Мирис барута
Мирис барута (енгл. Gunsmoke) америчка је радио и телевизијска wестерн серија коју су створили режисер Норман Макдонел и писац Џон Местон. Радња се догађала у и око Даџ Ситија у Кансасу у доба насељавања америчког Запада. Централни лики је полицајац Маршал Мат Дилон, кога је играо Вилијам Конрад на радију и Џемс Арнес на телевизији. Кад је емитована у УК, телевизијска серија се иницијално звала Закон оружја (енгл. Gun Law),[1] а касније је враћен назив Gunsmoke.[2]
Радио-верзија се емитовала од 1952. до 1961. године, те се сматра једном од најбољих радио драма свих времена.[3] Телевизијска верзија се емитовала од 1955. до 1975. године, те се сматра једним од најдуготрајнијих играних ТВ-програма у историји америчке и светске телевизије.[4]
Радио серија
[уреди | уреди извор]Идеју за серију је касних 1940-их добио председник ЦБС-а Вилијам Пејли, познат као велики поборник радио-серије Авантуре Филипа Марлоа. Свог директора програма Хабела Робинсона је замолио да направи сличну серију у тврдокорном стилу, али смештену у доба Дивљег запада.
Хари Акерман, потпредседник ЦБС-а за Западну обалу, иначе креатор серије о Флипу Марлоу, је преузео задатак. Године 1949. су на аудицију дошле две верзије ове радио-драме: „Марк Диллон Гоес то Гоуге Еyе” са Рајом Билсберијем у главној улози, и много „мекша” и по карактеру ведрија с Хауардом Калвером. Акерман је одобрио потоњу, али се убрзо испоставило да је Калвер везан уговором за радио-серију Straight Arrow, те је пројект таворио у фиоци три године. Тада су ЦБС-ови писци Норман Макдонел и Џон Местон пронашли тврдокорну верзију и одлучили да на основу ње направе властиту радио-серију.
Макдонел и Местон су за циљ имали да направе вестерн „за одрасле”, у смислу да би се серија бавила озбиљним и понекад неугодним темама, за разлику од младалачкој публици намењених наслова као што су The Lone Ranger и The Cisco Kid. Њихова серија је била смештена у Даџ Сити у доба када је то место врвило каубојима и гоничима стоке 1870-их.
Главни јунак је био шериф Мат Дилон, кога је глумео Вилијам Конрад. Стални ликови су били морбидни градски лекар „Док” Чарлс Адамс (Хауард Макниер); Дилонов повремени помоћник Честер Праудфут (Парли Бер) и локална проститутка Кити Расел (Џорџија Елис).
Серија се емитовањем започела 26. 4. 1952, а завршила 18. 6. 1961. Током њеног трајања је стекла бројне похвале због низа иновативних звучних ефеката, изврсних дијалога и за тадашње доба неуобичајено реалистичког приказа живота на Дивљем западу. Многе од епизода су се бавиле скалпирањем, линчом и зависношћу од опијума и наркотика. Главни је јунак био прилично различит од вестерн архетипова, односно приказан је као психолошки рањен човек. Многе од епизода нису завршавале са тада стандардним хепи ендом.
Телевизијска серија
[уреди | уреди извор]
| Gunsmoke | |
|---|---|
 | |
| Формат | Вестерн |
| Творац | Џон Местон |
| Улоге | Џејмс Арнес Милберн Стоун Аманда Блејк Денис Вивер Кен Кертис Берт Рејнолдс Бак Тејлор |
| Држава порекла | САД |
| Језик(ци) | Енглески |
| Број сезона | 20 |
| Број епизода | 635 |
| Продукција | |
| Дужина трајања | 30 минута (1955-1961), 60 минута (1961-1975) |
| Емитовање | |
| Премијерно на | ЦБС |
| Формат слике | црно-бела (1955-1966), боја (1966-1975) |
Телевизијска серија се оригинално приказивала од 10. 9. 1955. до 1. 9. 1975. на ЦБС-у у 635 епизода. До данашњег дана то је најдуговечнија играна ТВ-серија приказивана у ударном термину на америчкој телевизији.
ТВ-продуценти су одмах на почетку одлучили да тумач главне улоге не буде Вилијам Конрад, с обзиром да је био превише гојазан. Уместо тога је улога Мата Дилона дата Џејмсу Арнесу који ју је задржао свих 20 сезона. До краја је остао и Милберн Стоун у улози Дока Адамса. Аманда Блејк је улози Кити Расел остала до претпоследње сезоне.
Дилоновог помоћника Честера Б. Гудија је тумачио Денис Вивер, који је 1964. напустио серију. Његов лик је заменио Фестус, кога је тумачио Кен Кертис.
У серији се изменио велики број сталних и повремених ликова, а неки од будућих холивудских звезда су управо у њој имали прве запажене улоге. Пример је Берт Рејнолдс у улози ковача Квинта Аспера (1962-1965).
