Kopitnjak

Kopitnjak
	cvet kopitnjaka
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae;
Divizija:	Magnoliophyta;
Razred:	Magnoliopsida;
Red:	Piperales;
Porodica:	Aristolochiaceae;
Rod:	Asarum;
Vrsta:	A. europaeum;
Dvojni naziv
	Asarum europaeum; L.

Kopitnjak (konjsko kopito, kopitnik, omiljnik, leskovnjača, tamnjanče), lat. Asarum europaeum, je veoma varijabilna vrsta višegodišnje zeljaste biljke iz porodice vučjih jabuka (Aristolochiaceae).

Opis biljke

Koren je po tipu žiličast.

Stablo je zeljasto, višegodišnje i raste iz puzećeg, krtog, člankovitog rizoma. Stabljike su kratke, uspravne sa dlačicama.

Listovi su prosti, na stablu ih obično ima dva, bubrežastog oblika. Lisne drške dugačke i dlakave. Liske glatke, slabo kožaste, retko kada dlakave. Na gornjoj strani su sjajne, tamnozelene, na donjoj donjoj prljavoljubičaste. Lisna nervatura mrežasta. Listovi prezimljuju.

Cvetovi su sitni, pojavljuju se pojedinačno između dva lista na vrhu stabljike. Zvonastog su oblika i aktinomorfni. Perijant je spolja zelenkast, a unutra smeđecrven, najčešće sa tri ušiljena režnja. Ima 12 slobodnih prašnika raspoređenih u dva kruga. Cveta od marta do maja.

Plod je čahura sa šest okaca, nepravilno se otvara. Na semenu se nalazi arilus.

Razmnožavanje

Kopitnjak često oprašuju puževi (malakofilija). Puževi imaju lepljivo stopalo i prelazeći preko cvetova, polen se lepi za njega i na taj način prenosi do drugog cveta. Nakon oprašivanja i oplođenja, stvara se plod i seme. Kopitnjak je mirmekohorna biljka, što znači da njeno seme raznose mravi.

Stanište

Pretežno raste u mezofilnim šumama od nizija do subalpskog pojasa. Veoma je čest u šumi hrasta kitnjaka, graba, brdskoj bukovoj šumi, u mešovitoj šumi bukve i jele, kao i u šumama bora, molike i munike. Tip zemljišta koji mu odgovara je rastresito, plodno, alkalno, neutralno ili slabo kiselo.

Areal

Rasprostranjen je u Evropi (čest je i u Srbiji), južnoj Rusiji, zapadnom Sibiru, kao i u Maloj i srednjoj Aziji.

Upotreba

Koren i rizom kopitnjaka imaju lekovita svojstva. Svi delovi kopitnjaka imaju oštar ukus. Osim što je lekovita, ova vrsta je i otrovna.

Galerija

listovi
[habitus biljke
cvetni dijagram kopitnjaka

Literatura

Tatić, B.& Petković, B. 1991. Morfologija biljaka. Naučna knjiga. Beograd.
Petković, B. Marin, P. & Boža, P. 1995. Praktikum iz sistematike viših biljaka. Nauka. Beograd.
Šilić, Č. 1990. Šumske zeljaste biljke. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd.

Eksterni linkovi

Bionet škola Arhivirano 2008-10-06 na Wayback Machine-u