Војвода Бургундије
Војвода Бургундије (фр.: дуц де Боургогне) је титула коју су носили владари Војводства Бургундија, мањег дијела некадашњих бургундских територија западно од ријеке Саôне, које су Вердунским споразумом 843., припале западнофраначком краљу Карлу Ћелавом. У француском Анциен Регимеу, војвода Бургундије се сматрао "првим племићем Француске".
Од времена француског краља Роберта II, титулу су носили Цапети, односно припадници француске краљевске породице. Први пут је предана Робертовом млађем сину Роберту, који је основао Кућа Боургогне. Када је њена старија лоза изумрла, наслиједио ју је краљ Јеан II. Он ју је дао као апанажу свом млађем сину Пхилипу Неустрашивом. Касније су војводе Бургундије из куће Валоис постале опасни противници старијој лози своје династије. Када је мушка бургундска лоза Валоиса изумрла, војводство је преузео краљ Лоуис XI. Отада се више никада није давала млађем сину.
Данас се у куртоазне сврхе користи за припаднике Куће Боурбон.
Попис војвода Бургундије
[уреди | уреди извор]Босонидска династија (880-956)
[уреди | уреди извор]Први маркгроф (марцхио), касније војвода (дуx), од Бургундије био је Рицхард из Куће Арденнес, чије је војводство створено спајањем неколико грофовија Краљевине Провансе која је припадала његовом брату Босоу.
Његови потомци и сродници преко брака су војводством управљали један вијек, прије анексије од стране сизерена, француског краља.
- Рицхард Судац (880–921)
- Рудолпх (921–923), потом краљ Француске
- Хуго Црни (923–952)
- Гилберт (952–956)
Робертијанска династија (956-1004)
[уреди | уреди извор]- Отто (956–965)
- Еудес Хенрy Велики (965–1002)
- Еудес Гуиллауме (1002–1004)
Кућа Цапет (1004-1032)
[уреди | уреди извор]Године 1004. је Бургундију анектирао краљ из Куће Цапет. Еудес Гуиллауме је наставио владати територијем познатим као Слободна Грофовија Бургундија. Његови потомци су створили Кућу Ивреа.
- Роберт (1004–1016) (такођер краљ Француске као Роберт II)
- Хенри (1016–1032) (такођер краљ Француске као Хенри I)
Кућа Боургогне (1032–1361)
[уреди | уреди извор]Роберт, син Роберта II, примио је војводство као дио мировног споразума којим је окончан његов покушај да са пријестоља Француске свргне свог брата Хенрија.
Грб | Име | Рођење | Постао војвода | Владао до | Смрт | Напомене |
---|---|---|---|---|---|---|
Роберт I Стари (Роберт Iер ле Виеуx) |
1011 | 1032 | 21. март 1076 | млађи син Роберта II од Француске. | ||
Хуго I (Хугуес Iер) |
1057 | 21. март 1076 | 1079 | 29. аугуст 1093 | најстарији син Хенрија I од Бургундије, унук Роберта I. Абдицирао у корист млађег брата Одоа. | |
Одо I Борел Црвени (Еудес Iер Борел ле Роуx) |
1058 | 1079 | 23 Марцх 1103 | Млађи брат Хуга I. | ||
Хуго II (Хугуес II) |
1084 | 23. март 1103 | 1143 | син Ода I | ||
Одо II (Еудес II) |
1118 | 1143 | 27. јун/27. септембар 1162 | најстарији син Хуга II | ||
Хуго III (Хугуес III) |
1142 | 27. јун/27. септембар 1162 | 25. аугустр 1192 | најстарији син Одоа II | ||
Одо III (Еудес III) |
1166 | 25. аугуст 1192 | 6. јул 1218 | најстарији син Хугоа III | ||
Хуго IV (Хугуес IV) |
9. март 1213 | 6. јул 1218 | 27. октобар 1271 | најстарији син Одоа III | ||
Роберт II (Роберт II) |
1248 | 27. октобар 1271 | 21. март 1306 | најстарији преживјели син Хугоа IV. | ||
Хуго V (Хугуес V) |
1282 | 21. март 1306 | 9. мај 1315 | најстарији син Роберта II. | ||
Одо IV (Еудес IV) |
1295 | 9. мај 1315 | 3. април 1350 | млађи брат Хугоа V. | ||
Пхилип I од Роувреса (Пхилиппе Iер де Роуврес) |
1346 | 3. април 1350 | 21. новембар 1361 | унук Одоа IV. | ||
Грб | Име | Рођење | Постао војвода | Владао до | Смрт | Напомене |
Кућа Валоис-Боургогне (1361–1482)
[уреди | уреди извор]Јеан II од Француске, други краљ династије Валоис, успјешно је себи прискрбио војводство након смрти Пхилипа, посљедњег војводе из династије Цапет. Јеан је потом војводство дао свом сину Пхилипу као апанажу.
