Prijeđi na sadržaj

Christian IV od Danske

Izvor: Wikipedija
Kristijan IV Danski
Datum rođenja12. april 1577.
Mesto rođenjaHilered
Datum smrti28. 2. 1648. (dob: 70)
Mesto smrtiKopenhagen
DinastijaOldenburg
OtacFrederik II Danski
MajkaSofija Meklenburška
SupružnikAna Katarina od Brandenburga, Kirsten Munk
PotomstvoChristian, Prince-Elect of Denmark, Frederik III Danski, Ulrik of Denmark, Sophie Elisabeth Pentz, Leonora Christina Ulfeldt, Valdemar Christian of Schleswig-Holstein, Elisabeth Augusta Lindenov, Christiane Sehested, Hedevig Ulfeldt, Dorothea Elisabeth Christiansdatter, Hans Ulrik Gyldenløve, Anne Cathrine Christiansdatter, Elisabeth Sophia Gyldenløve, Ulrik Christian Gyldenløve, Christian Ulrik Gyldenløve, Marie Cathrine Christiansdatter
PrethodnikFrederik II od Danske
NaslednikFrederik III Danski

Kristijan IV Danski (Hilered, 12. april 1577- Kopenhagen, 28. februar 1648) je bio kralj Danske i Norveške iz dinastije Oldenburg. Bio je sin Frederika II Danskog i Sofije Meklenburške.

Kristijan IV je i Grenlandom, Islandom i južnim delom Švedske, a izvršio je invziju i na ostatak Švedske s ciljem da je pokori, ali bez uspeha. Istovremeno je podupirao je dansku kolonizaciju i u njegovo vreme danski kolonisti došli su Indije.[1]

Biografija

[uredi | uredi kod]

Dansko i norveško presto nasledio je 1588. godine, nakon smrti oca, kralja Frederika II. Međutim, budući da je u to vreme bio maloljetan, vlast je preuzelo regentsko veće koje je upravljalo zemljom do njegovog punoletstva 1596. godine, kada je konačno krunisan za kralja. Njegova majka Sofija nije imala udela u radu regentskog veća, ali je postala regentkinja Kneževine Šlezvig-Holštajn u ime svog malodobnog sina.

Kristijan je bio vrlo obrazovan. Naučio je latinski, francuski, italijanski i nemački jezik, a studirao je i matematiku, navigaciju, crtanje, vojnu taktiku i ples.

Posle krunsanja 1597. godine oženio se Anom Katarinom od Brandenburga s kojom je imao sina i naslednika Frederika III. Umrla je 1612. godine, a Kristijan se tri godine kasnije oženio s mladom danskom plemkinjom Kirsten Munk koja mu je rodila dvanaestero djece. Godine 1630. počinila je preljubu sa nemačkim grofom i bila je proterana s dvora.[2]

Po preuzimanju vlasti oslabio je uticaj parlamenta i sproveo niz reformi u zakonodavstvu i upravi. Podigao je vojnu moć Danske na kopnu i moru, a radio je i na unapređenju trgovine, zbog čega je osnivao nove gradove kao vojno-pomorska uporišta. U sklopu razvitka, obnovio je požarom uništeni grad Oslo i preimenovao ga u Kristijanija.

Za njegove vladavine, 1616. godine, osnovana je prva danska kolonija u Indiji, Trankebar. Uprkos uspešnom ratu protiv Švedske (1611—1613), nije ju uspio do kraja slomiti niti spriječiti njeno jačanje na prostoru severne Evrope.

Kada su 1624. godine postali ugroženi protestantski ciljevi u Svetom rimskom carstvu u vreme Tridesetogodišnjeg rata (1618—1648), Kristijan IV ušao je u rat na strani Protestantske unije, što je naposljetku dovelo do političkog i privrednog sloma Danske. Godine 1629. potpisao je separatni mir sa carem Ferdinandom II i poražen izašao iz sukoba, ali ipak nije pretrpeo teritorijalne gubitke.

Švedska je, uz pomoć Nizozemske republike, napala Dansku u decembru 1643. godine te je do kraja januara 1644. godine zauzela Jiland. Kristijan IV je lično vodio obranu i zadobio teže pobredee. Iako je bitka završila neodlučenim ishodom, kasnije je danska flota bila u potpunosti uništena združenom akcijom švedske i nizozemske mornarice, nakon čega je Krisitijan IV. bio prisiljen sklopiti ponižavajući mirovni sporazum u avgustu 1645. godine, kojim se odrekao teritorija na Baltiku, u Norveškoj i Skaniji.[3]

Porodično stablo

[uredi | uredi kod]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Kristijan I Danski (=#28)
 
 
 
 
 
 
 
8. Frederik I Danski (=#14)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Doroteja od Brandenburga (=#29)
 
 
 
 
 
 
 
4. Kristijan III Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. John Cicero, Elector of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
9. Ana od Brandenburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Margaret of Thuringia
 
 
 
 
 
 
 
2. Frederik II Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. John V, Duke of Saxe-Lauenburg
 
 
 
 
 
 
 
10. Magnus I, Duke of Saxe-Lauenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Doroteja od Brandenburga
 
 
 
 
 
 
 
5. Doroteja od Saks-Lauenburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Hajnrih IV, vojvoda Braunšvajg-Lineburga
 
 
 
 
 
 
 
11. Katarina od Braunšvajga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Catherine of Pomerania-Wolgast
 
 
 
 
 
 
 
1. Kristijan IV Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Magnus II, Duke of Mecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
12. Albreht VII Meklenburški
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Sofija od Pomeranije-Wolgast
 
 
 
 
 
 
 
6. Ulrih III Meklenburški
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Joachim I Nestor, Elector of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
13. Ana od Brandenburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Elizabeta od Danske
 
 
 
 
 
 
 
3. Sofija Meklenburška
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Kristijan I Danski (=#16)
 
 
 
 
 
 
 
14. Frederik I Danski (=#8)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Doroteja od Brandenburga (=#17)
 
 
 
 
 
 
 
7. Elizabeta od Danske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Boguslav X, vojvoda Pomeranije
 
 
 
 
 
 
 
15. Sofija od Pomeranije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ana od Poljske
 
 
 
 
 
 

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Bellamy 2006: str. 32
  2. Sandemo 2014: str. 8
  3. Bain, R. Nisbet (20. 11. 2014). Scandinavia: A Political History of Denmark, Norway and Sweden from 1513 to 1900. Cambridge University Press. str. 174. ISBN 978-1-107-68885-8. 

Literatura

[uredi | uredi kod]