Пређи на садржај

Наука

Уреди везе
Извор: Wikipedija
Скала Универзума – мапрана према гранама науке

Наука или знаност, систем сређених и систематизираних знања о нама и (материјалном и нематеријалном) свијету који нас окружује. То је обимна и опсежна скупина информација и о неком субјекту, али се та ријеч посебно користила за информације о физичком универзуму. Појам науке одговара грч. појму ἐπιστήμη, епистḗмē, лат. сциентиа, енгл. сциенце. Како се знање повећавало, поједине методе су се доказале поузданије него неке друге, и данас су научне методе стандард за науку. То укључује кориштење пажљивог посматрања, експерименте, мјерења, математику, и понављање.

  • Према стандардним рјечницима,[1] наука је систематски подухват који ствара и организира знања у облику објашњења и теоријских предвиђања о Универзуму (свемиру).[2]
  • Модерна наука је откриће, као и изум. То је откриће да природа опћенито дјелује довољно устаљено да се може описати законима, чак и математичким. Научним истраживањима је потребно техничко осмишљавање, апстракције, апарати и организација за излагање резултата које личи на правне дескрипције.[3][4]
  • У старијим и уско повезаним значењима, наука се такођер односи на такав корпус знања себи који се може рационално објаснити и поуздано примијенити. Дјелатник у области науке је познат као научник.

Да би се узео у разматрање са научног становишта, објекат посматрања мора бити подвргнут поновљеним тестирањима од стране неовисних посматрача. Кориштење научних метода за достизање нових открића се назива научно истраживање, и људи који раде та истраживања се зову научници. У ужем смислу, наука се назива експерименталном, док је сврха примијењене науке, односно инжињерства, практично употребљавање научног знања. Научне хипотезе су едуковани приједлози објашњења феномена или разумне претпоставке о природи универзума.

Научна теорија је хипотеза која је потврђена поновљеним проматрањима и мјерењима. Научне теорије су обично дате као математичке форме, и увијек су подложне одбацивању ако их будући експерименти оповргну. У модерном свијету, научна истраживања су најважније активности свих развијених држава, и од научника се очекује да објаве своја открића у референтним часописима, научним периодицима гдје суци провјеравају факте у чланку, прије него што се он објави. Чак и послије објављивања, нове научне идеје нису опћенито прихваћене док се рад не понови.

Научна писменост је способност опће популације да разумије основне концепте који се односе на науку.

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Историја науке, Историја Земље и Еволуција
Анимација која приказује кретање континената од сепарације Пангеа до данашњег дана.

Наука у ширем смислу је постојала пре модерне ере, и у многим историјским цивилизацијама.[5] Модерна наука се разликује у свом приступу и успешна је у пруивођењу резултата: 'модернна наука' дефинише оно што је наука у најстрожијем смислу речи.[6] Далек пре модерне ере, још једна прекретна тачка је био развој класичне природне филозофије у древном грчком свету.

Префилозофиска историја

[уреди | уреди извор]

Наука у свом оригиналном смислу је реч за тип знања (Латински сциентиа, Старогрчки језик епистемē), пре него специјализована реч за потрагу за таквим знањем. Специфично она је један од типова знања који људи могу да комуницирају један другом. На пример, знање о деловању природних ствари је било прикупљено дуго пре забележене историје и довело је до развоја комплексонг апстрактног размишљања. То је показано конструисањем комплексних календара, техника за преображавање отровних биљака у јестиве, и изградњи објеката као што су пирамиде. Међутим нису прављене конзистентне свесне дистинкције између познавања појмова који су истинити у свакој заједници и других типова комуналног знања, као што су митологије и правни системи.

Филозофске студије природе

[уреди | уреди извор]
Кукуруз је биљка са великим зрнима коју су доместиковали урођеници Мезоамерике у праисторијска времена.

Пре изума или открића концепта „природе“ (Старогрчки језик пхусис), од стране пресократских филозофа, постојала је тенденција коришћења тих речи за описивање природног „начина“ на који биљке расту,[7] и „начина“ на који, на пример, једно племе богослужује одређеног бога. Из тог разлога се тврди да су ти људи били први филозофи у стриктном смислу, као и први људи да праве јасну разлику између „природе“ и „конвенције“.[8] Наука је дакле разликовала као знање природе, и ствари које су истините за свакој заједници, и име специјализоване потрага за таквим знањем је била филозофија  — царство првих филозофа-физичара. Они су били углавном спекулатори или теоретичари, с посебним интересом за астрономију. У контрасту с тим, покушавање коришћења познавања природе да би се имитирала природа (вештина или технологија, Грчки тецхнē) су класични научници сматрали прикладнијим интересом за ниже класе занатлија.[9]

