponekad i pre izbijanja ospe). [[Ospa]] se povlači istim redom kojim je izbijala, od glave i lica prema vratu, trupu, gornjim udovima i nogama, tako da se može dogoditi da na licu ospa bledi i povlači se a da na stopalima izbija.

Bolesnik je visoko febrilan (39<sup>0</sup>C do 40<sup>0</sup>C), adinamičan, curenje iz nosa je intezivnije. Oči su suzne sa izraženim konjuktivitisom. Lice je zažareno, a njegov izgled se opisuje kao „plačna maska“ ({{jez-lat|facies morbillosa}}).

Nad plućima je prisutno pooštreno vezikularno disanje praćeno vlažnim bronhitičnim šušnjevima. Srčana radnja je ubrzana i prati visinu temperature.

Na kraju ovog stadijuma petog ili šestog dana nastupa povlačenje simptoma bolesti i postepeni pad temperature.

=== Stadijum ljuštenja i rekonvalescencije ===
Ovaj stadijum traje 4-5 dana i karakteriše se povlačenjem [[ospa|ospe]] i poboljšanjem opšteg stanja bolesnika. [[Temperatura]] koja je u prethodnom stadijumu bila i do 40<sup>0</sup>C, u ovom stadijumu naglo, kritično, pada na normalne vrednosti (pa i ispod normalih vrednosti, i do ispod 36<sup>0</sup>C. [[Ospa]] počinje da bledi a na njenim mestima javlja se prolazna hiperpigmentacija koja traje 8-10 dana i brašnasto perutanje. [[Koža]] se se lagano ljušti (peruta) u obliku sitnih prašinastih ljuspica poput [[mekinje|mekinja]]. Opšte stanje bolesnika se poboljšava, a dalji tok bolesti zavisi od eventualne pojave komplikacija. [[Ospa]] se povlači istim onim redosledom kako se i javljala.

Morbili ukupno traju oko 2 nedelje, ali se stadijum [[rekonvalescencija|rekonvalescencije]] može produžiti i na nekoliko nedelja.

== Atipični tok bolesti ==
U tipičnim nekomplikovanim slučajevima morbila nestaju svi simptomi otprilike 10 dana nakon pojave [[temperatura|temperature]]. Abortivni, blaži oblik toka morbila sa lakim kataralnim stadijumom, osrednjim povećanjem [[temperatura|temperature]] i jedva naznačenim [[egzantem]]om, pa čak i bez njega vidi se često kod [[novorođenče|novorođenčadi]] od trećeg do šestog meseca, tj u periodu kada [[pasivni imunitet]] pada ili u [[dete|dece]] koja su primila profilaktički rekonvalescentni [[serum]] ili [[Gama globulin|γ-globulin]].

Maligni slučajevi morbila se javljaju kod neke dece iz nepoznatih možda konstitucijalnih razloga. [[Bolest]] se tada razvija sa teškom toksičnom slikom, vrlo visokom [[temperatura|temperaturom]], učestalom [[nesvestica|nesvesticom]], [[kolaps]]om, [[konvulzije|konvulzijama]] i znacima zastoja cirkulacije. [[Smrt]] može da nastane nakon nekoliko sati.

== Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza ==
[[Dijagnoza]] morbila se postavlja na osnovu [[anamneza|anamneze]], epidemioloških podataka, [[klinička slika|kliničke slike]] i toka bolesti. Klinička slika morbila se često može mešati sa drugim [[bolest]]ima kao što je [[rubeola]], „[[peta bolest]]“ - ({{jez-lat|erythema infectiosum}}) <ref>{{en}}[http://www.netdoctor.co.uk/diseases/facts/erythemainfectiosum.htm Erythema infectiosum] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120119004033/http://www.netdoctor.co.uk/diseases/facts/erythemainfectiosum.htm |date=2012-01-19 }}</ref>, [[šarlah]] itd i zato je laboratorijska (serološka) [[dijagnostika]] najpouzdanija.

