Prijeđi na sadržaj

Mario Ančić

Izvor: Wikipedija
Mario Ančić

Država  Hrvatska
Prebivalište Monte Karlo, Monako
Rođenje 30. 5. 1984.
Visina 195 cm
Težina 89 kg
Igra Desnom rukom dvoručni backhand
Karijera 2001. - 2010.
Zarađeni novac $3,954.213
Pojedinačno
Omjer pobjeda i poraza 206/132
Osvojeni turniri 3
Najbolji plasman 7. (10. srpnja 2006.)
Grand Slam
Australian Open 4. kolo (2003., 2007.)
Roland Garros ČF (2006.)
Wimbledon PF (2004.)
US Open 2. kolo (2005.)
Parovi
Omjer pobjeda i poraza 62/35
Osvojeni turniri 5
Najbolji plasman 47. (14. lipnja 2004.)
Tenis
Olimpijske igre
Brončana medalja – treće mjesto Atena 2004. parovi
Olimpijski zapisi
Tenis
Olimpijske igre
Bronza 2004. Atina Hrvatska

Mario Ančić (Split, 30. mart 1984) je profesionalni hrvatski teniser. Profesionalno je počeo da se bavi tenisom 2001. godine sa 16 godina, a već sa 17 se kvalifikovao na Vimbldon i u prvom kolu porazio Rodžera Federera. Time je postao jedini teniser sveta, osim Bjern Borga koji je uspeo da kao tinejdžer pobedi na Centralnom terenu Vimbldona.

Ančić i njegov sunarodnik Ivan Ljubičić postali su i prvi teniski dubl u istoriji Dejvis kupa kojem je pošlo za rukom da pobede američku kombinaciju Bob i Majk Brajan. Ančić je pomogao Hrvatskoj da osvoji Dejvis kup 2005. kada je ponovo s Ljubičićem trijumfovao nad slovačkim predstavnicima u Dejvis kupu.

Teniska karijera

[uredi | uredi kod]

Junior

[uredi | uredi kod]

Mario Ančić je rođen u Splitu kao drugi sin Stipeta Ančića, vlasnika lanca supermarketa, i Nilde Ančić, zaposlene kao finansijski savetnik. Ima starijeg brata Ivicu, koji putuje i radi sa njim, i mlađu sestru Sanju, takođe teniserku. Ančić je počeo da igra tenis sa 7 godina. Sa 10 godina je počeo da trenira sa hrvatskim teniskim šampionom Goranom Ivaniševićem. Kao junior je trenirao u teniskom klubu „Firule“ u Splitu.

U svoje vreme je bio jedan od vodećih juniorskih tenisera. 1999. je predstavljao Hrvatsku na NEC Svetskom omladinskom kupu u tenisu. Mario je umnogome pomogao teniskoj reprezentaciji Hrvatske na Dejvis kupu, gde je dobro odigrao, ali izgubio od Portugalca Žoaoa Kunja-Silve bez dobijenog seta. Završio je svoju prvu godinu kao junior na 24. mestu.

Ančić je uspešno nastavio junirosku karijeru u 2000. godini, stigavši do finala juniorskog Vimbldona, gde je izgubio od Nikolasa Mahuta iz Francuske u tri seta. Bio je i finalista juniorskog Otvorenog prvenstva Australije i polufinalista juniorskog Otvorenog prvenstva SAD, gde je u oba slučaja izgubio od mladog Amerikanca Endija Rodika. Iste godine osvojio je svoj prvi fjučers u Zagrebu, pobedivši Ivu Karlovića u finalu. Posle pobede hrvatskog teniskog tima nad Letonijom na Dejvis kupu, Mario Ančić je završio godinu među prvih pet juniora - na 4. mestu.

