Prijeđi na sadržaj

Varfarin

Izvor: Wikipedija
Varfarin
(IUPAC) ime
(RS)-4-hidroksi- 3-(3- okso- 1-fenilbutil)- 2H- hromen- 2-on
Klinički podaci
Robne marke Kumadin
AHFS/Drugs.com Monografija
MedlinePlus a682277
Identifikatori
CAS broj 81-81-2
ATC kod B01AA03
PubChem[1][2] 6691
DrugBank DB00682
ChemSpider[3] 10442445
UNII 5Q7ZVV76EI DaY
KEGG[4] D08682 DaY
ChEBI CHEBI:10033 DaY
ChEMBL[5] CHEMBL1464 DaY
Hemijski podaci
Formula C19H16O4 
Mol. masa 308.33 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 100%
Vezivanje za proteine plazme 99.5%
Metabolizam Hepatički: CYP2C9, 2C19, 2C8, 2C18, 1A2 i 3A4
Poluvreme eliminacije 40 sati
Izlučivanje Renalno (92%)
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća D(AU) X(US)
Pravni status Samo na recept (S4) (AU) POM (UK) ℞-only (SAD)
Način primene Oralno ili intravenozno

Varfarin (Kumadin, Jantoven, Marevan, Lavarin, Varan, Varfant) je antikoagulans. On deluje na jetru i umanjuje količinu ključnih proteina krvi koji omogućavaju formiranje ugrušaka krvi.[6][7]

On je prvobitno bio na tržištu kao pesticid protiv pacova i miševa, i još uvek se koristi za tu svrhu, mada su potentniji otrovi kao što je brodifakum u međuvremenu razvijeni. Nekoliko godina nakon njegovog izlaska na tržište, utvrđeno je da je varfarin efektivan i relativno bezbedan lek za sprečavanje tromboze i embolizma (abnormalne formacije i migracije krvnih ugrušaka) kod mnogih poremećaja. On je odobren za upotrebu kao lek tokom ranih 1950-tih i zadržao je popularnost do danas. Varfarin je jedan od najšire propisivanih antikoagulanasa.[8]

Uprkos njegove efektivnosti, primena varfarina ima nekoliko nedostataka. Niz često korištenih lekova formira interakcije sa varfarinom, kao i neke vrste hrane (posebno sveža biljna hrana koja sadrži vitamin K). Aktivnost varfarina se mora pratiti putem testiranja krvi za veličinu internacionalnog normalizovanog odnosa (INR) da bi se primenila adekvatna i sigurna doza.[9] Visoka INR vrednost je indikacija visokog rizika pojave krvarenja, dok INR vrednost ispod terapeutskog nivoa indicira da je doza varfarina nedovoljna za zaštitu od tromboembolijskih pojava.

Varfarin i srodni molekuli koji sadrže 4-hidroksikumarin umanjuju koagulaciju krvi putem inhibicije vitamin K epoksid reduktaze. Ona je enzim koji reciklira oksidovani vitamin K do njegove redukovane forme, nakon njegove participacije u karboksilaciji više proteina koji učestvuju u koagulaciji krvnih proteina, a prvenstveno protrombina i faktora VII. Iz tog razloga se lekovi ove klase nazivaju i antagonistima vitamina K.[9] Nakon administracije, ovi lekovi ne vrše antikoagulaciju krvi momentalno. Umesto toga za početak njihovog dejstva je potrebno oko jedan dan dok faktori zgrušavanja, koje normalno formira jetra, ne nestanu putem prirodnog metabolizma. Dužina trajanja jedne doze varfarina je 2 do 5 dana. U normalnoj farmakološkoj terapiji doza leka se podešava tako da dođe do smanjenja faktora zgrušavanja za 30 do 50%.[10]

Varfarin je sintetički derivat dikumarola, 4-hidroksikoumarinskog derivata mikotoksinskog antikoagulansa originalno otkrivenog u pokvarenoj stočnoj hrani koja sadrži kokotac (slatku detelinu). Dikumarol je izveden iz kumarina, mirisne supstance koja nema antikoagulaciona svojstva.

Ime varfarin potiče od njegovog mesta otkrića Univerziteta u Viskonsinu, kao i njegovog osnovnog jedinjenja kumarina.

Stereokemija

Varfarin sadrži stereocentar i sastoji se od dva enantiomera. Ovo je racemat, tj. Smjesa od 1: 1 ( R ) i ( S ) - oblik:[11]

Enantiomer varfarina

CAS-Nummer: 5543-58-8
CAS-Nummer: 5543-57-7

Reference

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  7. ↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. 
  8. ↑ Holbrook AM, Pereira JA, Labiris R, et al. (2005). „Systematic overview of warfarin and its drug and food interactions”. Arch. Intern. Med. 165 (10): 1095–106. DOI:10.1001/archinte.165.10.1095. PMID 15911722. 
  9. ↑ 9,0 9,1 Ansell J, Hirsh J, Poller L, Bussey H, Jacobson A, Hylek E (2004). „The pharmacology and management of the vitamin K antagonists: the Seventh ACCP Conference on Antithrombotic and Thrombolytic Therapy”. Chest 126 (3 Suppl): 204S–233S. DOI:10.1378/chest.126.3_suppl.204S. PMID 15383473. Arhivirano iz originala na datum 2008-12-30. Pristupljeno 2013-04-19.  (summary Arhivirano 2008-10-11 na Wayback Machine-u)
  10. ↑ FDA package insert for Coumadin
  11. ↑ Rote Liste Service GmbH (Hrsg.): Rote Liste 2017 – Arzneimittelverzeichnis für Deutschland (einschließlich EU-Zulassungen und bestimmter Medizinprodukte). Rote Liste Service GmbH, Frankfurt/Main, 2017, Aufl. 57, ISBN 978-3-946057-10-9, S. 226.

Spoljašnje veze

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Varfarin&oldid=41586470