Homing endonukleaza

I-CreI kristalna struktura vezana za DNK. Enzim se vezuje kao homodimer. Jedna podjedinica je obojena žutu, a druga ljubičasto.

Homing endonukleaze su tip restrikcionih enzima. Oni deluju na ćelijsku DNK ćelije koja ih je sintetisala, u suprotnom alelu od onog na kome je gena koji ih kodira.

Poreklo i mehanizam

Poreklo i funkcija homing endonukleaza se još uvek istražuju. Po jednoj od hipoteza one su sebični genetički elementi,^[1] slično transpozonima, jer one olakšavaju održavanje genetičkih elemenata koji ih kodiraju.

Sekvenca prepoznavanja homing endonukleaza je dovoljno duga da se randomno javi samo sa veoma niskom verovatnoćom (aproksimativno svakih 7 x 10¹⁰ bp),^[2] i normalno se nalazi samo jednom u genomu. Generalno, gen koji kodira endonukleazu (HEG) je lociran unutar sekvence prepoznavanja koju enzim preseca.

Pre transmisije, jedan alel nosi gen (HEG⁺), dok drugi ne nosi (HEG^–), i stoga je podložan presecanju ovim enzimom. Nakon sinteze enzima, on preseca hromozom u HEG^- alelu, inicirajući respons ćelijskog sistema popravke DNK. Oštećenje se popravlja putem rekombinacije, koristeći obrazac suprotnog, neoštećenog DNK alela, HEG⁺, koji sadrži gen endonukleaze. Na taj način gen se kopira na alel koji ga inicijalno nije imao, i on se zatim prenosi u narednim generacijama. Ovaj proces se naziva „homing“.^[3]

Reference

↑ Edgell DR (February 2009). „Selfish DNA: homing endonucleases find a home”. Curr Biol 19 (3): R115–R117. DOI:10.1016/j.cub.2008.12.019. PMID 19211047.
↑ Jasin M (1996). „Genetic manipulation of genomonth with rare-cutting endonucleases”. Trends Genet 12 (6): 224–8. DOI:10.1016/0168-9525(96)10019-6. PMID 8928227.
↑ Burt A, Koufopanou V (December 2004). „Homing endonuclease genes: the rise and fall and rise again of a selfish element”. Curr Opin Genet Dev 14 (6): 609–15. DOI:10.1016/j.gde.2004.09.010. PMID 15531154.

Spoljašnje veze

Rebase
Perler FB. „InBase”. Arhivirano iz originala na datum 2010-08-02. Pristupljeno 09. 08. 2010. »The Intein Database and Registry (from New England Biolabs)«

[pmid19211047-1] Edgell DR (February 2009). „Selfish DNA: homing endonucleases find a home”. Curr Biol 19 (3): R115–R117. DOI:10.1016/j.cub.2008.12.019. PMID 19211047.

[pmid8928227-2] Jasin M (1996). „Genetic manipulation of genomonth with rare-cutting endonucleases”. Trends Genet 12 (6): 224–8. DOI:10.1016/0168-9525(96)10019-6. PMID 8928227.

[pmid15531154-3] Burt A, Koufopanou V (December 2004). „Homing endonuclease genes: the rise and fall and rise again of a selfish element”. Curr Opin Genet Dev 14 (6): 609–15. DOI:10.1016/j.gde.2004.09.010. PMID 15531154.

[1]

[2]

[3]