Војвода Бургундије

Војвода Бургундије (фр.: дуц де Боургогне) је титула коју су носили владари Војводства Бургундија, мањег дијела некадашњих бургундских територија западно од ријеке Саôне, које су Вердунским споразумом 843., припале западнофраначком краљу Карлу Ћелавом. У француском Анциен Регимеу, војвода Бургундије се сматрао "првим племићем Француске".

Од времена француског краља Роберта II, титулу су носили Цапети, односно припадници француске краљевске породице. Први пут је предана Робертовом млађем сину Роберту, који је основао Кућа Боургогне. Када је њена старија лоза изумрла, наслиједио ју је краљ Јеан II. Он ју је дао као апанажу свом млађем сину Пхилипу Неустрашивом. Касније су војводе Бургундије из куће Валоис постале опасни противници старијој лози своје династије. Када је мушка бургундска лоза Валоиса изумрла, војводство је преузео краљ Лоуис XI. Отада се више никада није давала млађем сину.

Данас се у куртоазне сврхе користи за припаднике Куће Боурбон.

Попис војвода Бургундије

Босонидска династија (880-956)

Први маркгроф (марцхио), касније војвода (дуx), од Бургундије био је Рицхард из Куће Арденнес, чије је војводство створено спајањем неколико грофовија Краљевине Провансе која је припадала његовом брату Босоу.

Његови потомци и сродници преко брака су војводством управљали један вијек, прије анексије од стране сизерена, француског краља.

Робертијанска династија (956-1004)

Кућа Цапет (1004-1032)

Године 1004. је Бургундију анектирао краљ из Куће Цапет. Еудес Гуиллауме је наставио владати територијем познатим као Слободна Грофовија Бургундија. Његови потомци су створили Кућу Ивреа.

Роберт (1004–1016) (такођер краљ Француске као Роберт II)
Хенри (1016–1032) (такођер краљ Француске као Хенри I)

Кућа Боургогне (1032–1361)

Роберт, син Роберта II, примио је војводство као дио мировног споразума којим је окончан његов покушај да са пријестоља Француске свргне свог брата Хенрија.

Грб	Име	Рођење	Постао војвода	Владао до	Смрт	Напомене
	Роберт I Стари (Роберт I^ер ле Виеуx)	1011	1032	21. март 1076		млађи син Роберта II од Француске.
	Хуго I (Хугуес I^ер)	1057	21. март 1076	1079	29. аугуст 1093	најстарији син Хенрија I од Бургундије, унук Роберта I. Абдицирао у корист млађег брата Одоа.
	Одо I Борел Црвени (Еудес I^ер Борел ле Роуx)	1058	1079	23 Марцх 1103		Млађи брат Хуга I.
	Хуго II (Хугуес II)	1084	23. март 1103	1143		син Ода I
	Одо II (Еудес II)	1118	1143	27. јун/27. септембар 1162		најстарији син Хуга II
	Хуго III (Хугуес III)	1142	27. јун/27. септембар 1162	25. аугустр 1192		најстарији син Одоа II
	Одо III (Еудес III)	1166	25. аугуст 1192	6. јул 1218		најстарији син Хугоа III
	Хуго IV (Хугуес IV)	9. март 1213	6. јул 1218	27. октобар 1271		најстарији син Одоа III
	Роберт II (Роберт II)	1248	27. октобар 1271	21. март 1306		најстарији преживјели син Хугоа IV.
	Хуго V (Хугуес V)	1282	21. март 1306	9. мај 1315		најстарији син Роберта II.
	Одо IV (Еудес IV)	1295	9. мај 1315	3. април 1350		млађи брат Хугоа V.
	Пхилип I од Роувреса (Пхилиппе I^ер де Роуврес)	1346	3. април 1350	21. новембар 1361		унук Одоа IV.
Грб	Име	Рођење	Постао војвода	Владао до	Смрт	Напомене

Кућа Валоис-Боургогне (1361–1482)

Јеан II од Француске, други краљ династије Валоис, успјешно је себи прискрбио војводство након смрти Пхилипа, посљедњег војводе из династије Цапет. Јеан је потом војводство дао свом сину Пхилипу као апанажу.