Godine 2000. Ančić je igrao zajedno sa Goranom Ivaniševićem u dublu na Olimpijskim igrama u Sidneju gde su ispali u prvom kolu. Sledeće godine je stigao do finala fjučersa u Kini i Kanadi. Godine 2002. Mario je postigao svoj najbolji rezultat kao junior, sa odnosom pobeda i poraza na čelindžerima od 30-16. Te godine postaje i šampion Beograda, porazivši u finalu Nenada Zimonjića iz Srbije i Crne Gore.

Početak ATP karijere

[uredi | uredi kod]

Mario je prvi put, kao profesionalni teniser nastupio u Majamiju, gde je izgubio već u prvom kolu od Adrijana Voinea. Kao utehu za taj poraz, iste sezone se kvalifikovao na Vimbldon gde je u prvom kolu uspešno savladao tada 9. tenisera sveta Rodžera Federera i to na Centralnom terenu. Godinu 2002. završio je sa titulama u Pragu i Milanu. * Na kraju sezone 2002, Mario je - sa 18 godina i 8 meseci - bio najmlađi teniser na ATP listi među prvih 100.[1]

2003. godine Ančić je dospeo na Otvoreno prvenstvo Australije, stigao do četvrtog kola (osmina finala) i tamo bio poražen od Huana Karlosa Ferera. Već sledeće nedelje susreo se sa Rafaelom Nadalom iz Španije u finalu na čelendžeru u Hamburgu i pobedio ga. Stigao je i do svog prvog četvrtfinala u Sent Poeltenu i završio sezonu četvrtfinalom u Stokholmu. Osvojio je svoju prvu ATP titulu u igri parova u Indijanapolisu, zajedno sa svojim partnerom iz Izraela Endijem Ramom.

Goran Ivanišević i Mario Ančić na Kvins klabu 2004.

Ančić je 2004. godinu započeo nastupom na Otvorenom prvenstvu Australije, gde je stigao do trećeg kola, u kom ga je zaustavio Australijanac Mark Filipusis. Vratio se u akciju u Milanu gde je zabeležio pobede nad Fabrisom Santorom, Rafaelom Nadalom, Tomijem Robredom i Tomasom Johansonom i stigao do prvog finala nekog ATP turnira, ali na kraju je tu poražen od Francuza Antonija Dupue u tri seta, izgubivši u taj-brejku treći set.

Te godine Mario je ostvario svoje najbolje rezultate na travi. Jun te godine obeležen je za njega trećim kolom u Kvinsu gde je izgubio od Endija Rodika, a jul plasiranjem u polufinale i porazom od Argentinca Giljerma Korije. Na Vimbldonu se dobro pokazao pobedivši lokalnog favorita Tima Henmana koji mu je preprečio put ka polufinalu, gde ga je očekivao Rodik i od koga je izgubio u četiri seta. Na Olimpijskim igrama u Atini se udružio sa Ivanom Ljubičićem da bi osvojili bronzanu medalju za Hrvatsku u dublu, posle pobede nad indijskom kombinacijom Maheš Bupati - Leander Paes, oko kojih su se dobro namučili igrajući treći set (16:14). U septembru je Mario stigao do polufinala Dejlrej Biča, koje je izgubio od Rikarda Meloa iz Brazila.

Godine 2005. Ančić se popravio na ATP listi, osvojivši turnir u Hertohenbosu gde je uspeo da porazi branioca titule Mihaela Lodra. Na Otvorenom prvenstvu Australije je izgubio u trećem kolu od kasnijeg šampiona Marata Safina u četiri seta. Februara te godine stigao je do polufinala u Marseju (izgubio je od Ljubičića) i u Roterdamu (izgubio je od svetskog broja jedan Rodžera Federera). Nastavio je istim putem stigavši do polufinala u Skotsdejlu, gde je izgubio od Vejna Artursa. Nije uspeo da ponovi prošlogodišlji uspeh na Vimbldonu, posle poraza od Španca Felisijana Lopeza u četvrtom kolu.

