Vodonik-peroksid

Vodonik-peroksid
Strukturna formula	Model molekula
Nazivi
	IUPAC naziv Vodonik-peroksid
	Drugi nazivi Dioksidan
Identifikacija
CAS broj	7722-84-1 ;
ChemSpider	763;
ECHA InfoCard	100.028.878
EC broj	231-765-0
MeSH	Hydrogen+peroxide
PubChem C ID	784;
RTECS	MX0900000 (>90%); MX0887000 (>30%)
UN broj	2015 (>60%); 2014 (20–60%); 2984 (8–20%)
Svojstva
Hemijska formula	H2O2
Molarna masa	34,0147 g/mol
Agregatno stanje	Veoma svetla plava boja; bezbojan u rastvoru
Gustina	1,463 g/cm3
Tačka topljenja	−043 °C (−45 °F; 230 K)
Tačka ključanja	1.502 °C (2.736 °F; 1.775 K)
Rastvorljivost u vodi	meša se
Rastvorljivost	rastvoran u etru
Kiselost (pKa)	11.62
Indeks refrakcije (nD)	1.34
Viskoznost	1.245 cP (20 °C)
Dipolni moment	2.26 D
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C	1.267 J/g K (gas) ; 2.619 J/g K (tečnost)
Std entalpija; formiranja (ΔfH⦵298)	-4.007 kJ/g
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	ICSC 0164 (>60% soln.)
EU klasifikacija (DSD)	Oksidans (O); Korozivan (C); Štetan (Xn)
R-oznake	R5, R8, R20/22, R35
S-oznake	(S1/2), S17, S26, S28, S36/37/39, S45
NFPA 704	0 3 2 OX
Tačka paljenja	nezapaljiv
	Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)	1518 mg/kg; 2000 mg/kg (oralno, miš)
LC50 (LC50)	1418 ppm (rat, 4 hr)
LCLo (LCLo)	227 ppm (miš)
	SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)	TWA 1 ppm (1.4 mg/m³)
REL (preporučeno)	TWA 1 ppm (1.4 mg/m³)
IDLH (neposredna opasnost)	75 ppm
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	voda; ozon; hidrazin; vodonik disulfid; dioksidifluorid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Vodonik-peroksid (H₂O₂) je plavičasto, u razblaženoj formi bezbojno, tečno jedinjenje vodonika i kiseonika. U vodenim otopinama vodonik-peroksid je slaba kiselina, koja disocira u dva stupnja. Metalni peroksidi se smatraju njegovim solima.^[6]^[7]

Istorija

Vodonik-peroksid je prvi put dobio Lui Žak Teral 1918. godine reakcijom barijum-peroksida i azotne kiseline. Dodavanje hlorovodonične kiseline, a potom i kasnije isprobana reakcija sa sumpornom kiselinom, pokazala se kao posebno dobro rešenje jer se prilikom takve reakcije izdvaja barijum-sulfat.

Dobijanje

Pre se vodonik-peroksid dobijao uglavnom elektrolizom sumporne kiseline:

\mathrm {1)\ 2\ SO_{4}^{2-}\longrightarrow S_{2}O_{8}^{2-}+2\ e^{-}}

\mathrm {2)\ S_{2}O_{8}^{2-}+2\ H_{2}O\longrightarrow H_{2}O_{2}+2\ HSO_{4}^{-}}

U laboratorijskim uslovima se dobija reakcijom peroksida sa kiselinama. Istorijski važan reagens je barijum-peroksid, koji reaguje u rastvoru sumporne kiseline gradeći vodonik-peroksid i barijum-sulfat:

\mathrm {BaO_{2}+2\ H^{+}+SO_{4}^{2-}\longrightarrow H_{2}O_{2}+BaSO_{4}}

Δ_fH⁰_gas: −136,11 kJ/mol
Δ_fH⁰_liq: −188 kJ/mol
Δ_fH⁰_sol: −200 kJ/mol

Vidi još

Natrijum perkarbonat

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Pradyot Patnaik (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8. }-
^ ^а ^б ^в NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0335
^ ^а ^б ^в „Hydrogen peroxide”. Immediately Dangerous to Life and Health. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH).
^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

Spoljašnje veze

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Pradyot Patnaik (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8. }-

[PGCH-4] а ^б ^в NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0335

[IDLH-5] а ^б ^в „Hydrogen peroxide”. Immediately Dangerous to Life and Health. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH).

[Housecroft3rd-6] Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[Holleman&Wiberg1st-7] Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

[6]

[7]

[1]

[2]

[3]

[5]

[4]