Пређи на садржај

Војвода Бургундије

Извор: Wikipedija
Криж бургундске заставе

Војвода Бургундије (фр.: дуц де Боургогне) је титула коју су носили владари Војводства Бургундија, мањег дијела некадашњих бургундских територија западно од ријеке Саôне, које су Вердунским споразумом 843., припале западнофраначком краљу Карлу Ћелавом. У француском Анциен Регимеу, војвода Бургундије се сматрао "првим племићем Француске".

Од времена француског краља Роберта II, титулу су носили Цапети, односно припадници француске краљевске породице. Први пут је предана Робертовом млађем сину Роберту, који је основао Кућа Боургогне. Када је њена старија лоза изумрла, наслиједио ју је краљ Јеан II. Он ју је дао као апанажу свом млађем сину Пхилипу Неустрашивом. Касније су војводе Бургундије из куће Валоис постале опасни противници старијој лози своје династије. Када је мушка бургундска лоза Валоиса изумрла, војводство је преузео краљ Лоуис XI. Отада се више никада није давала млађем сину.

Данас се у куртоазне сврхе користи за припаднике Куће Боурбон.

Попис војвода Бургундије

[уреди | уреди извор]
Грб војвода Бургундије (1430-1482)

Први маркгроф (марцхио), касније војвода (дуx), од Бургундије био је Рицхард из Куће Арденнес, чије је војводство створено спајањем неколико грофовија Краљевине Провансе која је припадала његовом брату Босоу.

Његови потомци и сродници преко брака су војводством управљали један вијек, прије анексије од стране сизерена, француског краља.

Године 1004. је Бургундију анектирао краљ из Куће Цапет. Еудес Гуиллауме је наставио владати територијем познатим као Слободна Грофовија Бургундија. Његови потомци су створили Кућу Ивреа.

  • Роберт (1004–1016) (такођер краљ Француске као Роберт II)
  • Хенри (1016–1032) (такођер краљ Француске као Хенри I)

Роберт, син Роберта II, примио је војводство као дио мировног споразума којим је окончан његов покушај да са пријестоља Француске свргне свог брата Хенрија.

Грб Име Рођење Постао војвода Владао до Смрт Напомене
Роберт I Стари
(Роберт Iер ле Виеуx)
1011 1032 21. март 1076 млађи син Роберта II од Француске.
Хуго I
(Хугуес Iер)
1057 21. март 1076 1079 29. аугуст 1093 најстарији син Хенрија I од Бургундије, унук Роберта I. Абдицирао у корист млађег брата Одоа.
Одо I Борел Црвени
(Еудес Iер Борел ле Роуx)
1058 1079 23 Марцх 1103 Млађи брат Хуга I.
Хуго II
(Хугуес II)
1084 23. март 1103 1143 син Ода I
Одо II
(Еудес II)
1118 1143 27. јун/27. септембар 1162 најстарији син Хуга II
Хуго III
(Хугуес III)
1142 27. јун/27. септембар 1162 25. аугустр 1192 најстарији син Одоа II
Одо III
(Еудес III)
1166 25. аугуст 1192 6. јул 1218 најстарији син Хугоа III
Хуго IV
(Хугуес IV)
9. март 1213 6. јул 1218 27. октобар 1271 најстарији син Одоа III
Роберт II
(Роберт II)
1248 27. октобар 1271 21. март 1306 најстарији преживјели син Хугоа IV.
Хуго V
(Хугуес V)
1282 21. март 1306 9. мај 1315 најстарији син Роберта II.
Одо IV
(Еудес IV)
1295 9. мај 1315 3. април 1350 млађи брат Хугоа V.
Пхилип I од Роувреса
(Пхилиппе Iер де Роуврес)
1346 3. април 1350 21. новембар 1361 унук Одоа IV.
Грб Име Рођење Постао војвода Владао до Смрт Напомене

Јеан II од Француске, други краљ династије Валоис, успјешно је себи прискрбио војводство након смрти Пхилипа, посљедњег војводе из династије Цапет. Јеан је потом војводство дао свом сину Пхилипу као апанажу.

