Велико Кнежевство Владимира
| |||||||||||||||||||||||||||
Велико Кнежевство Владимира или Владимирско-Суздаљска Кнежевина или Владимир-Суздаљ је средњевековна руска држава која настаје током распада Кијевске Русије 1157. године након што се Андреј Богољубски суочен с побуном Кијева против његове владавине враћа у Владимирско кнежевство којим је био још владао његов отац па наставља владати као самостални кнез. Андреј ће се 1169. године осветити Кијеву за побуну и темељито га опљачкати након чега се проглашава великим кнезом. Пошто се ово новостворено државно средиште нашло на сјевероистоку бивше Кијевске државе за разлику од југозападног Галичко-Волињског Кнежевства (од 1253. латинско Руско Краљевство) њега модерни руски хисторичари почињу називати Сјеверно-Источна Русија [1].
До доласка Монгола 1238. године те двије државе ће водити честе ратове за контролу над Кијевом или другим руским кнежевствима док ће се истовремено бранити од напада Поволшке Бугарске, али то се тада све мијења пошто Монголи спаљују Владимир након чега ово велико кнежевство постаје њихов вазал. Водећи ефикаснију вањску политику према Монголима Московско кнежевство ће водити победнички рат између 1318. и 1328. године против Великог Кнежевства Владимира које ће на крају бити анектирано.
Везе
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Территорию средневековой Руси принято делить на «Северо-Западную» (Новгород и Псков), «Северо-Восточную» и «Юго-Западную (Южную)». Первый и последний термины используются реже, тогда как название «Северо-Восточная Русь» является для своего региона основным. В. А. Кучкин объясняет его значение следующим образом:
Книга:Кучкин В.А.: Формирование государственной территории Северо-Восточной Руси в X — XIV вв.Хотя термин «(древне) русский Северо-Восток» и тождественный ему термин «Северо-Восточная Русь» употребляются в литературе по истории нашей страны уже много десятков лет, географически они до сих пор точно не определены. Обычно под Северо-Восточной Русью понимают территорию Волго-Окского междуречья. Такое понимание правильно для древнейшего периода, но тогда к этому району не прилагалось понятие «Русь». Последнее вошло в употребление только после монголо-татарского завоевания. См.: Шахматов А. А. Разыскания о древнейших русских летописных сводах. — ЛЗАК. СПб., 1908, вып.20, с.328-329. А к тому времени государственная территория здесь вышла далеко за пределы Волго-Окского междуречья. Следовательно, под термином «Северо-Восточная Русь» в разные периоды должны пониматься различные, хотя и частично совпадающие по территории, географические регионы. Характерной чертой этих регионов была их принадлежность одной определенной династии древнерусских князей, именно Юрию Долгорукому и его потомкам. Поэтому под «Северо-Восточной Русью» следует понимать ту конкретную сравнительно компактную территорию с центром в Волго-Окском междуречье, которой владели в определенные хронологические периоды Юрий Долгорукий или его потомство.