Слика | Име | Рођење | Постао војвода | Владао до | Смрт | Напомене | Грб |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Јеан I Добри (Јеан Iер ле Бон) |
16. април 1319 | 28. децембар 1361 | 6. септембар 1363 | 8. април 1364 | такођер Јеан II од Француске. Успјешно за себе преузео војводство као најближи сродник Пхилипа I. | ||
Пхилип II Одважни (Пхилиппе II ле Харди) |
15. јануар 1342 | 6. септембар 1363 | 27. април 1404 | најмлађи син Јеана Доброг | |||
Јеан II Неустрашиви (Јеан II санс Пеур) |
28 Маy 1371 | 27. април 1404 | 10. септембар 1419 | најстарији син Пхилипа Одважног | |||
Пхилип III Добри (Пхилиппе III ле Бон) |
31 Јулy 1396 | 10. септембар 1419 | 15. јун 1467 | најстарији син Јеана Неустрашивог | |||
Карло I Одважни (Цхарлес Iер ле Тéмéраире) |
21. новембар 1433 | 15. јун 1467 | 5. јануар 1477 | најстарији син Пхилипа Доброг | |||
Марија Богата | 13. фебруар 1457 | 5. јануар 1477 | 27. март 1482 | једино дијете Карла Смелог | |||
Слика | Име | Рођење | Постао војвода | Владао до | Смрт | Напомене | Грб |
Кућа Хабсбург (1482–1700)
[уреди | уреди извор]Године 1477. територију Војводства Бургундија је анектирала Француска. Исте године се Марие удала за Максимилијана, надвојводу Аустрије, чиме су Хабсбурговци добили надзор над остатком Бургундског насљедства.
Иако је територију Војводства држала Француска, Хабсбурговци су носили титулу и држали остатак Бургундског Насљедтва, прије свега Ниске земље и Слободну Грофовију Бургундију у Светом Римском Царству. Често су користили Бургундију како би их описивали ит (као царско окружје), све до краја 18. вијека када је Аустријска Низоземска пала под Прву француску републику. Хабсбурговци су "ужу Бургундију" наставили својатати све до Споразума у Цамбраиу 1529, којим су се одрекли својих присизања у замјену за француско признање царског суверенитета над Фландријом и Артоисом.
- Максимилијан I (1477–1482 са супругом; регент 1482–1494)
- Филип Лепи (њемачки: Philipp der Schöne; француски: Philippe le Bel), титуларни војвода Бургундије као Пхилип IV (1482–1506)
- Карло II (цар Карло V и краљ Царлос I од Шпаније) 1506–1555
Слика | Име | Рођење | Постао војвода | Владао до | Смрт | Напомене | Грб |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Филип IV Лијепи (Пхилиппе IV ле Бел) |
22. 7. 1478 | 22.2.1482 | 25. септембар 1506 | најстарији син војвоткиње Марије и Маxимилиана Хабсбуршког | |||
Карло II | 24. фебруар 1500 | 25. септембар 1506 | 16. јануар 1556 | 21. септембар 1558 | најстарији син Филипа Лепог; такођер Карло I од Арагона и Кастиље и свети римски цар Карло V | ||
Слика | Име | Рођење | Постао војвода | Владао до | Смрт | Напомене | Грб |
- Филип V (краљ Филип II од Шпаније) 1556–1598
- Филип VI (краљ Филип III од Шпаније) 1598–1621
- Филип VII (краљ Филип IV од Шпаније) 1621–1665
- Карло III (краљ Карло II од Шпаније) 1665–1700
Кућа Боурбон, претенденти на титулу (1700-1713)
[уреди | уреди извор]Титулу је накратко присизао краљ Пхилип V од Шпаније (Пхилип VIII) из Куће Боурбон у периоду 1700–1713 када је насљедство шпанског пријестоља било предмет спора између Куће Хабсбург и Боурбон.
Истовремено су разни чланови француске краљевске породице, прије свега Лоуис, дофен Француске, отац Лоуиса XV, такођер користили титулу.
Кућа Хабсбург (1713–1795)
[уреди | уреди извор]- Цхарлес IV (цар Карло VI) 1713–1740
- Марија Терезија 1740–1780
- Јосепх (цар Јосип II) 1780–1790
- Леополд (цар Леополд II) 1790–1792
- Франçоис II (цар Фрањо II) 1792–1795
Кућа Боурбон, обновљено у сувременој традицији (1975-)
[уреди | уреди извор]- Краљ Јуан Царлос I од Шпаније (1975-) - титула је једна од титула шпанске круне
- Принце Лоуис од Боурбона (2010-) - титулу користи најстарији син легитимистичког претендента на француско пријестоље, Лоуис Алпхонсе, војвода од Ањоуа.
Повезано
[уреди | уреди извор]- Војвоткиња Бургундије
- Краљевина Бургундија
- Краљ Бургундије
- Војводство Бургундије
- Грофовија Бургундија
- Гроф Бургундије
Литература
[уреди | уреди извор]- Цалметте, Јосепх. Дореен Wеигхтман, транс. Тхе Голден Аге оф Бургундy; тхе Магнифицент Дукес анд Тхеир Цоуртс. Неw Yорк: W.W. Нортон, 1962.
- Цхаумé, Маурице. Лес Оригинес ду Дуцхé де Боургогне. 2в. ин 4 партс. Дијон: Јобард, 1925 (Дармстадт: нпуб, 1977).
- Мицхаел, Ницхолас. Армиес оф Медиевал Бургундy 1364–1477. Лондон: Оспреy, 1983. ИСБН 0-85045-518-9.
- Ваугхан, Рицхард. Валоис Бургундy. Лондон: Аллен Лане, 1975. ИСБН 0-7139-0924-2.