Laboratorijska dijagnostika treba da obezbedi dokaze da se u konkretnom slučaju radi o morbilima i zato je sve neophodnija u diferencijalnoj [[Dijagnostika|dijagnostici]]. Neke od laboratorijskih metoda koje se koriste u dijagnostici morbila su inhibicija hemaglutinacije (IH), reakcija vezivanja komplemenata (RVK), test neutralizacije kao i ELISA test koji se radi 10 dana od infekcije kada se javljaju IgM [[antitelo|antitela]]. Promene u [[krvna slika|krvnoj slici]] su karakteristične. Javlja se [[leukopenija]] sa [[limfocitoza|limfocitozom]]. Deo analiza koje se primenjuju u [[dijagnostika|dijagnostici]] morbila navedene su u ovoj tabeli;
:::::::'''Preporuke i predlozi za laboratorijsku dijagnostiku morbila'''<ref>Tischer A, Santibanez S, Siedler A, Heider A, Hengel H: ''Laboratory investigations are indispensable to monitor the progress of measles elimination—results of the German Measles Sentinel 1999–2003''. J Clin Vir 2004, 31: 165-178</ref>
{| class="wikitable"
|-
! Metoda -test !! Vrsta materijala !! Vreme testiranja !! Napomena
|-
| '''Otkrivanje specifičnih virusnih antitela'''<br /> <small>([[IgM]], [[IgG]])</small>
|| 
'''Serum, plazma''',

'''Likvor''' (eventualno)
||
'''Bolest''',

'''Rekonvalescencija'''

'''Kontrola vakcinacije''' ''(minimum 4 nedelje posle vakcinacije)''  
|| 
'''U 30% pacijenata [[IgM]] je negativan do 3 dana posle ospe.'''

'''Potrebno vreme: 1 dan'''
|-
| 
'''Otkrivanje virusa:'''

• PCR detekcija virusa

• RNA genotipizacija

• Kultivacija virusa

• Direktna detekcija virusa ''(fluorescentna-mikroskopija)'' 
||
'''Sekret iz ustiju'''

'''Razmaz:''' sekreta iz nosa i grla • sekreta iz konjuktiva • bronhijalnog sekreta • limfocita krvi • mokraće • likvora • biopsije • ostalog materijala 
||'''Na početku ili odmah posle pojave simptoma''' 
|| 
'''Potrebno vreme za analizu:'''

•PCR detekcija:<br /> ''2 dana''

•RNA genotipizacija:<br /> ''2-4 nedelje''

•Rast u kulturi:<br /> ''2-3 nedelje''

•Direktna detekcija:<br /> ''1 dan'' 
|}

:::::::::::'''Diferencijalna dijagnoza morbila'''<ref>{{hr}} ''Morbilli – ospice'' na [http://medicinabih.info/medicina/infektologija/morbilli/ Zdravstveni portal] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110513024415/http://medicinabih.info/medicina/infektologija/morbilli/ |date=2011-05-13 }}</ref>
{| class="wikitable"
|-
! Prodromalna faza bolesti !! Znaci i simptomi
|-
| '''[[Gripa|Grip]]'''|| Zbog temperature i lakog katara respiratornih puteva i konjunktiva.
|-
|[[prehlada|Obična prehlada]]||Zbog katara konjunktiva, gornjih respiratornih puteva i obilnog seroznog sekreta iz nosa.
|-
! Osipna faza bolesti!! Znaci i simptomi
|-
|''' [[Rubeola]]''' || Kod rubeole kao i kod morbila pored katara konjunktiva i respiratornih puteva postoji i ospa, koja može mnogo ličiti na ospu kod morbila.
|-
| [[Šarlah]] || Ukoliko kod šarlaha postoji mestimična ospa ({{jez-lat|Scarlatina variegata}}), ili ospa po licu, što je veoma retko, onda u diferencijalnoj dijagnostici morbila može doći u obzir i šarlah.
|-
| '''Toksoalergijski, medikamentozni i postvakcinani [[egzantem]]''' ||Zbog morbiliformne ospe, mogu jako ličiti na morbilozni egzantem.
|-
| '''[[Epidemijski tifus|Pegavi tifus]]''' || Kod pegavog tifusa, pored temperature, katara konjunktiva i respiratornih puteva. četvrti dan bolesti javlja se ospa, koja ima veliku sličnost sa ospom kod hemoragičnog oblika morbila.  
|-
| '''[[Paratifus]]''' || Zbog umerenog katara sluzokože respiratornih puteva i ospe koja može biti morbiliformna.
|-
| '''[[Boginje|Velike boginje]]''' ||U prvoj fazi bolesti zbog ospe koja može biti slična morbiliformnoj.
|}

