Пређи на садржај

Wисцонсин

Уреди везе
Извор: Wikipedija
Ово је главно значење појма Wисцонсин. За друга значења, в. Wисцонсин (разврставање).
Wисцонсин
Застава савезне државе Wисцонсин Грб савезне државе Wисцонсин
Надимак: Бадгер Стате; Америца′с Даирyланд
Карта САД-а с истакнутом савезном државом Wисцонсин
Главни град Мадисон
Највећи град Милwаукее
Гувернер Сцотт Wалкер
Службени језик (де фацто) енглески
Површина 169.790 км²
 - Копно 140.787 км²
 - Вода 28.006 км²
Становништво (2000.)
 - Број 5.472.299
 - Густоћа 38,9//км²
Проглашење савезном државом САД-а
 - Датум 29. свибња 1848
 - Поредак 30.
Временска зона Централ: УТЦ-6/-5
Географска ширина 42°30'Н - 47°3'Н
Географска дужина 86°49'W - 92°54'W
Ширина 420 км
Дужина 500 км
Висина
 - Највиша 595 м
 - Најнижа 177 м
Кратице
 - Поштанска WИ
 - ИСО 3166-2 УС-WИ
Интернет страница www.wисцонсин.гов

Wисцонсин чита се Висконсин је једна од 50 америчких савезних држава . Налази се на северу централног дела Сједињених Америчких Држава. Излази на обале два од укупно пет језера из групе Великих језера, и то на језеро Језеро Мицхиган и Језеро Супериор, а граничи са четири америчке савезне државе: Иоwом, Илиноисом, Миннесотом и Мицхиганом. Висконсин се простире на површини од 169.639 км², а по попису из 2008. године има 5.627.967 становника. Главни град је Мадисон, а највећи град Милwаукее.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. године у Wисцонсину је живело 5.363.675 становника, од чега 6,4% млађих од 5 година, 25,5% је имало од 5 до 18 година, 55% становништва је имало између 18 и 65 година, а 13,1% је имало преко 65 година старости. Жена је било 50,6%, а мушкараца 49,4%.

Још од открића Wисцонсин је имао етнички хетерогено становништво. Први бели досељеници били су француски ловци на крзно, праћени рударима са енглеског полуострва Корнвол, који су населили југозападни део земље. У следећем таласу досељавају се "Јенкији", америчко становништво са североистока САД. У раним годинама формирања Висконсина као државе, ови досељеници доминирали су у државној тешкој индустрији, финансијама, политици и образовању. Између 1850. и 1900. године у Wисцонсин пристиже велики број досељеника из Европе, посебно Немаца и скандинаваца, од којих су најбројнији били Норвежани, као и мање групе Белгијанаца, Холанђана, Швајцараца, Финаца, Ираца, Пољака и осталих. У ХХ веку, нарочито у годинама после Другог светског рата значајна је миграција Мексиканаца и црнаца (Афро-американаца) са југа, који су се углавном доселили у Милвоки. По завршетку вијетнамског рата, у Wисцонсин се досељавају и припадници народа Хмонг, сродни Кинезима.

По свом етничком пореклу, данас је у Wисцонсину највише Немаца, који представљају 42,6% становништва. Број становника немачког порекла је и много већи, али се овај проценат људи званично изјаснио о томе. На другом месту су Ирци - 10,9%, следе Пољаци - 9,3%, Норвежани - 8,5%, Енглези - 6,5%. Што се тиче расног опредељења највише је белаца - 91,52%, следе црнци - 6,15%, азијци - 1,92%, Индијанци - 1,30% и народи Океаније - 0,08%. Латиноамериканци свих раса представљају 3,35% становништва.

По вероисповести највише је хришћана - 85%, осталих је 1%, а 14% становништва није религиозно. Од хришћанских деноминација најбројнији су протестанти - 55% и римокатолици - 29%, осталих је 1%.

Индијанци

[уреди | уреди извор]

Wисцонсин је прадомовина племенима Фоx, Кицкапоо, Меноминее, Сац и Wиннебаго, те дијелови Цхиппеwа. –Данас је ситуација нешто другачија. Цхиппеwе су остали на неколико резервата, то су Бад Ривер, Ред Цлифф, Лац ду Фламбеау, Лац Цоурте Ореиллес, и Саинт Цроиx. Племе Wиннебаго и данас живи овдје под именом Хо-Цхунк. Форест Потаwатоми настањени су близу границе са Мицхиганом. Меноминее су исто остали у старом крају. Од нових досељеника можемо наћи Онеиде, једно од племена савеза Ирокеза, које је овамо склоњено од стране америчке владе, како би их се заштитило од освете Ирокеза, због нелојалности конфедерацији. Стоцкбридге из конфедерације Махицана и Делаwарци из племена Мунсее такођер су настањени у Wисцонсину након што су за њих отворен резерват. У близини њих живе и Бротхертоwн.

Окрузи (Цоунтиес)

[уреди | уреди извор]

Wисцонсин се састоји од 72 округа (цоунтиес)

Градови

[уреди | уреди извор]

Градови преко 6,000 (2000):

 Овај чланак о географији је у зачетку. Можете помоћи Wикипедији тако што ћете га проширити.
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Wisconsin&oldid=41294769”