Слика Име Рођење Постао војвода Владао до Смрт Напомене Грб
Јеан I Добри
(Јеан Iер ле Бон)
16. април 1319 28. децембар 1361 6. септембар 1363 8. април 1364 такођер Јеан II од Француске. Успјешно за себе преузео војводство као најближи сродник Пхилипа I.
Пхилип II Одважни
(Пхилиппе II ле Харди)
15. јануар 1342 6. септембар 1363 27. април 1404 најмлађи син Јеана Доброг
Јеан II Неустрашиви
(Јеан II санс Пеур)
28 Маy 1371 27. април 1404 10. септембар 1419 најстарији син Пхилипа Одважног
Пхилип III Добри
(Пхилиппе III ле Бон)
31 Јулy 1396 10. септембар 1419 15. јун 1467 најстарији син Јеана Неустрашивог
Карло I Одважни
(Цхарлес Iер ле Тéмéраире)
21. новембар 1433 15. јун 1467 5. јануар 1477 најстарији син Пхилипа Доброг
Марија Богата 13. фебруар 1457 5. јануар 1477 27. март 1482 једино дијете Карла Смелог
Слика Име Рођење Постао војвода Владао до Смрт Напомене Грб

Године 1477. територију Војводства Бургундија је анектирала Француска. Исте године се Марие удала за Максимилијана, надвојводу Аустрије, чиме су Хабсбурговци добили надзор над остатком Бургундског насљедства.

Иако је територију Војводства држала Француска, Хабсбурговци су носили титулу и држали остатак Бургундског Насљедтва, прије свега Ниске земље и Слободну Грофовију Бургундију у Светом Римском Царству. Често су користили Бургундију како би их описивали ит (као царско окружје), све до краја 18. вијека када је Аустријска Низоземска пала под Прву француску републику. Хабсбурговци су "ужу Бургундију" наставили својатати све до Споразума у Цамбраиу 1529, којим су се одрекли својих присизања у замјену за француско признање царског суверенитета над Фландријом и Артоисом.

Слика Име Рођење Постао војвода Владао до Смрт Напомене Грб
Филип IV Лијепи
(Пхилиппе IV ле Бел)
22. 7. 1478 22.2.1482 25. септембар 1506 најстарији син војвоткиње Марије и Маxимилиана Хабсбуршког
Карло II 24. фебруар 1500 25. септембар 1506 16. јануар 1556 21. септембар 1558 најстарији син Филипа Лепог; такођер Карло I од Арагона и Кастиље и свети римски цар Карло V
Слика Име Рођење Постао војвода Владао до Смрт Напомене Грб

Кућа Боурбон, претенденти на титулу (1700-1713)

[уреди | уреди извор]

Титулу је накратко присизао краљ Пхилип V од Шпаније (Пхилип VIII) из Куће Боурбон у периоду 1700–1713 када је насљедство шпанског пријестоља било предмет спора између Куће Хабсбург и Боурбон.

Истовремено су разни чланови француске краљевске породице, прије свега Лоуис, дофен Француске, отац Лоуиса XV, такођер користили титулу.

Кућа Хабсбург (1713–1795)

[уреди | уреди извор]

Кућа Боурбон, обновљено у сувременој традицији (1975-)

[уреди | уреди извор]

Повезано

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Цалметте, Јосепх. Дореен Wеигхтман, транс. Тхе Голден Аге оф Бургундy; тхе Магнифицент Дукес анд Тхеир Цоуртс. Неw Yорк: W.W. Нортон, 1962.
  • Цхаумé, Маурице. Лес Оригинес ду Дуцхé де Боургогне. 2в. ин 4 партс. Дијон: Јобард, 1925 (Дармстадт: нпуб, 1977).
  • Мицхаел, Ницхолас. Армиес оф Медиевал Бургундy 1364–1477. Лондон: Оспреy, 1983. ИСБН 0-85045-518-9.
  • Ваугхан, Рицхард. Валоис Бургундy. Лондон: Аллен Лане, 1975. ИСБН 0-7139-0924-2.