== Terapija ==
Kako za morbile ne postoji specifičan [[lijek|lek]], i danas je lečenje još uvek simptomatsko. U akutnom stadijumu bolesti neophodna je izolacija bolesnika u toploj ali dobro provetrenoj prostoriji i primena higijensko dijetetskog režima ishrane. Zbog nadražajnog konjuktivitisa i [[fotofobija|fotofobije]] [[svjetlost|svetlost]] u bolesničkoj sobi treba prigušiti. Povišena [[temperatura]] i nadražajni kašalj suzbijaju se antipireticima, sedativima. antitusicima i udisanjem para čaja od kamilice.

Ishrana bolesnika mora biti kvalitetna i kvantitativno zadovoljavajuća, sa lako svarljivim namirnicama i dovoljnim količinama vitamina, [[mlečni napitci|mlečnih napitaka]], [[voćni sok|voćnih sokova]], tečnosti ([[čaj]]eva), [[sol]]i. U skladu sa preporukama [[SZO]] terapija se može dopuniti parenteralnim rastvorima koji sadrže glavne elemente koji se gube [[proljev|prolivom]] i [[povraćanje]]m. Kod sumnje na pojavu sekundarne [[Infekcija|infekcije]] (npr zapaljenja srednjeg uva, pluća ili oka), lečenje se može dopuniti i [[antibiotik|antibioticima]].

Razne studije sprovedene u zemljama u razvoju pokazuju povoljan efekat primene dve doze [[vitamin A|vitamina A]] unutar 24 časa, koje preveniraju oštećenja [[oko|oka]] i nastanak [[sljepilo|slepila]], ali i redukuju broj [[smrt]]nih ishoda od ove bolesti za 50%.<ref>Huiming Y, Chaomin W, Meng M: ''Vitamin A for treating measles in children.'' Cochrane Database Syst Rev. 2005 Oct 19;(4):CD001479. {{PMID|16235283}}</ref> Mehanizam delovanja je nejasan. [[SZO]] preporučuje primenu vitamina u slučaju bolesti kod sve obolele dece u zemljama u razvoju i drugim regionima u kojima je prirodan unos vitamina A nedovoljan, ili gde je stopa smrtnosti iznad jednog procenta. Studije o pozitivnom učinku upotrebe vitamina A u zapadnim industrijalizovanim zemljama nisu otkrile značajno smanjenje ukupne smrtnosti kod morbila, ali su uticale na njeno smanjenje kod dece uzrasta ispod dve godine.<ref name="pmid16235283">{{cite journal |author=Huiming Y, Chaomin W, Meng M |title=Vitamin A for treating measles in children |journal=Cochrane Database Syst Rev |volume= |issue=4 |pages=CD001479 |year=2005 |pmid=16235283 |doi=10.1002/14651858.CD001479.pub3 |editor1-last=Yang |editor1-first=Huiming }}</ref><ref name="pmid11869601">{{cite journal |author=D'Souza RM, D'Souza R |title=Vitamin A for treating measles in children |journal=Cochrane Database Syst Rev |volume= |issue=1 |pages=CD001479 |year=2002 |pmid=11869601 |doi=10.1002/14651858.CD001479 }}</ref><ref name="pmid12022432">{{cite journal |author=D'Souza RM, D'Souza R |title=Vitamin A for preventing secondary infections in children with measles--a systematic review |journal=J. Trop. Pediatr. |volume=48 |issue=2 |pages=72–7 |year=2002 |month=April |pmid=12022432 |doi= 10.1093/tropej/48.2.72|url=http://tropej.oxfordjournals.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=12022432}}</ref> Preporuke Instituta Robert Koh u Nemačkoj ne navode primenu vitamina u lečenju morbila.<ref>Bekhor David, Barinaga Jorge, Skolnik Paul: ''Prevention and treatment of measles.'' Review, UpToDate v15.1, 2007</ref><ref>Masern. RKI-Ratgeber Infektionskrankheiten – Merkblätter für Ärzte. Robert-Koch-Institut. Stand 08/2006 [http://www.rki.de/cln_048/nn_196658/DE/Content/Infekt/EpidBull/Merkblaetter/Ratgeber__Mbl__Masern.html Robert-Koch-Institut, online] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101220161253/http://www.rki.de/cln_048/nn_196658/DE/Content/Infekt/EpidBull/Merkblaetter/Ratgeber__Mbl__Masern.html |date=2010-12-20 }} Posećeno [[19. 5.|19. maj]] [[2011]]</ref>

