Železnička stanica Beograd–centar

Stanica Beograd-Centar

Železnička stanica Beograd–centar („Prokop“) je železnička stanica u Beogradu, u okviru Beogradskog železničkog čvora. Nalazi se neposredno uz Bulevar Franš d'Eperea (deo koridora 10), u prokopu između ovog pravca, Bulevara kn. Aleksandra Karađorđevića i Bulevara Vojvode Putnika podno Topčiderskog brda.

Ciljevi i istorijat izgradnje

Kada se 1970-ih godina, za vreme mandata gradonačelnika Branka Pešića, počelo sa izgradnjom Beogradskog železničkog čvora, predviđeno je izmeštanje Glavne železničke stanice sa današnje pozicije čeone stanice na Savskom trgu u prolaznu stanicu u Prokopu, na glavnom železničkom koridoru. Izmeštanjem koloseka iz Savskog amfiteatra oslobodilo bi se 80 hektara ekskluzivnog građevinskog zemljišta uz reku Savu, procenjene vrednosti preko 5 milijardi evra, a da bi izgradnja u ovom prostoru generisala i do 20 milijardi evra.

Planovi za novu glavnu železničku stanicu predvideli su propusnu moć od deset hiljada putnika po času. Projekat nove železničke stanice bio je bez uzora u tadašnjoj arhitekturi i izazvao velike podele u javnosti. Savet za urbanizam Beograda je 1971. doneo konačno projektno rešenje, nakon sedam i po sati većanja.

Na čelu tima koji je uradio projekat stanice bio je profesor Mihailo Maletin. Projekat je završen 1974., izgradnja je započela 8. oktobra 1977, sa planiranim rokom izgradnje od 18 meseci, pri čemu bi prvi voz kroz stanicu prošao na Dan rada, 1. maja 1979. Projekat su finansirali, po jednu trećinu cene, SR Srbija, grad Beograd, i železnice. Izgradnja stanice je, međutim, stagnirala zbog ekonomske krize u zemlji. Radovi su obustavljeni 1980. godine, a u maju 1984. godine, za vreme gradske vlade Radoja Stefanovića, koja je godinu i po ranije zaustavila projekat beogradskog metroa, počinje se postavljati pitanje da li ceo projekat ima smisla ili je možda bolje odustati. Radovi su tokom 1980-tih nekoliko puta ponovo otpočinjani, pa zaustavljani, uz konzervaciju gradilišta; izgradnja je nastavljena početkom 1990-tih, a zatim ponovo obustavljeni sa raspadom SFRJ i sankcija UN. Tokom ovih radova postavljene su šine i stanica je najnužnije osposobljena i delimično uključena u međumesni saobraćaj i sistem prigradske železnice Beovoz, mada bez stanične zgrade i prateće infrastrukture. U sam sistem Beovoza je 7. jula 1995. uključena podzemna stanica „Vukov spomenik“, čime se sistem počeo snažnije eksploatisati. Godinu dana kasnije, 7. jula 1996, predsednik Slobodan Milošević uz pratnju predsednika Vlade Mirka Marjanovića otvara radove na betonskoj ploči—krovu stanice, gde bi se nalazio i poslovni prostor. Ploča je izgrađena, ali radovi bivaju ponovo obustavljeni novim sankcijama i bombardovanjem SRJ 1999.

Železnice Srbije su početkom 2005. raspisale međunarodni konkurs, kojim bi investitor završio izgradnju stanice, a zauzvrat dobio pravo izgradnje u komercijalno-poslovnom delu. Železnice nisu imale sredstava da same završe projekat, za koji je procenjeno da bi koštao oko 80 miliona evra za samu stanicu, i 150 miliona evra za prateći komercijalni deo. Na konkursu je pobedila mađarska firma „Trigranit“, koja je, međutim, naknadno počela postavljati dodatne uslove i zahteve, pozivajući se na sumnje o isplativosti projekta. Ugovor sa „Trigranitom“ je raskinut i, posle dužeg političkog natezanja u Vladi Srbije, 24. marta 2008. je potpisan ugovor sa „Energoprojektom“, drugoplasiranim na izvornom konkursu, o završetku radova na izgradnji stanice Beograd Centar u roku od 30 meseci. Međutim, pola godine kasnije, Vlada je odlučila da ne da saglasnost na potpisani ugovor, navodeći da ne postoji zakonski osnov da se investitor uknjiži kao vlasnik ploče na kojoj bi bio građen komercijalno-poslovni centar, jer se ova tretira kao gradsko građevinsko zemljište, koje se može jedino davati u zakup. Umesto ovoga, Vlada je sa „Energoprojektom“ u oktobru 2008. parafirala Protokol o nastavku izgradnje, koji produžuje ugovor o izgradnji iz 1996, kojim je „Energoprojekt“ angažovan kao izvođač „do završetka radova“. Prema novom Protokolu, gradnju finansiraju Republika Srbija sa 50 miliona evra namenjenih za izgradnju stanice, i Grad Beograd sa 22 miliona evra za prilazne puteve iz Bulevara kneza Aleksandra i Auto-puta Beograd–Niš, dok je izgradnja komercijalno-poslovnog centra potpuno izdvojena i biće naknadno poverena najboljem ponuđaču. Završetak radova na izgradnji stanice Beograd Centar najavljen je za 1. april 2010.

Prema pisanju „Blica“, u izgradnju stanice Beograd Centar do 2008. je uloženo oko 100 miliona evra. Projekat je predviđao deset koloseka i šest perona na 3.000 kvadrata, sa 10.000 kvadrata pratećeg poslovnog prostora ispod ploče, kao i komercijalno-poslovni centar od 128.000 kvadratnih metara iznad ploče. U projekat Beogradskog železničkog čvora je samo do kraja 1990-tih utrošeno oko dve milijarde dolara.

U intervjuu u martu 2009, gradonačelnik Dragan Đilas je na pitanje „Šta se sada događa oko Prokopa?“ odgovorio: „Pa nažalost, ja koliko vidim, ništa.“ On je takođe rekao da Republika nema novca i da su se pojavile ideje da umesto toga izgradnju stanice finansira grad novcem koji je trebalo da bude uložen u izgradnju prilaznih saobraćajnica, što on neće prihvatiti.

„Prokop“ danas

Stanica Beograd Centar danas opslužuje prigradsku železnicu Beovoz i gradsku železnicu BG:voz, dok se međumesni i međunarodni polasci opslužuju sa (stare) Glavne železničke stanice. Radovi na izgradnji 5. i 6. koloseka u okviru prve faze revitalizacije gradske železnice su završeni krajem avgusta 2010. godine. Stanicu Beograd Centar opslužuje niskofrekventna minibus linija gradskog saobraćaja broj 34. I projekat beogradskog metroa i projekat lakog šinskog sistema BeLaM predviđaju povezivanje Železničke stanice Beograd Centar (kao i stanice „Vukov spomenik“) u mrežu linija.

Galerija

• 
  Pogled na stanicu u izgradnji sa južne strane (oktobar 2008.)
• 
  Deseti peron u izgradnji (oktobar 2008.)
• 
  Pogled na stanicu sa istoka
• 
  Mapa

Spoljašnje veze

Železnička stanica Beograd–centar na Wikimedijinoj ostavi