Rajonizam
Rajonizam[1] (ili rajizam)[2][3] je bio stil apstraktne umetnosti koji se razvio u Rusiji 1910–1914. Osnovali su ga i nazvali ruski kubofuturisti Mihail Larionov i Natalija Gončarova. Rajonizam je bio jedan od prvih ruskih pokreta apstraktne umetnosti.[4]
Tokom 1912. godine, Gončarova i Larionov su napustili Karo pub, u znak protesta zbog oslanjanja grupe na francusku umetnost, i organizovali svoje rivalske izložbe. Tada je nastao rajonizam, sa jasnom vizijom onoga šta je apstraktna umetnost predstavljala. Larionov pristup apstraktnom slikarstvu bila je ideja da su određeni naučni principi, kao što su radioaktivnost, ultraljubičasto svetlo i rendgenski zraci, osnova za viziju onoga što je želeo da stvori.[5]
Istorija pokreta
[uredi | uredi izvor]Gončarova je počela da slika u rajinskom stilu još 1909. godine, ali je njen i Larionov rajonski manifest napisan 1912. i objavljen sledeće godine.[6] U manifestu Larionov izražava sledeće: „Živeo stil rajonskog slikarstva koji smo mi stvorili, oslobođeni realističkih oblika, koji postoji i razvija se samo po svojim likovnim zakonima“.[7]
Rajonisti su želeli da stvaraju umetnost koja lebdi izvan apstrakcije, izvan vremena i prostora, i da razbije barijere između umetnika i javnosti. Rajonističke slike su se tako fokusirale na zrake koji se reflektuju od objekata i kako se zraci kreću.[8]
Na čuvenoj izložbi Target 1913. javnosti je predstavljen je ovaj stil apstraktne umetnosti.[1]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „Rayism/Rayonism”. National Galleries Scotland. Pristupljeno 21. 1. 2020.
- ^ Harte, Tim (2009). Fast forward the aesthetics and ideology of speed in Russian avant-garde culture, 1910-1930. Madison, Wis.: University of Wisconsin Press. str. 259. ISBN 978-0299233235.
- ^ Drucker, Johanna (decembar 2020). Iliazd: a Meta-Biography of a Modernist. Johns Hopkins University Press. str. 41.
- ^ „Rayonism”. Tate Gallery. Pristupljeno 22. 1. 2021.
- ^ Bobrinskaya, Ekaterina (2020). „Mikhail Larionov's Rayonism and the Scientific Mythologies of the Late Nineteenth and Early Twentieth Century”. Venezia Arti. 29: 127—136. doi:10.30687/VA/2385-2720/2020/01/007
.
- ^ Gerhardus, Mary; Gerhardus, Dietfried (1979). Cubism and Futurism. Phaidon. str. 74.
- ^ Dabrowski, Magdalena (1975). „The Formation and Development of Rayonism”. Art Journal. 34 (3): 200—207. JSTOR 775991. doi:10.2307/775991. Pristupljeno 2. 6. 2022 — preko JSTOR.
- ^ Lodder, Christina. „Natalia Goncharova: the Trailblazer”. Tate Gallery. Pristupljeno 22. 1. 2021.
Dodatna literatura
[uredi | uredi izvor]- Inьšakov A. N. (1999). „Lučizm v russkoй živopisi i mirovoй avangard. Mifologiя sveta v novom iskusstve” (2) (Iskusstvoznanie izd.): 354—371.
- Inьšakov A. N. (2001). „Lučizm Larionova i lučizm hudožnikov „Oslinogo hvosta“” (2) (Iskusstvoznanie izd.): 430—455.
- Inьšakov A. N. (2001). „Larionov i Malevič: lučizm i suprematizm” (N. Gončarova, M. Larionov: Issledovaniя i publikacii. Sbornik stateй / Komissiя po izučeniю iskusstva avangarda 1910—1920-h gg. izd.). M.: Nauka: 3—21. ISBN 5-02-022615-7.
- Inьšakov A. N. (2003). „Lučizm po S. Romanoviču” (2) (Iskusstvoznanie izd.): 348—361.
- Larionov M (1913). Lučizm (1-e 1000 эkz izd.). Moskva: K. i K.
- „Lučizm”. Bolьšoй Эnciklopedičeskiй slovarь. 2000.
- Mosin I.I. (2013). Vse o stilяh i tečeniяh v sovremennom iskusstve (5000 эkz izd.). Vilьnюs: UAB «Bestiary». str. 50. ISBN 978-609-456-077-4.
- Pospelov G. G. (2001). „«Ravnovesie tanca» ili «Ogorodnoe pugalo»?: Lučizm Larionova: ot ploskosti k prostranstvu” (N. Gončarova, M. Larionov: Issledovaniя i publikacii. Sbornik stateй / Komissiя po izučeniю iskusstva avangarda 1910—1920-h gg. izd.). M.: Nauka: 22—30. ISBN 5-02-022615-7.
- Fillips S. (2014). …Izmы: kak ponimatь sovremennoe iskusstvo. Moskva: OOO «Ad Marginem Press». str. 44—45. ISBN 978-5-91103-190-9.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Muzej Tejt - Rajonizam
- Rajonisti i futuristi: Manifest — Natalija Gončarova, 1913.
 | ||