Филозофски заокрет ка људским питањима

[уреди | уреди извор]
Аристотел, 384 п.н.е – 322 п.н.е., једна је од раних фигура у развоју научног метода.[10]

Важна прекретница у историји ране филозофиске науке је био контроверзан, мада успешан покушај Сократа да примени филозофију на изучавање људских ствари, укључујући људску природу, природу политичких заједница, и само људско знање. Он је критиковао старији тип изучавања физике као сувише чисто спекулативану активност, са недостатком самокритицизма. Он је био посебно забринут да су неки од раних физичара третирали природу као да се може претпоставити да она не садржи интелигентни ред, објашњавајући ствари само у смислу покретања и материје. Проучавање људских ствари је била област митологије и традиције, те је Сократ погубљен.[11] Аристотел је касније креирао мање контроверзан систематски програм Сократове филозофије, који је био телеолошки, и људски центриран. Од је одбацио многе закључке раних научника. На пример у његовој физици Сунце се креће око Земље, и многе ствари имају делом у својој природи да су оне за људе. Свака ствар има формални узрок и финални узрок и улогу у рационалном космичком реду. Кретање и промена су описани као актуализација потенцијала који је већ у стварима, у зависности од типа свари. Док је Сократ инсистирао да филозофија треба да буде коришћена за разматрање практичних питања најбољег начина живљења људских бића (студију коју је Аристотел поделио у етику и политичку филозофију), они се нису залагали за друге типове примењене науке.

Аристотел је препознавао јасну разлику имеђу науке и практичног знања занатлија, третирајући теоретске спекулације као највиши тип људске активности, практично размишљање о добром живлењу као нешто мање узвишено, а знање занатлија као нешто што је једино подесно за ниже класе. У контрасту са модерном науком, Аристотелов утицајни нагласак је био на теоретским корацима дедукције универзалних правила из изворних података, и није третирао сакупљање искуства и изворних података као саму науку.[12]

Средњевековна наука

[уреди | уреди извор]
Де потентиис аниме сенситиве, Грегор Реисцх (1504) Маргарита пхилосопхица. Средњевековна наука је разматрала мождане коморе као локације нашег здравог разума,[13] где се форме из нашег сензорног система мешају.

Током касне антике и раног срегњег века, Аристотелски приступ испитивања природних феномена је кориштен. Део древног знања је изгубљен, или у неким случајевима држан у тами, током пада Римског царства и периодичних политичких борби. Међутим, општа поља науке, или природне филозофије како је називана, и већи део општег знања античког света је остао сачуван путем рада раних латинских енциклопедиста попут Изидора Севиљског. Такође, у Византијском царству, многи Грчки научни текстови су очувани у облику Сиријских превода које се урадиле групе попут Несторијана и Монофизита.[14] Многи од њих су касније преведени у арапски у Калифату, при чему су многи типови класичног учења сачувани и неким случајевима унапређени.[14][15] Дом мудрости је устпостављен током Абасидске ере у Багдаду, Ирак.[16] Сматра се да је то био главни интелектуални центар, током Златног доба ислама, где су муслимански учењаци попут ал-Киндија и Ибн Сахла у Багдаду, и Ибн ал-Хаитама у Каиру, цветали од деветог до тринаестог века, док Монголи нису опљачкали Багдад. Ибн ал-Хаyтхам, касније познат на Западу као Алхазен, унапредио је Аристотску тачку гледишта,[17] наглашавајући значај експерименталних података и репродуктибилност резултата.[нб 1]

У позном средњевековном периоду, са порастом потражње за преводима, на пример за радовима Толедске преводилачке школе, западни европљани су почели да сакупљају текстове написане не само на латинском, него и латинске преводе са грчког, арапског, и хибру језика. Текстови Аристотела, Птоломеја,[18] и Еуклида, очувани у Дому Мудрости, су били тражени међу католичким учењацима. У Европи, Алхазенова Де Аспецтибус је директно утицала на Роџера Бејкона (13. век) у Енглеској, који се залагао за експерименталне науке, по узору на Алхазена. До позног Средњег века, синтеза католицизма и аристотелизма позната као сколастика је узела замаха у Западној Европи, која је постала нови географски центар науке, мада су сви аспекти сколастике критиковани у 15. и 16. веку.

Знанствени модели, теорије, и закони

[уреди | уреди извор]

Сви методи, све претпоставке нашег садашњег научног духа, били су током хиљада година изложени најдубљем презиру: уколико сте трагали, за њима били сте искључени из сваког оптицаја са "поштеним" људима — важили за "непријатеља Бога", за онога који презире истину, за "опседнутог".[19]

– Фридрих Ниче

Основна класификација

[уреди | уреди извор]

Научна поља су уобичајено подијељена на двије основне групе: природне науке, које проучавају природне појаве (укључујући и живот у биолошком смислу) и друштвене науке, које проучавају људско понашање и друштва.

