Такасхи Хара

Такасхи Хара 原 敬
19. премијер Јапана
Мандат 29. рујна 1918. – 4. студеног 1921.
Претходник	Терауцхи Масатаке
Насљедник	Уцхида Косаи (в.д.)
Рођење	9. вељаче 1856. Мориока, Јапан (тада Шогунат Токугаwа)
Смрт	4. студеног 1921. Токијо, Јапан
Политичка странка	Риккен Сеиyūкаи
Супружник	Аса Хара
Вјера	римокатолик
Потпис

Такасхи Хара (јапански: 原 敬; Мориока, 9. вељаче 1856. - Токијо, 4. студеног 1921.), јапански политичар, обнашао дужност 10. премијера Јапана од 29. рујна 1918. до 4. студеног 1921. године. Неформално, Такасхи Хара је био познат и као Кеи Хара. Такасхи је у повијест Јапана ушао као први "премијер пучанин" (јапански: 平民宰相, хеимин саисхō), што је често користио као крилатицу током свог мандата.

Биографија

Рани живот и улазак у политику

Портрет Такасхија Харе током његова боравка у јапанској амбасади у Паризу.

Хара је рођен 9. вељаче 1856. у селу које данас чини саставни дио града Мориока. Његова обитељ била је противница Меијијеве рестаурације, што је Хару дуго држало на самим маргинама политичке сцене. Свој дом је напустио у доби од 15 година, отишавши бродом у Токијо. Након неуспјешног покушаја приступања Царској морнарици, Хара се уписао у једну бесплатну, француску школу гдје је научио течно говорити француски језик. Недуго након тога уписао је студиј права при тадашњем Министарству правосуђа (данас Свеучилиште у Токију), али га никада није довршио.

У доби од 17 година, Хара је крштен под именом Давид. У то се вријеме сматрало како је Хара католик постао из користољубља, али тај податак никада није потврђен. У доби од 19 година, одбацио је самурајско поријекло своје обитељи и тако постао пучанин. Касније, током живота, много пута му је понуђен статус племића, али Хара га је сваки пута одбио, тврдећи како би се тиме отуђио од обичног човјека и ограничио си приступ Представничком дому. Године, 1879., Хара је постао новински извјеститељ, али је редакцију напустио након 3 године због неслагања с уредништвом, које је новине хтјело претворити у гласило тадашње конзервативне странке, Риккен Каисхинтō, коју је водио Ōкума Схигенобу.

Године 1882. године, на захтјев министра Иноуеа Каоруа, Хара је добио посао у Министарству вањских послова. Посао је добио након разговора с министром 1884. године, на броду који је путовао за Кореју, а све везано уз будућност јапанске политике. Иноуе га је именовао генералним конзулом у Тиањину, а касније и првим тајником велепосланства у Паризу. За вријеме мандата министра Мутсуа Мунемитсуа, Хара је био замјеник министра вањских послова те велепосланик у Кореји. Недуго након тога, напустио је Министарство и вратио се новинарству, поставши управитељ новина Маиницхи Схимбун из Осаке.

Политичка каријера

Хара се политици вратио 1900. године, када се придружио странци Риккен Сеиyūкаи, коју је основао премијер Итō Хиробуми. Хара је постао први тајник странке. Његов избор за Представнички дом био је успјешан, а током четвртог мандата премијера Хиробумија, Хара је био министар комуникација. Касније, у раздобљу од 1906. до 1913., служио је као министар унутрашњих послова у неколико различитих влада. Као министар унутрашњих послова, Хара је имао велику моћ у провођењу реформи, а главнина истих била је усмјерена на слабљење моћи локалне бирокрације и замјену локалних моћника способним службеницима. Такав сустав фаворизирао је меритокрацију и талент, а срушио дотадашње класно позиционирање које је било карактеристично за Јапан.

Године 1914., након жестоких дебата, Хара је постао предсједник странке, наслиједивши остарјелог Саиоњија Кинмоцхија. Овај период јапанске повијести често се назива Таисхō демокрација, а довео је до тога да Јапан из традиционалног сустава пријеђе у сустав јако близак парламентарној демокрацији. Под Хариним водством, популарност Риккен Сеиyūкаија је масовно расла, а 1917. године, странка је постала најјача странка у јапанском парламенту.

Први "премијер пучанин"

Мјесто атентата премијера Хару недуго након кобног догађаја.