U Japanu je Mario uspeo da stigne do finala Tokija. Ipak, čak ni posle dve meč lopte nije uspeo da porazi svog upornog protivnika, Južnoafrikanca Vejna Artursa od koga je na kraju izgubio. Sstigao je još i do četvrtfinala u Lionu, gde je izgubio od Endija Rodika, koji je kasnije osvojio taj turnir. U dublu je stigao do svoje druge ATP titule, i to u Minhenu zajedno sa Austrijancem Julijanom Knovlom.

Ančić je 2005. završio pobedom u odlučujućem derbiju na Dejvis kupu u Bratislavi, između Hrvatske i Slovačke. Porazivši Slovaka Mihaela Mertinaka u tri seta doneo je svojoj zemlji prvi trofej Dejvis kupa.

Ančić počinje 2006. na dobroj nozi,i na svom drugom turniru te godine u Oklandu, uspeva da eliminiše prvog nosioca,Čileanca Fernanda Gonzalesa. Ipak, nije bio u mogućnosti da ponovo osvoji taj turnir, pošto jga je u tri seta u finalu porazio njegov dobra prijatelj Jarka Niemena.

Na Otvorenom prvenstvu Australije uspeo je da stigne do trećeg kola, gde je izgubio u tri seta od tada 10. tenisera sveta Davida Ferera. U prvoj rundi na Dejvis kupu uspeva da pobedi Jirgena Melcera iz Austrije u 5 setova, 6:7, 6:7, 6:4, 6:4, 6:3. U Marseju Mario je stigao do finala (usput pobedivši i sunarodnika Ljubičića), gde nije uspeo da savlada Arnauda Klementa, već gubi od njega u tri seta. U Roterdamu se ponovo susreo sa Niemenom i još jednom je izgubio, ovaj put u samo dva seta.

Rolan Garos je za Ančića te godine obeležen četvrtfinalom gde biva eliminisan u duelu sa Rodžerom Federerom. Na ovom grend slemu desio se i jedan mali incident u meču u kom je Mario igrao protiv Paula Kapdevile iz Čilea u drugom kolu. Čileanac je taj meč izgubio, pa je odlučio da protestuje i počeo da se svađa sa sudijama. Ančić mu je rekao da se smiri i da prestane da kuka, a Kapdevili mu je odgovorio da to nije njegov posao i da se ne meša. Zatim ga je Ančić gurnuo, Kapdevil je odgovorio istom merom, pa su dvojica glavnih sudija morali da ih razdvajaju. Ančić i Kapdevil su morali da plate kaznu od 3.000 dolara zbog ovog. Posle toga je Ančić nastavio u dobrom ritmu, porazio Alberta Montanjesa i Tomija Robreda iz Španije i stigao do svog prvgo četvrtfinala Rolan Garosa, gde je izgubio od svetskog broja 1.

Ančić je popravio svoje rezultate na tvrdim podlogama američke Masters serije u Indijan Velsu i Nazdeku - gde je stigao do četvrtog kola i četvrtfinala. Posle toga je izgubio od Ivana Ljubičića u Kaliforniji, a od Davida Nalbandijana na Floridi. Na Mastersu u Hamburgu stigao je do polufinala, ali je tu ostao nakon poraza od Tomija Robreda, koji je kasnije i osvojio titulu (pobedom nad Radeka Štepaneka u tri seta).

Na Vimbldonu, Mario je ponovio uspeh sa Rolan Garosa, još jednom stigao do četvrtfinala i još jednom eliminisam od Federera. Posle Vimbldona propustio je turnire u SADu, uključujući i Otvoreno prvenstvo SAD, usled povrede kolena koju je zadobio dok se vozao na svom skuteru. Posle toga je bio finalista Otvorenog prvenstva Kine u singlu (izgubio od Kiparca Markosa Bagdatisa 6:4,6:0), a pobednik u dublu u paru sa Bupatijem.

