Prijeđi na sadržaj

Tačkasta mutacija

Izvor: Wikipedija
Ilustracija tri tipa tačkastih mutacijana jednom kodonu
Prikaz jednolančane molekule RNK seriju trobaznihkodona. Prilikom translacije u proteine, svaki triplet (tronukleotidni kodon odgovara jednoj aminokiselini.
Kada tačkasta mutacija promijeni jedan kodon, mijenja se i odgovarajuća aminokiselina.

Tačkasta mutacija ili jednostruka modifikacija baze je tip mutacija koje uzrokuje zamjena jedne nukleotidne baze,insercija ili delecija genetičkog materijala, DNK ili RNK. Izraz okvirna mutacija ukazuje na dodavanje ili brisanje baznog para.

Tačkasti mutant je jedinka koje je imala tačkastu mutaciju.

Ponavljena inducirana tačkasta mutacija je ponovljena mutacija, o čemu slijedi objašnjenje (ispod).[1][2][3]

Uzroci tačkastih mutacija

[uredi | uredi kod]

Tačkasta mutacija je slučajni SNP (jednonukleotidni polimorfizam) u dezoksiribonukleinskoj kiselini (DNK) koji se javlja u jednoj tački (baznom paru). Ova mutacija održava se obično tokom replikacije DNK. Replikacija DNK nastaje kada jedna udvojena DNK molekula stvara dvije odvojene niti (polulanca) DNK, od kojih je svaki lalup za stvaranje komplementarnog (polu) lanca. Jedna mutacija može promijeniti cijelu sekvencu DNK. Promjena purina ili pirimidina može promijeniti aminokiselinu koja je specifična za određeni nukleotide.

Tačkaste mutacije mogu nastati spontanim mutiranjem koje se javljaju u toku replikacije DNK. Stopa mutacija može biti povećan djelovanjem mutagena. Mutageni mogu biti fizički, kao što je radijacija izUV zračeka, X-zraka ili ekstremna temperatura ili hemijski agens (molekule koje izgube parove baza ili ometaju spiralni oblik DNK). Mutageni koji su povezani s rakom su često proučvani da bi se upoznali, u cilju prevencije.

Postoji više načina za pojavu tačkastih mutacija mutacija. Prvo,ultraljubičasto (UV) svjetlo i višefrekvencijsko svjetlo su sposobni za ioniziranje elektrona, što zauzvrat može uticati na DNK. Reaktivne molekule kisika slobodnih radikala, koji su nusprodukt ćelijskog metabolizma, mogu biti vrlo štetne za DNK. Ovi reagensi mogu dovesti do jednostrukih i dvostrukih prekida lanaca DNK. Treće, veze u DNK na kraju se razgrađuju, što stvara još jedan problem za održavanje integriteta DNK na visokoj razini. Mogu se pojaviti i replikacijske greške koje dovode do mutacija supstitucije, insercije ili delecije.[2][4][3]

To znači da se češće javljaju kada su prednost za organizam, a ne kada su neutralni ili nepovoljne. Kada su ćelije lišeni određene aminokiseline, triptofana, za duži vremenski period, tačkaste mutacije u TRP operonu vraćaju triptofan, što dovodi do prednosti, češće nego u normalnim uslovima kada su mutacije bile neutralne. Osim toga, stopa mutacija triptofana biva pošteđena kada su ćelije lišeni druge aminokiseline, cisteina, što dalje ukazuje na to da je stopa mutacija specifičan za situacije u kojima daju adaptivnu prednost.[5][6]

Povezano

[uredi | uredi kod]

Literatura

[uredi | uredi kod]
  1. King R. C., Stransfield W. D. (1998). Dictionary of genetics. New York, Oxford: Oxford niversity Press. ISBN 0-19-50944-1-7. 
  2. 2,0 2,1 Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8. 
  3. 3,0 3,1 Rieger R. Michaelis A., Green M. M. (1976). Glossary of genetics and cytogenetics: Classical and molecular. Heidelberg - New York: Springer-Verlag. ISBN 3-540-07668-9. 
  4. Alberts B. et al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed.. Garland Science. ISBN 0-8153-4072-9. 
  5. Hall BG (September 1990). „Spontaneous point mutations that occur more often when advantageous than when neutral”. Genetics 126 (1): 5–16. PMC 1204135. PMID 2227388. 
  6. Holmes, Frederic Lawrence (2001). Meselson, Stahl, and the replication of DNA : a history of "the most beautiful experiment in biology". Yale University Press. ISBN 0-300-08540-0. 

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]