Hidroliza
Hidroliza je hemijska reakcija koja se zasniva na raspadu molekula hemijskih jedinjenja na dva manja fragmenta pod uticajem kontakta sa vodom ili vodenom parom. U posebnom slučaju hidrolize soli to je reakcija jona sa vodom (uglavnom se stvara kisela ili bazna sredina). Hidroliza je posebna grana solvolize.
Obično se reakcija hidrolize odvija po opštom šablonu:
- A-B + H2O → A-H + B-OH
mada postoji mogućnost i za složenije mehanizme te reakcije, npr.
- A-B + 2 H2O → A-OH + B-OH + H2
koje se odigravaju u gasovitoj fazi pri visokim temperaturama, ili u uslovima elektrolize
Hidroliza je suprotan proces od hidrolitičke kondenzacije - tj. reakcije spajanja dva ili više molekula sa izdvajanjem molekula vode.[1]
Mnoge reakcije hidrolize su povratne, pri čemu smer reakcije zavisi od njenih uslova:
Npr. hidroliza estara:
- RCOOR' + H2O → RCOOH + R'OH
zahteva dodavanje određene količine vode u reakcioni sistem; ukoliko nema dovoljno vode nastaje reakcija kondenzacije tek nastale kiseline (RCOOH) i alkohola (OH), koja je ustvari ista kao i predhodna samo suprotnog smera[1]:
- RCOOH + R'OH → RCOOR' + H2O
Reakcija hidrolize nije isto što i elektrolitička disocijacija.
Disocijacija se zasniva na raspadu molekula pod dejstvom rastvarača (rastvarač može biti i voda) ali bez građenja kovalentnih veza sa njim , dok se hidratacija zasniva na stvaranju kompleksnih jedinjenja sa vodom vezanih vodoničnom vezom.
- ↑ 1,0 1,1 McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd izd.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5.
