Lotaringija

Lotaringija prema Verdenskom sporazumu 843. i sporazumu iz Marsena 870., kada je podeljena na francuski i nemački deo

Lotaringija je bilo franačko kraljevstvo u zapadnoj Evropi koje je postojalo u devetom veku. Pripadalo je Lotaru II, kralju Lotaringije od 855. do 869. To područje je dobio od svog oca Lotara I. Ime dolazi od latinskog "Lotharii Regnum" što znači Lotarevo kraljevstvo.

Car Svetog Rimskog carstva Lotar I podelio je 855. svoje područje svojoj trojici sinova. Jedan je dobio Italiju, drugi Provansu, a Lotar II dobija Lotaringiju. Posle smrti Lotara II Lotaringiju dele Karlo Ćelavi i Ludvig Nemački Sporazumom iz Mersena 870.

Lotaringija je obuhvatala sledeće oblasti:

• Holandiju
• Belgiju
• Luksemburg
• Severna Rajna-Vestfalija
• Rajna-Palatinat
• Sarland
• Lorena
• Alzas

Kraljevstvo Lotaringija preživelo je samo u francuskoj izvedenici Lorena. Henrik I Ptičar uspeva da deo podeljene zemlje ponovo stavi pod nemačku krunu.

Njegov sin i naslednik Oto I predaje Lotaringiju svom bratu kelnskom nadbiskupu Brunu I. Bruno je 959. podelio te teritorije na dva vojvodstva: gornju i donju Lorenu. Gornja Lorena je postojala do 1776. i bila je predmet hiljadugodišnjeg spora Francuske i Nemačke. Donja Lorena se raspala na delove: Brabant, Limburg, Gelder i mnoge druge.