Antivirusna terapija [[ribavirin]]om kod bolesnika sa [[imunosupresija|imunosupresijom]] i teškog oblikabolesti, u kombinaciji sa [[antitelo|imunoglobulinom]] kod nekih pacijenata se može primeniti.<ref>Forni, AL, Schluger, NW, Roberts, RB.'' Severe measles pneumonitis in adults: Evaluation of clinical characteristics and therapy with intravenous ribavirin.'' Clin Infect Dis 1994; 19:454. {{PMID|7811865}}</ref>

== Prevencija ==
Kada je [[WHO|Svetska zdravstvena organizacija]] (SZO) [[1974]]. pokrenula ''Prošireni program imunizacije'', u svetu je manje od 5% dece bilo imunizovano protiv 6 ciljnih zaraznih bolesti (tuberkuloza, difterija, tetanusa, veliki kašlj, dečja paralize i morbila). ''„Danas se u svetu preko 80% dece vakciniše protiv ovih bolesti pre navršenog prvog rođendana - u brojkama, vakciniše se preko 130 miliona dece godišnje. Rezultati sprovođenja ovog Programa su impozantni - procenjuje se da se na ovaj način godišnje spasi život najmanje 3 miliona dece, i da se sprečava invalidnost (slepilo, mentalna retardacija ...) dodatnih 750.000 dece.“'' <ref>''Imunizacija,'' http://www.unicef.org/serbia/Zivotne2.pdf {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090612111311/http://www.unicef.org/serbia/Zivotne2.pdf |date=2009-06-12 }} unicef.</ref>
 
Zato je jedna od najpouzdanijih mera prevencije protiv morbila je imunizacija. Prema podacima [[SZO]] morbili su jedan od vodećih uzroka smrtnosti dece (mlađe od pet godina) u svetu, koja se može efikasno sprečiti vakcinom koja je dostupna već više od 40 godina. Mada je smrtnost od morbila na globalnom nivou redukovana za oko 75% u odnosu na [[2000]], u 2008. čak 38% smrtnih ishoda od svih bolesti koje su mogle biti sprečene vakcinacijom činili su morbili.

Nakon uvođenja [[vakcine]] protiv morbila (malih boginja) u [[Srbija|Srbiji]] [[1971]], obolevanje se javljalo u epidemijskoj formi na svakih 3-5 godina, ali sa višestuko manjim brojem obolelih u odnosu na period pre uvođenja [[vakcine]].<ref>Male boginje. U: Imunološke osnove za imunizaciju, prošireni program za Imunizaciju, Svetska zdravstvena organizacija, Ženeva, Švajcarska 1993.</ref>

