Пређи на садржај

Ноцицептин

Извор: Wikipedija
Ноцицептин
Други називи Орфанин ФQ
Идентификација
ЦАС регистарски број 170713-75-4
ПубЦхем[1][2] 16131448
МеСХ ноцицептин
ЦхЕМБЛ[3] ЦХЕМБЛ396460 ДаY
ИУПХАР лиганд 1681
Својства
Молекулска формула C79Х129Н27О22
Моларна маса 1809.04

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала

Инфобоx референцес
Препроноцицептин
Идентификатори
Симбол ПНОЦ
Ентрез 5368
ХУГО 9163
ОМИМ 601459
РефСеq НМ_006228
УниПрот Q13519
Други подаци
Локус Хромозом 8 п21

Ноцицептин, или орфанин ФQ, је неуропептид са 17 аминокиселина. Он је ендогени лиганд ноцицептинског рецептора (НОП, ОРЛ-1). Он је изведен из препроноцицептина, као што су и додатна два пептида, ноцистатин & НоцИИ.[4] Ген који кодира препроноцицептин је лоциран на Цх8п21 код човека.[5]

Ноцицептин је опиоиду сличан пептид. Он не делује на класичне опиоидне рецепторе и Његово дејство није антагонизовано опиоидним антагонистом налоксоном. Ноцицептин је потентан антианалгетик. Ноцицептин је широко распрострањен у ЦНС-у. Он је нађен у многим регионима хипоталамуса, можданог стабла, и предњег мозга, као и предњег рога и задњег рога кичмене мождине. Ноцицептин делује на ноцицептински рецептор (НОП1), који је раније био познат као ОРЛ-1. Овај рецептор је такође широко распрострањен у мозгу, у сегментима као што су: кортекс, предње мирисно језгро, бочни септум, хипоталамус, хипокампус, амигдала, субстанциа нигра, и кичмена мождина.

Литература

[уреди | уреди извор]
  1. Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  2. Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.  едит
  4. Окуда-Асхитака Е, Минами Т, Тацхибана С, Yосхихара Y, Нисхиуцхи Y, Кимура Т, Ито С. "Ноцистатин, а пептиде тхат блоцкс ноцицептин ацтион ин паин трансмиссион." Натуре. 1998 Мар 19; 392(6673):286-9. ПМИД 9521323
  5. Моллереау C, Симонс МЈ, Соуларуе П, Линерс Ф, Вассарт Г, Меуниер ЈЦ, Парментиер M. "Струцтуре, тиссуе дистрибутион, анд цхромосомал лоцализатион оф тхе препроноцицептин гене." Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес УСА. 1996 Ауг 6; 93(16):8666-70. ПМИД 8710928

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]