Pređi na sadržaj

Čendu J-20

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
J-20 „Moćni zmaj“

Čendu J-20
Opšte
Namena višenamenski lovac
Posada jedan
Zemlja porekla  Kina
Prvi let 11. januara 2011.[1]
Dimenzije
Dužina 20,4 m
Razmah krila 13,5 m
Masa
Maks. težina pri uzletanju 34 013–36 281 kg
Pogon
Turbo-mlazni motor 2h
Potisak TMM 155–190 kN

Čendu J-20 (kin: 殲撃二十型; engl. Chengdu J-20) („Moćni zmaj“) je kineski dvomotorni borbeni avion, pete generacije. „Diskretan“ je, smanjena mu je uočljivost (engl. stealth). To treba da mu obezbedi teže otkrivanje, praćenje i „zahvat“ od strane protivničkih radara i drugih senzora, u toku operacija u vazdušnom prostoru.

Poleteo je je 11. januara 2011. godine. Postao je operativan u martu 2017. a prva eskadrila u okviru RVKNOA formirana je februara 2018. godine.[2]

Razvoj

[uredi | uredi izvor]

J-20 je proizašao iz razvojno eksperimentalnih programa, koji su pokrenuti krajem 90-ih godina prošlog veka sa kodnim nazivom J-XX, sa ciljem dobijanja „nevidljivog“ lovca pete generacije. Razvijena su dva eksperimentalna prototipa, „2001-01“ i „2001-02“, sa završetkom 2010. godine. Ispitivanja zatrčavanja na zemlji su izvršena 22. decembra 2010. godine, a obaveštenje je dato osam dana kasnije. Prvi let u trajanju od 20 minuta, učinjen je 11. januara 2011. godine. Podaci o razvoju i karakteristikama aviona su veoma oskudni.[3][4][5]

Kontroverze oko prvog probnog leta

[uredi | uredi izvor]

Prvi let se poklopio sa posetom državnog sekretara SAD za odbranu Roberta Gejtsa Kini, i u Pentagonu i zvaničnim i medijima je interpretirano da su ti događaji međusobno povezani. Međutim, posle susreta sa zvaničnicima i predsednikom Kine Hu Đintaom, sekretar Gejts je primetio:

Civilno rukovodstvo izgleda da je iznenađeno prvim probnim letom. Uverili su me, da to nema nikakve veze sa mojom posetom.

Neki posmatrači su sugerisali stav da predsednik Hu svoju neinformisanost o prvom letu, stavlja u kontekst pitanja prirode civilne kontrole kineske vojske. Međutim, poznati analitičari ističu da to ne mora da znači, pa čak i da visoki zvaničnici kineskog rukovodstva najverovatnije nisu ni odlučivali o prvom letu, pa tako nisu ni znali da će on biti održan baš na dan zvanične posete. Ovo se ne može smatrati pouzdanim dokazom da je postojala namera slanja političke poruke ili podrivanja autoriteta predsednika Hu Đintaoa.

Odluke u vezi sa proizvodnjom, razvojem i ispitivanjem vojnih aviona su redovan posao naučno istraživačkih i tehničkih struktura inženjera, a operativne odluke donose zvaničnici nižeg nivoa od civilnog i vojnog vrha države. U prilog sa time ide i činjenica da je taj događaj relativno slabo pokriven u kineskim medijima.[6][7][8][9]

Projekat

[uredi | uredi izvor]

J-20 je dvomotorni jednosed, nešto je veći i teži avion od ruskog Suhoja PAK FA i američkog F-22 Raptora. Procenjuje se da mu je masa dužina 23 metra, a raspon krila 14 metara. Očekuje se maksimalna masa u poletanju od 34 do 36 tone, sa unutrašnjim teretima. Pogon prototipa je sa dva ruska motora, Saturn 117S, ukupnog potiska od 155 kN. Kineski izvori tvrde da će pogon obezbeđivati dva dvoprotočna motora visoke klase sa potiskom od 190 kN, i sa upravljanjem vektora potiska. Pentagon tvrdi da je kineski razvoj motora problematičan i moraće se osloniti na rusku isporuku.

Kineski izvori tvrde da avion ispunjava standarde pete generacije lovačkih aviona. Biće u stanju da razvije nadzvučnu brzinu i bez uključivanja dopunskog sagorevanja motora, da manevriše sa velikim faktorom preopterećenja, opremljen je sa naprednom elektronikom, diskretan (neprimetan) je i višenamenski je sa mogućnošću poletanja sa kratkih staza.

Prema izveštajima svetskih medija, prototip Čendu J-20 ima ruski motor sa Su-35S. Međutim, prema fotografijama sa prvog leta prototipa, postala je opravdana pretpostavka da su ipak ugrađena dva kineska motora VS-10G? Većina ostvarenih taktičkih i tehničkih karakteristika, ostaje misterija. Očigledno je da Čendu J-20 umnogome asocira na mešavinu američkog F-22 Raptora i ruskog MiG 1.44 (bivši konkurent avionu Suhoj PAK FA).

Verovatno će J-20 imati slabije performanse i agilnost u manevru od Raptora i Suhoja, ali moguće da će imati veće zalihe oružja i nosiće više goriva. J-20 ima duži i širi trup, što može biti opravdanje za tu pretpostavku. Ima nisko spušten usisnik vazduha, delta krilo, kanard konfiguraciju, kapljast oblik poklopca kabine, konvencionalnu okruglu mlaznicu i celoobrtna dva vertikalna repa. Prednji deo J-20 veoma liči na Raptora a ostali delovi na MiG 1.44 i Suhoj PAK FA.