Математика, која је класифицирана као формална наука, има и сличности и разлике са природним и друштвеним наукама. Формална наука је витална за емпиријске науке. Велика достигнућа у формалним наукама обично доводе и до велких достигнућа у емпиријским наукама. Формалне науке су кључне у формирању хипотеза, теорија и закона, како у открићима, тако и у описивању како нешто ради (у природним наукама), и у сазнавању како људи мисле и дјелују (у друштвеним наукама).

Док су емпиријска истраживања природе описана чак у античко доба (нпр. од стране Аристотела, Теофраста и Плинија старијег), научне методе се користе од Средњег вијека (нпр. од стране Ал-Хејсема, Ел-Бирунија и Рогер Бацон-а), појава модерне науке се опћенито веже за модерни период познат као Научна револуција 16. и 17. вијека.

Подјела према препоруци "Организације за економску кооперацију и развитак" (ОЕЦД)

Природне знаности

Техничке знаности и технологија

Медицинске знаности

Пољопривредне науке

Друштвене науке

Хуманистичке науке

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ *"Два највећа математчка научника, у полувеку које је следио транслациони покрет [са грчког на арапски], ал-Бируни и Ибн ал-Хаyтхам, унапредили су текуће обогаћивање [науке] на нови ниво, који није више везан за преводилачку активност било којег типа." п.55 — Х. Флорис Цохен (2010) Хоw модерн сциенце цаме инто тхе wорлд: фоур цивилизатионс, оне 17тх центурy бреактхроугх
    • "[Ибн ал-Хаyтхам] фоллоwед Птолемy'с бридге буилдинг ... инто а гранд сyнтхесис оф лигхт анд висион. Парт оф хис еффорт цонсистед ин девисинг рангес оф еxпериментс, оф а кинд пробед бефоре бут ноw ундертакен он ларгер сцале."—Х. Флорис Цохен (2010):п.59
    • [Ибн ал-Хаyтхам] (Алхацен) Де Аспецтибус, сее фор еxампле Боок I, [6.38] "Анд алл тхесе поинтс бецоме цлеар wитх еxпериментатион." Смитх 2001:[6.38]п.367
    • [Ибн ал-Хаyтхам] (Алхацен) Де Аспецтибус, сее фор еxампле Боок I, [6.36] "Анд иф тхис пхеноменон ис еxперименталлy сцрутинизед wитх греат царе, тхе ресулт wилл бе фоунд то бе wхат wе хаве цлаимед." Смитх 2001:[6.36]п.366
    • Ел-Бизри, Надер, "А Пхилосопхицал Перспецтиве он Алхазен'с Оптицс", Арабиц Сциенцес анд Пхилосопхy 15 (2005-08-05), 189–218
    • Хаq, Сyед (2009). „Сциенце ин Ислам”. Оxфорд Дицтионарy оф тхе Миддле Агес. ИССН 1703-7603. Приступљено 2014-10-22. 
    • Линдберг 1976:пп.60–67
    • Сабра, А. I. (1989). Тхе Оптицс оф Ибн ал-Хаyтхам. Боокс И–ИИ–ИИИ: Он Дирецт Висион. Лондон: Тхе Wарбург Институте, Университy оф Лондон. ИСБН 0-85481-072-2. :пп.25–29