Dana 29. oktobra te godine osvajio je treću titulu u karijeri, pobedom nad Tomasom Johansonom iz Švedske 7:5,7:6(2) na Otvorenom prvenstvu Sankt Peterburga.

Završio je sezonu na 9. mestu ATP liste, ne izborivši plasman na Masters kup u Šangaju.

Novu godinu Mario je počio igrom meštovitih parova sa svojom mlađom sestrom Sanjom na zvaničnom ITF Hopman kupu u Pertu, Australija. Takođe je učestvovao i na Hajneken openu na Novom Zelandu, gde je prošle godine bio finalista,a ove godine je stigao tek do druge runde.

Na Otvoreno prvenstvo Australije de došao kao 9. nosilac i zabeležio pobede nad Go Zoedom i Giljermom Garsijom-Lopezom. U trećoj rundi uspeo je da eliminiše Dominika Hrbatija iz Slovačke 6:3, 6:2, 6:1. U osmini finala ga je očekivaošesti nosilac Endi Rodik. Ančić je dobro igrao protiv Amerikanca i uspeo da se izbori za častan poraz izgubivši u 5 setova 3:6, 6:3, 1:6, 7:5, 4:6. U petom setu, Mario je propustio da dobro odigra čak 5 voleja, što se kasnije odrazilo i na rezultat.

Na turniru Open 13 Mario je zbog bolesti predao meč u prvom kolu Andreasu Sepiku, posle četiri izgubljena gema. Kasnije se utvrdilo da pati od mononukleoze, zbog čega je propustio da igra sledećih par meseci.[2] Zbog bolesti je propustio pet turnira masters serije i dva grend slema (Vimbldon i Roland Garos). Pokušao je da se vrati na ATP turnire u julu na šampionatu u Njuportu, ali je morao da se povuče. Nedelju dana kasnije se okušao na turniru u Los Anđelesu, ali je još jednom morao da se preda.

U igru se konačno vratio u avgustu na Kanada Mastersu u Montrealu,gde je uspeo da pobedi domaćina, Kanađanina Frederika Nemjera u prvoj rundi 6:4, 6:2. Kasnije je izgubio u drugom kolu od Pola Anrija Matjea. Nastavio je istim tokom na Mastersu u Sinsitiju, u prvom kolu porazio 12. nosioca Tomija Hasa, a u drugom ga je porazio Jirgen Melcer u taj-breku u trećem setu.

Ančić je trebao da direktno uđe na Pilot Pen teniskom turnir u Nju Hejvenu, ali je odlučio da bi trebalo da odigra kvalifikacije. Posle toga je uspešno pobedio u tri kola na tom turniru, da bi ga na kraju u četvrom kolu eliminisao Švajcarac Stanislas Vavrinka 7:6, 6:4.

Mario nije igrao na Otvorenom prvenstvu SAD zbog povrede ramena. Kolale su se glasine da je polomio jednu malu koščicu u ramenu dok je vežbao za predstojeći grend slem. U oktobru se vratio na teren i stigao do četvrtfinala na Stokholm openu, gde ga je porazio Tomas Johanson (kasniji finalista) u tri seta.

Najbolje rezultate 2007. godine je ostvario na turniru Mutua Madrilena u Madridu, gde je eliminisao Marka Gikuela 6:4,6:2,svetskog broja 8. Džejmsa Blejka 6:3, 6:4 i Pola Anrija Matjea 6:4, 6:3, da bi ga na kraju pobedio Novak Đoković, bez izgubljenog seta.

Na početku godine Ančić se ponovo razboleo, ovaj put od stomačnog virusa. To ga je nateralo da propusti turnire u Adealidi, Oklandu i Otvoreno prvenstvo Australije 2008. Učestvovao je na svom prvom turniru u Marseju, gde je stigao do finala, a usput je trijumfovao nad finalistom otvorenog prvenstva Australije Žo-Vilfrida Congom i Markosom Bagdatisem. Na kraju ga je porazio u tri seta Endi Mari.