Слика	Име	Рођење	Постао војвода	Владао до	Смрт	Напомене	Грб
	Јеан I Добри (Јеан I^ер ле Бон)	16. април 1319	28. децембар 1361	6. септембар 1363	8. април 1364	такођер Јеан II од Француске. Успјешно за себе преузео војводство као најближи сродник Пхилипа I.
	Пхилип II Одважни (Пхилиппе II ле Харди)	15. јануар 1342	6. септембар 1363	27. април 1404		најмлађи син Јеана Доброг
	Јеан II Неустрашиви (Јеан II санс Пеур)	28 Маy 1371	27. април 1404	10. септембар 1419		најстарији син Пхилипа Одважног
	Пхилип III Добри (Пхилиппе III ле Бон)	31 Јулy 1396	10. септембар 1419	15. јун 1467		најстарији син Јеана Неустрашивог
	Карло I Одважни (Цхарлес I^ер ле Тéмéраире)	21. новембар 1433	15. јун 1467	5. јануар 1477		најстарији син Пхилипа Доброг
	Марија Богата	13. фебруар 1457	5. јануар 1477	27. март 1482		једино дијете Карла Смелог
Слика	Име	Рођење	Постао војвода	Владао до	Смрт	Напомене	Грб

Кућа Хабсбург (1482–1700)

Године 1477. територију Војводства Бургундија је анектирала Француска. Исте године се Марие удала за Максимилијана, надвојводу Аустрије, чиме су Хабсбурговци добили надзор над остатком Бургундског насљедства.

Иако је територију Војводства држала Француска, Хабсбурговци су носили титулу и држали остатак Бургундског Насљедтва, прије свега Ниске земље и Слободну Грофовију Бургундију у Светом Римском Царству. Често су користили Бургундију како би их описивали ит (као царско окружје), све до краја 18. вијека када је Аустријска Низоземска пала под Прву француску републику. Хабсбурговци су "ужу Бургундију" наставили својатати све до Споразума у Цамбраиу 1529, којим су се одрекли својих присизања у замјену за француско признање царског суверенитета над Фландријом и Артоисом.

Максимилијан I (1477–1482 са супругом; регент 1482–1494)
Филип Лепи (њемачки: Philipp der Schöne; француски: Philippe le Bel), титуларни војвода Бургундије као Пхилип IV (1482–1506)
Карло II (цар Карло V и краљ Царлос I од Шпаније) 1506–1555

Слика	Име	Рођење	Постао војвода	Владао до	Смрт	Напомене	Грб
	Филип IV Лијепи (Пхилиппе IV ле Бел)	22. 7. 1478	22.2.1482	25. септембар 1506		најстарији син војвоткиње Марије и Маxимилиана Хабсбуршког
	Карло II	24. фебруар 1500	25. септембар 1506	16. јануар 1556	21. септембар 1558	најстарији син Филипа Лепог; такођер Карло I од Арагона и Кастиље и свети римски цар Карло V
Слика	Име	Рођење	Постао војвода	Владао до	Смрт	Напомене	Грб

Филип V (краљ Филип II од Шпаније) 1556–1598
Филип VI (краљ Филип III од Шпаније) 1598–1621
Филип VII (краљ Филип IV од Шпаније) 1621–1665
Карло III (краљ Карло II од Шпаније) 1665–1700

Кућа Боурбон, претенденти на титулу (1700-1713)

Титулу је накратко присизао краљ Пхилип V од Шпаније (Пхилип VIII) из Куће Боурбон у периоду 1700–1713 када је насљедство шпанског пријестоља било предмет спора између Куће Хабсбург и Боурбон.

Истовремено су разни чланови француске краљевске породице, прије свега Лоуис, дофен Француске, отац Лоуиса XV, такођер користили титулу.

Кућа Хабсбург (1713–1795)

Кућа Боурбон, обновљено у сувременој традицији (1975-)

Краљ Јуан Царлос I од Шпаније (1975-) - титула је једна од титула шпанске круне
Принце Лоуис од Боурбона (2010-) - титулу користи најстарији син легитимистичког претендента на француско пријестоље, Лоуис Алпхонсе, војвода од Ањоуа.

Повезано

Литература

Цалметте, Јосепх. Дореен Wеигхтман, транс. Тхе Голден Аге оф Бургундy; тхе Магнифицент Дукес анд Тхеир Цоуртс. Неw Yорк: W.W. Нортон, 1962.
Цхаумé, Маурице. Лес Оригинес ду Дуцхé де Боургогне. 2в. ин 4 партс. Дијон: Јобард, 1925 (Дармстадт: нпуб, 1977).
Мицхаел, Ницхолас. Армиес оф Медиевал Бургундy 1364–1477. Лондон: Оспреy, 1983. ИСБН 0-85045-518-9.
Ваугхан, Рицхард. Валоис Бургундy. Лондон: Аллен Лане, 1975. ИСБН 0-7139-0924-2.