Ambiciozni kineski projekat može dovesti u pitanje njihovo zaostajanje u tehnologiji i iskustvima sa električnim komandama leta, u koji je ambiciozno integrisan i napadno navigacijski sistem i upravljanje sa motorima. Očekuje se opremanje sa savremenim radarom, sa antenom sa elektronskim skeniranjem. Kabina bi takođe trebalo da bude opremljena integrisanim upravljačkom pokazivačkim sistemima. Širokougaoni pokazivači u boji, na bazi tečnog kristala.

Drugi prototip ima motore sa diskretnim mlaznicama, koje emituju manji toplotni odraz za protivničke senzore.

Američki sekretar za odbranu Robert Gejts je izjavio:

Američke obaveštajne službe neopravdano potcenjuju kineske mogućnosti za razvoj borbenih aviona.[10]

Vojni i vazduhoplovni analitičari špekulišu sa raznim pretpostavkama i poređenjima ovog kineskog aviona pete generacije sa američkim i ruskim, pri tome neki sumnjaju u kineske tehnološke, iskustvene i druge resurse, dog drugi opominju da je štetno i neobjektivno potcenjivanje.[1][11][12][13][14][15][16][17][18]

Proizvodnja i perspektiva izvoza

[uredi | uredi izvor]

Pretpostavlja se da je Kina odbila da učestvuje u zajedničkom razvoju i proizvodnji novih lovaca pete generacije sa Rusijom, s obzirom da je verovatno Rusija tražila veće učešće od njih. Kineski lideri su ubeđeni da imaju bolji projekat, od ruskog Suhoja PAK FA. Komentator Ilja Kramnik tvrdi da je Kina i dalje 10 do 15 godina iza Amerike i Rusije u vazduhoplovnim tehnologijama, posebno u vrhunskoj za lovce i verovatno neće biti u stanju da proizvodi napredne strukture od kompozitnih materijala, avioniku, složene i sofisticirane senzore. Izlaz će tražiti u njihovom uvozu. Ujedno, on špekuliše da bi Kina mogla biti u stanju da proizvede J-20, po nižoj ceni za 50% do 80% od američkih i ruskih aviona pete generacije. Potencijalne kupce vidi u Pakistanu, nekim zemljama Bliskog istoka, Latinske Amerike, jugoistočne Azije i u bogatijim zemljama u Africi. Konačno je nejasno, da li je J-20 prototip ili eksperimentalni avion, demonstrator koncepcije, na osnovu čijih rezultata ispitivanja sledi razvoj prototipa?[1][9]<ref[19]

Spoljni mediji
Slika Komentar
J-20 pogled s preda. Ispitivanje J-20 u zatrčavanju za poletanje.
J-20 Sa kočnim padobranom. Otvaranje kočnog padobrana.
J-20 čeono. Snimljen sa prednje strane.
Pogled J-20 sa boka
J-20 u pripremi.
Izgled J-20 u hangaru.

Karakteristike

[uredi | uredi izvor]

Avion je u razvoju, navedene karakteristike su preliminarne, pošto su procenjene na osnovu dostupnih slika.

Opšte karakteristike

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g China’s J-20 Stealth Fighter In Taxi Tests Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. april 2011).
  2. ^ https://web.archive.org/web/20181202054926/https://www.janes.com/article/77794/plaaf-inducts-j-20-into-combat-units. Arhivirano iz originala 02. 12. 2018. g.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  3. ^ J-20 Powerful Dragon Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. decembar 2011), Pristupljeno 11. 01.2011. g.
  4. ^ Chinese stealth fighter unveiled], Pristupljeno 11. 01.2011. g.
  5. ^ Chinese stealth fighter makes first test flight, Pristupljeno 11. 01.2011. g.
  6. ^ „Test Unrelated to Gates Visit, China Says”. Pristupljeno 17. 1. 2011. 
  7. ^ „Gates, China Discuss Nuclear Strategy”. Pristupljeno 17. 1. 2011. 
  8. ^ „Test of Stealth Fighter Clouds Gates Visit to China”. Pristupljeno 17. 1. 2011. 
  9. ^ a b „Chinese Stealth FighterJ-X / J-XX / XXJJ-12 / J-13 / J-14 / J-20(Jianjiji - Fighter aircraft)”. Pristupljeno 17. 1. 2011. 
  10. ^ „U.S. Will Counter Chinese Arms Buildup”. Pristupljeno 20. 1. 2011. 
  11. ^ „Chengdu J-20”. Arhivirano iz originala 2. 1. 2011. g. Pristupljeno 20. 1. 2011. 
  12. ^ „Chinese stealth fighter unveiled?”. Pristupljeno 20. 1. 2011. 
  13. ^ „Chengdu J-20: China’s First Stealth Fighter”. Arhivirano iz originala 01. 01. 2011. g. Pristupljeno 20. 1. 2011. 
  14. ^ „China’s 5th Generation Fighter Exposed”. Arhivirano iz originala 01. 01. 2011. g. Pristupljeno 20. 1. 2011. 
  15. ^ „A Chinese Stealth Challenge?”. Pristupljeno 20. 1. 2011. 
  16. ^ „China's Stealth Striker”. Arhivirano iz originala 24. 09. 2011. g. Pristupljeno 20. 1. 2011. 
  17. ^ „China’s Over-Hyped Stealth Jet”. Arhivirano iz originala 21. 05. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2011. 
  18. ^ „Long March: China’s fifth-generation fighter is years away”. Pristupljeno 21. 1. 2011. 
  19. ^ „The future of China's fifth-generation stealth fighter”. Pristupljeno 17. 1. 2011. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Čendu J-20 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ченду_J-20&oldid=27889190”