Prijeđi na sadržaj

Vidimo se u čitulji

Izvor: Wikipedija
Vidimo se u čitulji
ŽanrDokumentarni
RežijaJanko Baljak
ProducentVeran Matić
Saša Mirković
ScenarioAleksandar Knežević
Vojislav Tufegdžić
MuzikaGoran Kapetanović
Petar Antonović
MontažaAleksandra Virijević
Jovana Krstanović
StudioB92
Datum(i) premijere
1994 (1994)
Trajanje35 min.
Zemlja SR Jugoslavija
Jeziksrpski

Vidimo se u čitulji je dokumentarni film režisera Janka Baljaka iz 1994. godine. Baziran na knjizi Kriminal koji je izmenio Srbiju, Aleksandra Kneževića i Vojislava Tufegdžića,[1] film govori o naglom porastu kriminala u Srbiji tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.[2] Film sadrži delove intervjua koji su vođeni sa kriminalcima i policijom 1990-ih godina, uz prikaz fotografija na kojima se vide vođe i članovi kriminalnih bandi.[3]

Sadržaj

[uredi | uredi kod]

Film priča o takozvanim „momcima sa vrelog asfalta“[4] — prestupnicima koji otvoreno pričaju o svom životu, predstavljajući sebe kao verziju modernog Robina Huda.[5] Film govori o mladim ljudima, koji se u ratom pogođenoj zemlji, povode za lakim sticanjem novca koji im može pružiti raskoš i zadovoljstvo, nasuprot siromaštva, neizvesnosti i straha. Sve to im nudi članstvo u nekoj od bandi.[6] Grbenarević, jedan od najmlađih aktera, to ovako objašnjava:[7]

Obični smrtnici. To, pa to su normalni ljudi, koji, ovaj, žive jedan, kako da kažem, normalan život, razumeš. A mi ih nazivamo obični smrtnici, zato što, što, kažem da to što mi doživimo u jednom danu, oni me dožive za ceo svoj život. Znači nema šanse oni nikad da dožive ni toliko uzbuđenja ni razočarenja, ni lepote, ni ružnih stvari u celom svom životu, koliko mi doživimo u jednom danu.

Film gledaocima pruža direktan uvid u balkansko podzemlje, jer sami kriminalci pričaju o kriminalu u Srbiji, ocenjujući njegove pozitivne i negativne strane. Poslednje scene filma prikazuju sahrane trojice intervjuisanih koji su ubijeni tokom snimanja filma.[6]

Reference

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]