Na turnir Pacifik lajf open, Ančić je zabeležio uspehe u duelima sa Gaelom Monfilsom i Fernandom Gonzalesom, da bi ga kasnije u trećem kolu porazio bivši broj 1 na ATP listi Španac Huan Karlos Ferero 7:5, 4:6, 7:6(7).

Na turniru koji organizuje Soni Erikson u Majamiju uspeo je da pobedi Žila Simona u prvoj rundi 6:2, 6:7(5), 7:6(3). Zatim je u teškom meču protiv Endija Marija zabeležio još jednu pobedu 6:2, 2:6, 7:6(7). U tom meču je uspeo da spasi dve meč lopte. U trećem kolu je porazio Argentinca Huana Monaka 7:6(5), 4:6, 6:1. Učešće je završio u osminifinala, u kom ga je savladao četvrti na AP listi Nikolaj Davidenko u tri seta.

Mario je na Rolan Garosu 2008. stigao do trećeg kola, gde je izgubio od prvog tenisera sveta Federera.

Zajedno sa Jurgenom Melcerom, Ančić osvaja titulu u dublu na Ordina openu.

Vimbldon te godine bio je prepun preokreta za Ančića. Uspeo da stigne do četvrtog kola posle meča u trećem kolu protiv Davida Ferera, koji je dobio rezultatom 6:4, 6:4, 6:7(5), 7:6(3). Zatim je igrao protiv 22. plasiranog tenisera sveta Fernanda Verdaska. Posle vođstva Verdaska od 2:0 u setovima, Mario se vratio u meč, izjednačio na 2:2 ,a zatim i trijumfovao na meču pošto je osvojio maratonski peti set rezultatom 13:11. Konačni rezultat tog meča bio je 3:6, 4:6, 6:3, 6:4, 13:11). U četvrtfinalu je igrao protiv Rodžera Federera i izgubio 6:1, 7:5, 6:4.

U prvom kolu Rodžers kupa 2008. izgubio je od domaćina Frenka Dančetovića, koji je došao na turnir preko specijalne pozivnice.

Stil igre

[uredi | uredi kod]

Mario Ančić je desnoruki teniser sa dvoručnim bekhendom. Igra podjednako dobro na svim podlogama što ga čini izuzetno teškim protivnikom,gde god da igra. Ima snažam servis što ga čini sposobnim da u meču odigra dosta aseva. Na travi i brzim podlogama su mu specijalnost voleji,dok na sporim podlogama najbolje igra na mreži. Ančić preferira da osvaja poene na dobar servis, nego u toku klasičnog dobacivanja forhend-bekhend, jer postoji mnogo protivnika koji to rade bolje i agresivnije od njega.

ATP titule

[uredi | uredi kod]

Titule u singlu (3)

[uredi | uredi kod]
Legenda (Singl)
Grend slem (0)
Master kup (0)
Masters serija (0)
ATP tur (3)
Br. Datum Turnir Podloga Protivnik u finalu Rezultat
1. 13. juni 2005 Hertohenbos, Holandija Trava Francuska Mišel Lodra 7–5 6–4
2. 19. jun 2006 Hertohenbos, Holandija Trava Češka Jan Hernih 6–0, 5–7, 7–5
3. 23. oktobar 2006 St. Petersburg, Rusija Tepih Švedska Tomas Johanson 7–5, 7–6

Porazi u finalu (7)