Године 1918., премијер Терауцхи Масатаке је уклоњен с власти због тадашњих Рижиних буна. Дана 28. рујна 1918., његовим насљедником именован је управо Такасхи Хара. Када је 29. рујна 1918. службено ступио на дужност, Хара је постао први премијер Јапана пучког поријекла. Такођер, што је још важније, Хара је постао први премијер у предратном раздобљу који је на ту позицију именован из парламента и то као вођа најјаче парламентарне странке, дакле не као великаш, бирократ или војни часник. Уз све то, Хара је, када је привремено преузео водство над Министарством морнарице (док је министар, адмирал Катō Томосабурō, био одсутан), постао први цивил на челу било које од грана оружаних снага.

Ипак, као премијер, Хара није уживао велику популарност, примарно јер је одбио користити своју премоћ у доњем дому како би прогурао Опћи изборни закон, којим би се увело опће право гласа. Његов опрезни приступ мандату разочарао је либерале и социјалисте, који су га оптуживали да одгађа изгласавање опћег права гласа јер би то угрозило његову позицију. Као страначки човјек, Хара је већ раније био на злом гласу међу бирокрацијом, конзервативцима и војском, а ултранационалисти су га презирали.

Током његова мандата, Јапан је судјеловао на Паришкој мировној конференцији, а судјеловао је и у оснивању и раду Лиге народа. У Кореји, Хара је одобрио војну интервенцију при гушењу Првомартовске побуне, али је касније користио благонаклонију политику као реакцију на све веће незадовољство у Кореји. Опћенито, након побуне у Кореји, Хара је фаворизирао благонаклону политику према колонијама, а посебице према Кореји, за коју је средио да његов пријатељ, Саитō Макото, политички умјерен, буде генерални гувернер. Иако су реформе у Кореји биле бројне, нису му придобиле симпатије ни међу Кореанцима, ни међу Јапанцима - први су их сматрали недовољнима, а потоњи претјеранима.

Дана 4. студеног 1921. године, скретничар Кон'ицхи Накаока је извршио атентат на премијера Хару у Токију, напавши га ножем. Мада осуђен, Накаока је из затвора пуштен након само 13 година.

Извори

• Најита, Тетсуо: Хара Кеи ин тхе Политицс оф Цомпромисе 1905-1915. Харвард Унив. Пресс, 1967.
• Олсон, L. А.: Хара Кеи – А Политицал Биограпхy. Пх.D.дисс. Харвард Университy, 1954.
• Дуус, Петер: Партy Ривалрy анд Политицал Цханге ин Таисхо Јапан. Цамбридге/Масс.: Харвард Университy Пресс, 1968.

Вањске повезнице

Такасхи Хара на Wикимедијиној остави

• Хара Кеи Мемориал Халл Архивирано 2005-03-22 на Wаyбацк Мацхине-у
• Тсуyосхи Масуда, Такасхи Хара анд Цхина, парт 1 Архивирано 2011-07-22 на Wаyбацк Мацхине-у
• Тсуyосхи Масуда, Такасхи Хара анд Цхина, парт 2 Архивирано 2011-07-22 на Wаyбацк Мацхине-у

Политичке функције
Претходи: Терауцхи Масатаке	Премијер Јапана 29. рујна 1918. – 4. студеног 1921.	Слиједи: Уцхида Косаи в.д.
Претходи: Матсумуро Итасу	Министар правосуђа (в.д.) 29. рујна 1918. – 15. свибња 1920.	Слиједи: Енкицхи Ōки
Претходи: Ōура Канетаке	Министар унутрашњих послова 20. вељаче 1913. – 16. травња 1914.	Слиједи: Ōкума Схигенобу
Претходи: Хирата Тосуке	Министар унутрашњих послова 30. коловоза 1911. – 21. просинца 1912.	Слиједи: Ōура Канетаке
Претходи: Yамагата Исабурō	Министар комуникација (в.д.) 14. сијечња 1908. - 25. ожујка 1908.	Слиједи: Хотта Масаyасу
Претходи: Киyоура Кеиго	Министар унутрашњих послова 7. сијечња 1906. – 14. српња 1908.	Слиједи: Хирата Тосуке
Претходи: Хосхи Тору	Министар комуникација 22. просинца 1900. - 2. липња 1901.	Слиједи: Yосхикаwа Акимаса