Pečatno pismo
| Pečatno pismo | |
|---|---|
| Generalno | |
| Vrsta | Logogram |
| Jezici | Starokineski jezik |
| Historija | |
| Period | Bronzano doba kine |
| Klasifikacija | |
| Porodica |
Proročanski zapisi
|
| Podsistemi | Činovničko pismo Kaišu Kanđi Kana Handža Džujin Uprošćeno kinesko Ču nom Kitansko pismo Jurčensko pismo Tangutno pismo |
| ISO 15924 | Hani, Hans, Hant |
Pečatno pismo (pojednostavljeni kineski: 篆书; tradicionalni kineski: 篆書; pinyin: zhuànshū) je drevni stil kineske kaligrafije. Prirodno se razvilo iz pisma Džou dinastije (vidi bronzano pismo), i nastalo u Zaraćenoj državi Ćin. Pečatno pismo je postalo standardizovano i usvojeno kao formalno pismo za svu Kinu u Ćin dinastiji, te je i dalje bilo naširoko korišteno za dekorativno rezbarstvo i pečate u dinastiji Han. Otad, pretežna upotreba je u pečatima, stoga ima taj naziv. Bukvalan prevod svog kineskog imena 篆书 (zhuànshū) je ukrasno rezbarijsko pismo, jer u vreme kada je to ime postalo u Han dinastiji, uloga je bila svedena na dekorativni napis nego kao glavno pismo za svakodnevne upotrebe.
Naziv pečatno pismo se odnosi na veliko pečatno pismo (大篆, pinjin: dàzhuàn; japanski: daiten), i malo pečatno pismo (小篆 pinjin: xiǎozhuàn; japanski: shōten) zadnji se takođe naziva jednostavno pečatno pismo. Veliko pečatno pismo je prvobitno obraćanje za kasniji, nejasni Han dinastijski naziv za pisanje u Ćin dinastiji slični ali raniji od malog pečatnog pisma. Naziv takođe je bio korišten za imenovanje zapadnih Žou oblika ili čak pismo proročanskih kostima. Budući da je pojam neprecizan, koji se nejasno odnosi na bilo koje specifično istorijsko pismo i ne koristi se za bilo koju opštu saglasnost u smislu, suvremeni književnici imaju tendenciju da izbegavaju taj naziv. Kada se odnose na pečatno pismo, obično znači (malo) pečatno pismo od sistema Ćin dinastije, to jest, poreklo koje se razvilo u državi Ćin tokom proljeća i jeseni[1] u periodu Zaraćenih Država koji su standardizovani pod Prvim Carom.
- ↑ Ćiu Šjigui (Qiú Xīguī) 2000, str. 60