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ „сциенце”. Онлине Етyмологy Дицтионарy. Приступљено 2014-09-20. 
  2. ↑ Wилсон Е. О. (1998): Цонсилиенце: Тхе унитy оф кноwледге, Винтаге Боокс, Неw Yорк,ИСБН 0-679-45077-7.
  3. ↑ Хеилброн Ј. L., Ед (2003): Тхе Оxфорд Цомпанион то тхе хисторy оф модерн сциенце. Оxфорд Университy Пресс, Неw Yорк, ИСБН 0-19-511229-6.
  4. ↑ "сциенце". Мерриам-Wебстер Онлине Дицтионарy. Мерриам-Wебстер, Инц. Ретриевед 2011-10-16. 3 а:Наука је знање или систем знања који покрива опће истине или опће законитости које је могуће тестирати примјеном научнног метода
    • Б, као знање или такав систем знања која се баве физичком свијету и његовим појавама {{ците енцyцлопедиа}}: лине феед цхарацтер ин |qуоте= ат поситион 162 (хелп)
  5. ↑ "Тхе хисториан ... реqуирес а верy броад дефинитион оф "сциенце" — оне тхат ... маwилл хелп ус то ундерстанд тхе модерн сциентифиц ентерприсе. Wе неед то бе броад анд инцлусиве, ратхер тхан нарроw анд еxцлусиве ... анд wе схоулд еxпецт тхат тхе фартхер бацк wе го [ин тиме] тхе броадер wе wилл неед то бе." — Давид Пингрее (1992), "Хелленопхилиа версус тхе Хисторy оф Сциенце" Исис 83 554–63, ас цитед он п.3, Давид C. Линдберг (2007), Тхе бегиннингс оф Wестерн сциенце: тхе Еуропеан Сциентифиц традитион ин пхилосопхицал, религиоус, анд институтионал цонтеxт, Сецонд ед. Цхицаго: Унив. оф Цхицаго Пресс ИСБН 978-0-226-48205-7
  6. ↑ Хеилброн, 2003 & п.вии
  7. ↑ Сее тхе qуотатион ин Хомер (8тх центурy БЦЕ) Одyссеy 10.302–3
  8. ↑ "Прогресс ор Ретурн" ин Ан Интродуцтион то Политицал Пхилосопхy: Тен Ессаyс бy Лео Страусс. (Еxпандед версион оф Политицал Пхилосопхy: Сиx Ессаyс бy Лео Страусс, 1975.) Ед. Хилаил Гилден. Детроит: Wаyне Стате УП, 1989.
  9. ↑ Страусс анд Цропсеy едс. Хисторy оф Политицал Пхилосопхy, Тхирд едитион, п.209.
  10. ↑ "Тхе Оригинс оф Сциенце". Сциентифиц Америцан Фронтиерс.
  11. ↑ Плато, Апологy 30е
  12. ↑ "... [А] ман кноwс а тхинг сциентифицаллy wхен хе поссессес а цонвицтион арривед ат ин а цертаин wаy, анд wхен тхе фирст принциплес он wхицх тхат цонвицтион рестс аре кноwн то хим wитх цертаинтy—фор унлесс хе ис море цертаин оф хис фирст принциплес тхан оф тхе цонцлусион драwн фром тхем хе wилл онлy поссесс тхе кноwледге ин qуестион ацциденталлy." — Аристотле, Ницомацхеан Етхицс 6 (Х. Рацкхам, ед.) Аристот. Ниц. Етх. 1139б
  13. ↑ Смитх, А. Марк (Јуне 2004), „Wхат ис тхе Хисторy оф Медиевал Оптицс Реаллy Абоут?”, Процеедингс оф тхе Америцан Пхилосопхицал Социетy 148 (2): 180–194, ЈСТОР 1558283 :п.189
  14. ↑ 14,0 14,1 Грант, Едwард (2007). А Хисторy оф Натурал Пхилосопхy: Фром тхе Анциент Wорлд то тхе Нинетеентх Центурy. Цамбридге Университy Пресс. стр. 62–67. ИСБН 978-0-521-68957-1. 
  15. ↑ Алхацен хад аццесс то тхе оптицс боокс оф Еуцлид анд Птолемy, ас ис схоwн бy тхе титле оф хис лост wорк А Боок ин wхицх I хаве Суммаризед тхе Сциенце оф Оптицс фром тхе Тwо Боокс оф Еуцлид анд Птолемy, то wхицх I хаве аддед тхе Нотионс оф тхе Фирст Дисцоурсе wхицх ис Миссинг фром Птолемy'с Боок Фром Ибн Аби Усаибиа'с цаталог, ас цитед ин (Смитх 2001):91(вол.1),п.xв
  16. ↑ Тхе ʿАббāсид Цалипхате. Енцyцлопæдиа Британница.
  17. ↑ А бриеф овервиеw цан бе фоунд ат Смитх, А. Марк (1981), "Геттинг тхе Биг Пицтуре ин Перспецтивист Оптицс" Исис 72(4) (Дец., 1981). виа ЈСТОР:п.728
  18. ↑ Тхе транслатор, Герард оф Цремона (ц. 1114–87), инспиред бy хис лове оф тхе Алмагест, цаме то Толедо, wхере хе кнеw хе цоулд финд тхе Алмагест ин Арабиц. Тхере хе фоунд Арабиц боокс оф еверy десцриптион, анд леарнед Арабиц ин ордер то транслате тхесе боокс инто Латин, беинг аwаре оф 'тхе повертy оф тхе Латинс'. —Ас цитед бy Цхарлес Бурнетт (2001) "Тхе Цохеренце оф тхе Арабиц-Латин Транслатион Програм ин Толедо ин тхе Тwелфтх Центурy", пп. 250, 255, & 257, Сциенце ин Цонтеxт 14(1/2), 249–288 (2001). ДОИ: 10.1017/0269889701000096
  19. ↑ Фриедрицх Ниетзсцхе - Антикрист

Литература

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
  • "ГЦСЕ Сциенце теxтбоок". Wикибоокс.орг

Новости

Ресурси

Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nauka&oldid=42229168”