IBM PC
IBM Personal Computer (poznat i kao IBM PC) je prvobitna verzija i predak hardverske platforme IBM PC kompatibilnih računara. To je IBM-ov model 5150 koji je predstavljen 12.8. 1981. godine. Načinio ga je tim inžinjera i dizajnera iz IBM-ovog odeljenja IBM Entry Systems Division iz Boka Ratona na Floridi, a pod vođstvom Dona Estridža.
Termin lični računar (personal computer) je, zajedno sa terminima „mikroračunar“ i „kućni računar“ (microcomputer, home computer), bio u upotrebi i pre 1981. godine. Korišćen je već 1972. godine da opiše računar -lto kompanije „Ziroks PARK“ (Xerox PARC). Međutim, zbog uspeha koji je postigao IBM Personal Computer, ovaj termin je počeo da u užem smislu označava mikroračunar koji je kompatibilan sa IBMovim proizvodom.
Razvila ga je u potpunoj tajnosti, početkom osamdesetih godina dvadesetog veka, firma IBM (International Business Machines) gigant koji je u tom momentu držao 60% svetskog tržišta računara. Glavni proizvod -BM-a su bili takozvani mejnfrejmovi (engl. mainframe), na tržištu najmoćniji računari, ali dimenzija takvih da su se smeštali u ormane. Naravno i cena je bila daleko veća. Mejnfrejmovi su radili u klimatizovanim prostorijama jer su imali veliku potrošnju električne energije.
BM PC računar je razvijen kao odgovor na proizvode kompanije Commodore International, Apple, pre svega, ali i na čitavu šumu raznoraznih kućnih računara koji su prepravili tržište.
IBM je napravio istorijski potez. Napravio je računar takozvane „otvorene arhitekture“ i za razliku od ostalih, objavio je šemu računara i na matičnoj ploči (engl. motherboard) ostavio osam slotova (konektora) u koje su mogli da se zabadaju raznorazni dodaci koji su proširivali mogućnost primene. Raznorazne druge firme su se bacile na razvoj tih dodatnih štampanih ploča i posle nekoliko godina broj tih dodatnih ploča je prevazilazio 4000.
Prvi računar u toj seriji IBM PC se sastojao od sledećih komponeti:
- Monohromatski monitor
- Tastatura
- kućište u kome su bili:
- matična ploča sa Intel 8088 mikroprocesorom, ROM-om (sa ugrađenim Microsoft BASIC) i 64 kilobajta RAM-a
- napajanje računara
- zvučnik
- video kartica
Jedini vid sekundarne memorije podržan bez proširenja je kasetofon.
Hard disk se pojavio kasnije kao redovni sastavni deo ličnih računara. Zvučnici za reprodukciju muzike, kamera, skener, itd. su došli još kasnije.
Operativni sistem se učitavao sa flopi diskete koja je sve vreme morala da stoji u disk drajvu.
Vrlo sličan originalnom, uz minimalne izmene - prvenstveno po većoj ugrađenoj memoriji i bez podrške za kasetofon.
Da bi što više snizio cenu i postao konkurentan IBM je u jednom momentu napravio IBM PC Jr računar koji je kao elemenat za memorisanje podataka imao kasetofon, ali ovaj projekat je propao na tržištu.
Sledeća generacija, u odnosu na XT, je bila nekoliko puta brža te je dobila dodatak u imenu AT (eng:Advanced Technology) - gornja slika. Glavni napredak predstavljao je novi procesor Intel 80286 i proširenja memorijske magistrale i magistrale za proširenja na 16 bita.
Sledeća generacija IBM PS (eng: Personal System). Kako se sa slike vidi flopi disk od 3,5 inča je već standard, kao i hard disk.
Krajem osamdesetih godina dvadesetog vijeka zbog uspjeha ovog otvorenog standarda kompjutera počeo se za sve druge kompjutere stvorene oko Intelovih mikroprocesora počeo se upotrebljavati pojam IBM kompaktibilni kompjuteri koji će polovicom desedesetih godina definitivno "pregaziti" konkurenciju stvorenu oko mikroprocesora Motorola 68000 i njegovih nasljednika.
