Един Карамазов
Един Карамазов (Зеница, 1965) босанскохерцеговачки је музички умјетник.
Един Карамазов | |
---|---|
Лични подаци | |
Друга имена | Сергеј[1] |
Датум рођења | 1965. |
Место рођења | Зеница (СР БиХ), СФР Југославија |
Пребивалиште | Загреб |
Држављанство | Босна и Херцеговина |
Образовање | Schola Cantorum Basiliensis |
Занимање | свирач |
Музички рад | |
Активни период | 1998—данас |
Жанр | разни |
Инструменти | лаута, гитара |
Издавачке куће | Алија вокс, ХДС, Алфа, Акваријус, Морис, Дојче грамофон, Л’Оезо лире, Калиопи, Менарт, Лумаудис |
Остало | |
Повезани чланци | Серђу Челибидаке, Стинг, Џон Дауленд, Калиопи |
Штићеник Серђуа Челибидакеа, почео је своју музичку каријеру као класични гитариста прије него што је почео да свира барокну лауту (лутњу), коју је студирао код Смита Хопкинсона на музичкој академији Schola Cantorum Basiliensis у Базелу, Швајцарска. Дјелује са ансамблима као што су Хесперион, Л’Арпеђата, Хилијард, Мала Пуника, Орфијус чејмбер оркестра, као и са умјетницима попут Андреаса Шола, Марије-Кристине Кир, Аријане Савал и Стинга.[2] Карамазов свира неколико жичаних инструмената из различитих култура и епоха и посвећен је истраживању коришћења лутње у модерној музици са савременом импровизацијом. Осим самосталне каријере прати пјеваче различитих стилова и културних наслијеђа.[3]
Биографија
уредиКарамазов је остварио први соло наступ као лутенист 1998. године, замјењујући у посљедњој минути легендарног Џулијана Брима. Од тада је постао један од истакнутих свирача лутње. Његови виртуозни наступи на лутњи и гитари, са репертоаром који се креће од класика из 16. вијека до модерне музике, завриједили су одличне критике у Европи и Америци. Као солиста наступао је и снимао са водећим међународним раним музичким ансамблима и умјетницима попут Хилијард, Хесперион XX, Андреас Шол, као и са британским рок музичаро Стингом. Карамазов је тумач и техничар на бројним раним и савременим гудачким инструментима. Концертни је умјетник који се појавио у бројним реномираним дворанама, укључујући Amsterdam Concertgebouw, лондонски Wigmore Hall, Берлинску филхармонију, и Konzerthaus у Бечу, између осталих. Настављајући традицију из раних дана ужива у импровизованим музичким наступима на улици.[3]
Музичко стваралаштво
уредиМузичко стваралаштво Карамазова укључује два CD-а за издавачку кућу Decca: Musicall Banquet — збирка пјесама на лутњи са Андреасом Шолом; и Wayfaring Stranger — народне пјесме са Андреасом Шолом. Његов успјешан албум Songs from the Labyrinth са Стингом у издању куће Deutsche Grammophon, учинио га је веома познатим изван граница свијета тзв. ране музике, а и покренуо је нову „ренесансу” у свирању лутње за 21. вијек.[3] На CD су снимљене скоро све пјесме од енглеског композитора Џона Дауленда[4][5] и једна пјесма такође енглеског композитора Роберта Џонсона.[6]
Његови најновији снимци за Decca-у објављени су уз великој признање: The Lute is Song садржи соло радове од Јохана Себастијана Баха, Леа Броувера, Ђованија Цамбонија и Карла Домениконија. Ту су и арије од Георга Фридриха Хендла са Андреасом Шолом, дјела Хенрија Персела са Рене Флеминг, те народна македонска пјесма с македонском пјевачицом и текстописцем Калиопи Букле, као и пјесма од Стинга одсвирана заједно са истоименим музичарем.[3][7]
Референце
уреди- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 19. 03. 2020. г. Приступљено 19. 03. 2020.
- ^ https://web.archive.org/web/20110629141254/http://mixonline.com/recording/projects/audio_sting_edin_karamazov/
- ^ а б в г „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2014. г. Приступљено 19. 03. 2020.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 11. 09. 2012. г. Приступљено 11. 09. 2012.
- ^ https://web.archive.org/web/20101128142505/http://sting.com/news/news.php?uid=6185
- ^ http://www.billboard.com/articles/news/57195/stings-lute-album-a-labor-of-love
- ^ https://web.archive.org/web/20110101084959/http://www.stingus.net/sting_the_police_andy_summers_stewart_copeland_news_comments.php?id=6593_0_2_0_C
Спољашње везе
уреди- Един Карамазов на сајту Discogs (језик: енглески)
- Биографија Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2020) на сајту hoertnagel.com (језик: њемачки)