Strategijskim planom Evropskog regiona [[SZO]] za period [[2005]]-[[2010]], predviđena je eliminacija
morbila u Evropi. Na osnovu plana SZO usvojen je i ''Plan aktivnosti za eliminaciju morbila u Republici Srbiji'' koji je težišno usmeren na:<ref>''Rezultati sprovo|enja obaveznih imunizacija na teritoriji republike Srbije u 1997. godini''. Institut za zaštitu zdravlja Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, Beograd 1998.</ref>
# ''Dostizanje i održavanje visokog nivoa obuhvata (≥ 95%) sa dve doze MMR vakcine (vakcina protiv morbila, rubele i parotitisa);''
# ''Obezbeđivanje dopunske imunizacije MMR vakcinom za populaciju osetljivu na morbile (osoba koje su iz bilo kog razloga propuštene da se vakcinišu / revakcinišu);''
# ''Uspostavljanje i održavanje sistema aktivnog nadzora sa istraživanjem i laboratorijskim ispitivanjem svakogsuspektnog slučaja morbila;''
# ''Povratno informisanje zdravstvenih radnika i javnosti o koristi i rizicima koji se odnose na vakcinaciju protiv morbila.''''

[[Vakcinacija]] i [[Vakcinacija|revakcinacija]] protiv morbila u [[Srbija|Republici Srbiji]] vrši se kombinovanom živom, atenuisanom MMR vakcinom (morbili, [[veliki kašalj]], [[rubeola]]) kontinuirano u skladu sa ''Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima Srbije'' <ref>Sl. glasnik Republike Srbije 06/11</ref> - dece od navršenih 12 meseci života i revakcinacijom prethodno vakcinisane dece do navršenih sedam godina života.

Svu deca uzrasta od navršenih 12 meseci života do navršenih 14 godina života koja su nevakcinisane i nepotpuno vakcinisana moraju se vakcinisati, odnosno revakcinisati.

Minimalni razmak između dve doze vakcine može biti četiri nedelje.

== Komplikacije ==
Najčešće komplikacije morbila su otitis media ([[zapaljenje srednjeg uva]]), [[zapaljenje pluća]], [[encefalitis]] i [[smrt]].