[uredi | uredi kod]
Br. Datum Turnir Podloga Protivnik u finalu Rezultat
1 09/02/04 Internacionalni turnir u Lombardiji, Milano Tepih Francuska Antonio Dupua 6-4, 6-7, 7-6
2 21/02/05 Klasik Arizona, Skotsdejl Tvrda Australija Vejn Arturs 7-5, 6-3
3 03/10/05 Japan open, Tokio Tvrda Južnoafrička Republika Vesli Mudi 1-6, 7-6, 6-4
4 09/01/06 Hajneken open, Okland Tvrda Finska Jarko Neiminen 6-2, 6-2
5 13/02/06 Open 13, Marsej Tvrda Francuska Arno Kleman 6-4, 6-2
6 11/09/06 Kina open, Peking Tvrda Kipar Markos Bagdalis 6-4, 6-0
7 11/02/08 Open 13, Marsej Tvrda (zat.) Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6-3, 6-4

Titule u dublu (5)

[uredi | uredi kod]
Br. Datum Turnir Podlogga Partner Protivnici u finalu Rezultat
1. 23. juli 2003 Indianapolis, SAD Tvrda Izrael Endi Ram Sjedinjene Američke Države Dijego Ajala &
Sjedinjene Američke Države Robi Ginepri
2–6 7–6(3) 7–5
2. 25. april 2005 Minhen, Nemačka Šljaka Austrija Džulijan Novl Njemačka Florijan Majer &
Njemačka Aleksander Vaske
6–3 1–6 6–3
3. 11. septembar 2006 Peking, Kina Tvrda Indija Maheš Bupati Njemačka Mihael Berer &
Danska Kenet Karlsen
6–4 6–3
4. 26. septembar 2006 Bombaj, Indija Tvrda Indija Maheš Bupati Indija Rohan Bopana &
Indija Mustafa Gous
6–4 6–7(6) 10-8
5. 15. juni 2008 Hertohenbos, Holandija Trava Austrija Jirgen Melcer Indija Maheš Bupati &
Indija Leander Paes
7–6(5) 6–3

Učešće na Grend slem turnirima

[uredi | uredi kod]

Pojedinačno

[uredi | uredi kod]
Godina Australijan Open Rolan Garos Vimbldon Ju-Es Open
2002 - - 2 kolo Češka Jan Vaček 1 kolo Slovačka Dominik Hrbati
2003 4 kolo Španija Huan Ferero 2 kolo Sjedinjene Američke Države Andre Agsi 1 kolo Španija R. Nadal 1 kolo Češka Jirži Novak
2004 3 kolo Australija M. Filipusis 3 kolo Argentina G. Korija polufinale Sjedinjene Američke Države Endi Rodik 1 kolo Belgija Oliver Rohus
2005 3 kolo Rusija Marat Safin 3 kolo Argentina D Nabandijan 4 kolo Španija F. Lopez 2 kolo Srbija i Crna Gora N.Đoković
2006 3 kolo Španija David Ferer četvrtfinale Švicarska R.Federer četvrtfinale Švicarska R.Federer -
2007 4 kolo Sjedinjene Američke Države Endi Rodik - - -
2008 - 3 kolo Švicarska R.Federer četvrtfinale Švicarska R.Federer -

U igri parova

[uredi | uredi kod]
Godina Australijan Open Rolan Garos Vimbldon Ju-Es Open
2003 - - 1 kolo
Austrija Julijan Knovle
Švedska J. Bjorkman
Australija T. Vudbridž
četvrtfinale
Hrvatska I. Ljubičić
Sjedinjene Američke Države B. Brajan
Sjedinjene Američke Države M.Brajan
2004 2 kolo
Španija F. Lopez
Češka F. Čermak
Češka L. Fridl
3 kolo
Hrvatska I. Ljubičić
Indija M.Bupati
Belorusija M Mirnji
- 1 kolo
Hrvatska I. Ljubičić
Indija L. Paes
Češka David Rikl
2005 1 kolo
Hrvatska I. Ljubičić
Njemačka K. Braš
Južnoafrička Republika Dž. Kucie
- - 2 kolo
Hrvatska I. Ljubičić
Indija M Bupati
Češka Martin Dam