Преглед серије
[уреди | уреди извор]| Сезона | Епизоде | Оригинално приказивање | Нилсенове оцене[5] | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Прво приказивање | Последње приказивање | Ранг | Оцена | Повезано са | |||||
| 1 | 39 | 10. септембар 1955 | 25. август 1956 | ||||||
| 2 | 39 | 8. септембар 1956 | 29. јун 1957 | ||||||
| 3 | 39 | 14. септембар 1957 | 7. јун 1958 | ||||||
| 4 | 39 | 13. септембар 1958 | 13. јун 1959 | ||||||
| 5 | 39 | 5. септембар 1959 | 11. јун 1960 | ||||||
| 6 | 38 | 3. септембар 1960 | 17. јун 1961 | ||||||
| 7 | 34 | 30. септембар 1961 | 26. мај 1962 | ||||||
| 8 | 38 | 15. септембар 1962 | 1. јун 1963 | ||||||
| 9 | 36 | 28. септембар 1963 | 6. јун 1964 | ||||||
| 10 | 36 | 26. септембар 1964 | 29. мај 1965 | ||||||
| 11 | 32 | 18. септембар 1965 | 7. мај 1966 | ||||||
| 12 | 29 | 17. септембар 1966 | 15. април 1967 | ||||||
| 13 | 25 | 11. септембар 1967 | 4. март 1968 | ||||||
| 14 | 26 | 23. септембар 1968 | 24. март 1969 | ||||||
| 15 | 26 | 22. септембар 1969 | 23. март 1970 | ||||||
| 16 | 24 | 14. септембар 1970 | 8. март 1971 | ||||||
| 17 | 24 | 13. септембар 1971 | 13. март 1972 | ||||||
| 18 | 24 | 11. септембар 1972 | 5. март 1973 | ||||||
| 19 | 24 | 10. септембар 1973 | 1. април 1974 | ||||||
| 20 | 24 | 9. септембар 1974 | 31. март 1975 | ||||||
Кућни медији
[уреди | уреди извор]Године 2006, део серије Мирис барута је постао доступан у ДВД формату у тир различита сета.
|
|
Стрип
[уреди | уреди извор]Мирис барута је доживео и стрип-издање, односно серију стрипова које је од 1958. до 1962. објављивала кућа Дел Комикс, а од 1969. до 1970. Голд Ки Комикс.
На простору бивше Југославије стрип је објављиван у специјализираним стрип-магазинима под насловом Мат Дилон.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Миллс, Ницхолаус (8. 6. 2011). „Јамес Арнесс, сyмбол оф поwер wитх рестраинт”. Тхе Гуардиан. Приступљено 10. 10. 2014.
- ^ „Гунсмоке (1955–1975) Релеасе Инфо”. ИМДб. Приступљено 10. 10. 2014.
- ^ Сее Дуннинг. п. 305.
- ^ Смитх, Цецил (септембар 1975). „Гунсмоке”. Лос Ангелес Тимес.
- ^ Броокс, Тим; Марсх, Еарле (2007). Тхе Цомплете Дирецторy то Приме Тиме Нетwорк анд Цабле ТВ Схоwс 1946-Пресент (Нинтх Едитион). Баллантине Боокс. стр. 1681-1687. ИСБН 978-0-345-49773-4.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јохн Дуннинг, Он тхе Аир: Тхе Енцyцлопедиа оф Олд-Тиме Радио, Оxфорд Университy Пресс. 1998. ISBN 978-0-19-507678-3.
- СузАнн Барабас & Габор Барабас, Гунсмоке: А Цомплете Хисторy анд Аналyсис оф тхе Легендарy Броадцаст Сериес, МцФарланд & Цомпанy, Инц. 1990. ISBN 978-0-89950-418-6.
- Билл Цартер, "НБЦ Wилл Бринг Бацк Алл Тхрее Лаw & Ордер Схоwс", Тхе Неw Yорк Тимес, Маy 14, 2007.
- Алфред Кентигерн Сиеwерс, "Wхат I Леарнед Абоут Америцан Цултуре бy Бингинг он Гунсмоке анд Хоусе оф Цардс," Тхе Федералист, Јуне 22, 2017. [1]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Гунсмоке ревиеw
- Еинстеин гуест аппеаранце румор
- Енцyцлопедиа оф Телевисион
- Гунсмоке 50тх Анниверсарy 2005 фром Додге Цитy Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2015)
- Јамес Арнесс
- Тхе Кен Цуртис Аппрециатион Сите
- Гунсмоке ат Тхе Интернет Мовие Датабасе
- Гунсмоке ТВ Схоw он ТВЛанд.цом
- Гунсмоке ат тхе Натионал Филм анд Соунд Арцхиве[мртва веза]