Пређи на садржај

Пренос сигнала (биологија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Преглед путева преноса сигнала

Пренос сигнала у биологији је механизам којим се конвертују механички/хемијски ћелијски стимулуси у специфични ћелијски одговор.[1][2]  Пренос сигнала започиње са рецепторским сигналом, и завршава се са променом челијске функције.[3]

Трансмембрански рецептори премошћавају ћелијску мембрану, и излажу део рецептора изван и део унутар ћелије.  Хемијски сигнал се везује за спољашњу порцију рецептора, мењајући његов облик и преносећи други сигнал унутар ћелије.  Неки хемијски гласници, као што је тестостерон, могу да прођу кроз ћелијску мембрану, и да се директно вежу за рецепторе у цитоплазми или нуклеусу.

У појединим сигналним путевима постоји каскада сигнала у ћелији.  Са сваким кораком каскаде, сигнал може бити појачан, тако да иницијално слаб сигнал може да резултује у великом одговору.[2]  Коначно, сигнал узрокује ћелијску промену, билу у ДНК изражавању у једру или у активности ензима у цитоплазми.

Ови процеси могу да се изврше у току неколико милисекунди (за јонски флукс), минута (за протеин- и липид-посредовану киназну каскаду), сати, или дана (за изражавање гена).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Фриедрицх Маркс; Урсула Клингмüллер; Карин Мüллер-Децкер (2008). Целлулар Сигнал Процессинг: Ан Интродуцтион то тхе Молецулар Мецханисмс оф Сигнал Трансдуцтион (1ст изд.). Неw Yорк: Гарланд Сциенце. ИСБН 0815342152. 
  2. ^ а б Рееце, Јане; Цампбелл, Неил (2002). Биологy. Сан Францисцо: Бењамин Цуммингс. ИСБН 978-0-8053-6624-2. 
  3. ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]