Uspesi na turnirima

[uredi | uredi kod]
Turnir 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 Odnos Odnos pobeda iporaza
Otvoreno prvenstvo Australije A A A A 4R 3R 3R 3R 4R A 0 / 5 12-5
Rolan Garos A A A IK 2R 3R 3R ČF A 3R 0 / 5 12-5
Vimbldon A A A 2R 1R PF 4R ČF A ČF 0 / 6 17-6
Otvoreno prvenstvo SAD A A A 1R 1R 1R 2R A A 0 / 4 1–4
Grend Slem SR 0 / 0 0 / 0 0 / 0 0 / 2 0 / 4 0 / 4 0 / 4 0 / 3 0 / 1 0 / 2 0 / 20 N/A
Grend Slem pobeda-poraza 0–0 0–0 0–0 1–2 4–4 9–4 8–4 10-3 3-1 6-2 N/A 41-20
Indijan Vels masters A A A A 1R 1R 2R 4R A 3R 0 / 5 4–5
Majami masters A A A 1R 1R IK 4R ČF A 4R 0 / 5 10–5
Monte Karlo masters A A A A IK A 2R A A 2R 0 / 2 2–2
Rim masters A A A A IK 1R 1R ČF A 2R 0 / 4 4–4
Hamburg masters A A A A IK A 3R PF A A 0 / 2 6–2
Kanada masters A A A A 1R A 3R A 2R 0 / 3 3–3
Sinsinati masters A A A A IK A 4R A 2R 0 / 2 3–2
Madrid masters A A A A A 1R 2R 2R ČF 0 / 4 3–4
Pariz masters A A A A A 1R 2R ČF 2R 0 / 4 3–4
Masters kup A A A A A A A A A 0 / 0 0–0
ATP dostignuti finali 0 0 0 0 0 1 2 3 0 1 N/A 7
ATP osvojeni turniri 0 0 0 0 0 0 1 2 0 0 N/A 3
Ukupan odnos pobeda i poraza 0–1 3–0 1–0 3–7 15-21 27-24 44-27 54-19 13-11 28-12 N/A 189-121
Pozicija na ATP na kraju god. 1357 547 294 89 74 29 21 9 85 N/A N/A
  • A = nije učestvovao na turniru
  • IK = ispao u kvalifikacijama
  • Odnos = odnost broja turnira koji je osvojio i turnira na kojima je učestvovao
  • R = kolo
  • ČF = četvrtfinale
  • PF = polufinale
  • F = finale

Titule na čelendžerima i fjučersima (5)

[uredi | uredi kod]
Legenda
Čelendžera (4)
Fjučersa (1)
Br. Datum Turnir Podloga Protivnik u finalu Rezultat
1. 21. februar 2000 Zagreb, Hrvatska Šljaka Hrvatska Ivo Karlović 7–6(14), 6–4
2. 4. februar 2002 Beograd, SR Jugoslavija Tepih Srbija i Crna Gora Nenad Zimonjić 6–2, 6–3
3. 18. novembar 2002 Prag, Češka Tepih Francuska Žerom Goldmar 6–1, 6–1
4. 25. novembar 2002 Milano, Italija Tepih Francuska Gregori Karaz 4–6, 6–3, 7–6(10)
5. 27. januar 2003 Hamburg, Nemačka Tepih Španija Rafael Nadal 6–2, 6–3

Dostignuća u oblasti prava

[uredi | uredi kod]

Ančić je diplomirani pravnik, koji je svoj diplomski rad odbranio na Univerzitetu u Splitu 14. aprila 2008. Svoj rad o pravu i tenisu „ATP lista - juče, danas i sutra“ je predstavljao 45 minuta pred publikom od 300 ljudi, uključujući studente i profesore pravnog programa, članove Hrvatskog olimpijskog odbora, sportskih funkcionera, porodice i prijatelja, opisujući pravne temelje i organizaciju ATP tura.[3]

Izvori

[uredi | uredi kod]

Eksterni linkovi

[uredi | uredi kod]