Смуђ

Смуђ
Смуђ
Научна класификација
Царство:	Анималиа
Кољено:	Цхордата
Разред:	Ацтиноптерyгии
Ред:	Перциформес
Породица:	Перцидае
Род:	Сандер
Врста:	С. луциоперца
Двојни назив
Стизостедион луциоперца Линнé, 1758.

Смуђ (Стизостедион луциоперца) је риба из породице Перцидае. Витко тијело му је прекривено маленим, веома пријањивим љускама које смуђу на додир дају храпав изглед. Продуљена глава завршава оштром губицом. Широко расјечена уста посједују веома развијено зубало: 6 снажних очњака служе рањавању и хватању плијена, остали зуби, нешто слабији и усмјерени према унутра, имају за циљ задржавање ухваћених рибица. Сјајне очи, особите структуре мрежнице осигуравају му одличан вид чак и при великим дубинама и у недостатку свјетлости.

Малени размак дијели прву бодљикаву леђну перају од друге, коју обликују само мекане зракасте бодље. Шкржни поклопчић нема драча. Добро видљива бочна линија продуљује се до репне пераје дебелих и тврдих рубова што смуђу омогућава да се брзо креће. Обојеност му се мијења у функцији појединца и животне средине. Опћенито је леђни дио сиво-зеленкаст, а постаје свјетлији по боковима ишараним окомитим тамним пругама које под трбухом постају бијело-жуткасте. За вријеме парења тијело мужјака постаје тамније и тада их зовемо Угљенари.

Станиште и понашање смуђа

Смуђ особито воли мирне и споре воде умјерене температуре. Међутим, захваљујући својој великој прилагодљивости, с изузетком језера и висинских ријека, способан је населити најразноврсније врсте вода.

Гледе станишта, он првенствено воли каменита или шљунковита дна као и неправилне профиле, напучене најразноврснијим препрекама. Поред великих примјерака који су најчешће усамљени и мало покретни, смуђеви живе у јату појединаца истог годишта и сличне величине и често се крећу, овисно о годишњим добима и метереолошким увјетима, Мјесецу, сунцу, вјетру... Смуђ више воли тамније и облачније вријеме и обојене воде него жарко сунце и бистре воде, најчешће је активан у сумраку и ноћу.

Начин храњења

Млађ смуђа храни се планктоном и бескраљежњацима, личинкама, црвићима, кукцима. Одрастао смуђ углавном конзумира мале рибе чија је величина ограничена ускоћом његовог једњака. Старећи, смуђ се све више занима за мртве, болесне или рањене рибе, једном ријечју пожељнији му је плијен лак за хватање.

За прехрањивање, смуђеви лове у крду. Њихова интервенција, попут операције командоса, заснива се на изненађењу, а састоји се од окружења плијена прије коначног напада. Офензива не траје најчешће дуже од неколико секунди, највише пар минута. Када махнитост опадне, ловци се враћају натраг да прогутају мртве.

Размножавање

Смуђ се размножава између травња и свибња, када температура воде достигне 12°C. Мријештење се одвија усред Коријења стабала близу обала или у дубокој зони шљунчаног дна. Мужјак ту припрема гнијездо гдје женка полаже од 150.000 до 200.000 јајашаца по килограму властите тежине. Након што их је оплодио, мужјак надгледа снесена јаја тијеком цијеле инкубације која траје десетак дана.

Раст смуђа је релативно спор: с годином дана има 8 до 12 цм, с двије године дуг је 20 до 30 цм, у трећој години има 40 цм. Сполну зрелост достиже у другој години за мужјаке и са 3 године код женки.

Страни називи

Пике-перцх, wаллеyе (енглески); Зандер, Сандарт (њемачки); луциоперца (талијански); перца (шпањолски); сандре (француски); судак (руски).

Вањске повезнице

	У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Смуђ
	Wикиврсте имају податке о: Смуђ