позвати

Српскохрватски

Изговор

ИПА: /пǒзʋати/
Хифенација: поз‧ва‧ти

Глагол

пòзвати (ћирилица по̀звати) сврш.

Šablon:prel Šablon:neprel

Категорије:

трп.

Облици:

-а, -о ^[1]

Значења:

Упутити коме позив (усмено или писано). ^[1]

Примери:

Другàрице ме пȍзвāле. ^[2] Помаз Госпођинци ^[1]
Позовȇш кȕмове. Банатска Паланка ^[1]
Пȅвāду тȇ éнге (дèвōјке које су пȍзвāте да кȉту кòња). ^[3] ^[4] Кумане Деска ^[1]

Изведене речи:

пȍзвāт ^[1]

Изрази:

Позвȁти под бáрјак ("мобилисати"). Вршац ^[1]

Коњугација

Коњугација глагола позвати

Инфинитив: позвати		Глаголски прилог садашњи: -		Глаголски прилог прошли: пòзвāвши		Глаголска именица: -
Број		Једнина			Множина
Особа		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Глаголски облици		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Презент		позовем	позовеш	позове	позовемо	позовете	позову
Будућност	Футур I.	позват ћу¹ позваћу	позват ћеш¹ позваћеш	позват ће¹ позваће	позват ћемо¹ позваћемо	позват ћете¹ позваћете	позват ће¹ позваће
Будућност	Футур II.	будем позвао²	будеш позвао²	буде позвао²	будемо позвали²	будете позвали²	буду позвали²
Прошлост	Перфект	позвао² сам	позвао² си	позвао² је	позвали² смо	позвали² сте	позвали² су
	Плусквамперфект	био сам позвао²	био си позвао²	био је позвао²	били смо позвали²	били сте позвали²	били су позвали²
	Аорист	позвах	позва	позва	позвасмо	позвасте	позваше
Кондиционал I.		позвао² бих	позвао² би	позвао² би	позвали² бисмо	позвали² бисте	позвали² би
Кондиционал II.		био бих позвао²	био би позвао²	био би позвао²	били бисмо позвали²	били бисте позвали²	били би позвали²
Императив		-	позови	-	позовимо	позовите	-
Глаголски придјев радни		позвао м. / позвала ф. / позвало н			позвали м. / позвале ф. / позвала н
Глаголски придјев трпни		позван м. / позвана ф. / позвано н			позвани м. / позване ф. / позвана н
¹ Стандардни хрватски запис; остали вежи клитику на инфинитивну основу. ² За мушки род; у случају вршитеља радње женског или средњег рода користи се женски односно средњи род глаголског придјева радног и помоћног глагола.

Референце

„позвати” у Хрватском језичном порталу

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СЛХХВ, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 118, 124.
↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 137.
↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 63.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-2] Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СЛХХВ, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 118, 124.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-3] Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 137.

[Sofija_Rakić-Miloradović,_O_govoru_Deske.-4] Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 63.

[1]

[2]

[3]

[4]