== Izvori ==
{{izvori|2}}

== Bibliografija ==
# ''[http://www.rki.de/cln_048/nn_196658/DE/Content/Infekt/EpidBull/Merkblaetter/Ratgeber__Mbl__Masern.html Masern.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20101220161253/http://www.rki.de/cln_048/nn_196658/DE/Content/Infekt/EpidBull/Merkblaetter/Ratgeber__Mbl__Masern.html |date=2010-12-20 }}'' RKI-Ratgeber Infektionskrankheiten – Merkblätter für Ärzte. Robert-Koch-Institut. Stand 08/2006
# ''Measles''. In: ''Epidemiology & Prevention of Vaccine-Preventable Diseases&nbsp;– “The Pink Book”'', 9th Edition, Public Health Foundation, S. 129–148 – [http://www.cdc.gov/vaccines/pubs/pinkbook/downloads/meas.pdf PDF (englisch), 522 kB]
# M. Dietel, N. Suttorp, M. Zeitz, T. R. Harrison: ''Harrisons Innere Medizin''. Abw Wissenschaftsverlag; 16. Auflage 2005, {{ISBN|3-936072-29-9}}
# W. Köhler et al.: ''Medizinische Mikrobiologie''. Urban & Fischer-Verlag München/Jena 2001, 8. Auflage, {{ISBN|3-437-41640-5}}
# DGPI-Handbuch: ''Infektionen bei Kindern und Jugendlichen: 5. Aufl.'', Thieme-Verlag, Stuttgart: 2009: 364-367
# Heymann DL (ed): ''Control of Communicable Diseases Manual.'' American Public Health Association 2008; 402-408
# Bellini WJ, Rota JS, Lowe LE et al.: ''Subacute Sclerosing Panencephalitis: More Cases of This Fatal Disease Are Prevented by Measles Immunization than Was Previously Recognized.'' J Infect Dis 2005; 192 (10): 1686–1693
# ''Konzept für ein nationales Programm zur Eliminierung der Masern in der Bundesrepublik Deutschland'' (September 1999). Epid Bull 1999; 45: 335–341
# ''Masern-Surveillance mit zwei Erfassungssystemen – erster Vergleich der Meldedaten nach dem IfSG und dem Sentinel der Arbeitsgemeinschaft Masern (AGM)''. Epid Bull 2001; 39: 295–298
# ''Empfohlene immunprophylaktische Maßnahmen bei Auftreten von Erkrankungen an Masern, Mumps oder Röteln in Kindereinrichtungen oder Schulen.'' Epid Bull 2001; 29: 222–223
# Bekämpfung der Masern und konnatalen Röteln: ''WHO-Strategie in der Europäischen Region und aktueller Stand in Deutschland. Das WHO-Labornetzwerk für Masern und Röteln in der Europäischen Region''. Epid Bull 2004; 10: 79-84
# ''Erkrankung''en an Masern im Jahr 2004 und Ausbrüche in Hessen und Bayern in der ersten Häfte des Jahres 2005. Epid Bull 2005; 29: 247–251
# Gerike E, Tischer A: Masernimpfung in Deutschland. Monatsschr Kinderheilkd 2000; 148: 623–633
# Hinweise für Ärzte, Leitungen von Gemeinschaftseinrichtungen und Gesundheitsämter zur Wiederzulassung in Schulen und sonstigen Gemeinschaftseinrichtungen. Aktualisierte Fassung vom Juli 2006. Robert Koch Institut, Berlin, 2006 (Erstveröffentlichung im Bundesgesundheitsblatt 44 (2001): 830–843).
# Impfempfehlungen der Ständigen Impfkommission (STIKO) am Robert Koch-Institut / Stand: Juli 2009. Epid Bull 2010; 30: 279–298
# Mitteilung der STIKO am RKI: Änderung der Empfehlungen zur Impfung gegen Masern. Epid Bull 2010; 32: 315–322
# Mitteilung der STIKO am RKI: Neuerungen in den aktuellen Empfehlungen der STIKO am RKI vom Juli 2010. Zur Impfung gegen Masern im Erwachsenenalter. Epid Bull 2010; 33: 332–333
# Tischer A, Siedler A, Rasch G: Masernüberwachung in Deutschland. Gesundheitswesen 2001; 63: 703–709
# Tischer A, Santibanez S, Siedler A, Heider A, Hengel H: Laboratory investigations are indispensable to monitor the progress of measles elimination—results of the German Measles Sentinel 1999–2003. J Clin Vir 2004, 31: 165-178
# WHO: Nomenclature for describing the genetic characteristics of wild-type measles viruses (update). WER 2001; 32: 242–247 and 33: 249–251
# WHO: Surveillance Guidelines for Measles, Rubella and Congenital Rubella Syndrome in the WHO European Region. 2009. [http://www.euro.who.in] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150620055353/http://www.euro.who.in/ |date=2015-06-20 }}

== Povezano ==
* [[Boginje|Velike boginje]]
* [[Varičela]]
* [[Rubeola]]
* [[Vakcinacija]]
* [[Ospa]]

{{Commonscat|Measles}}

== Spoljašnje veze ==
* {{en}} [http://www.who.int/vaccine_research/diseases/measles/en/ WHO.int] - 'Initiative for Vaccine Research (IVR): Measles', [[SZO|World Health Organization]] (WHO)
* {{en}} [http://www.cdc.gov/vaccines/vpd-vac/measles/faqs-dis-vac-risks.htm Measles FAQ] from [[Centers for Disease Control and Prevention]] in the United States
* {{en}} [http://news.bbc.co.uk/1/hi/health/7385020.stm Case of an adult male with measles (facial photo)]
* {{en}} [http://www.skinsight.com/child/rubeolaMeasles.htm Clinical pictures of measles] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100726230724/http://www.skinsight.com/child/rubeolaMeasles.htm |date=2010-07-26 }}
* {{en}} [http://www.viprbrc.org/brc/home.do?decorator=paramyxo Virus Pathogen Database and Analysis Resource (ViPR): Paramyxoviridae]{{Dead link|date=September 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}

[[Kategorija:Kožne bolesti]]
[[Kategorija:Virusne bolesti]]
[[Kategorija:Pedijatrija]]