Пређи на садржај

Азбуковица — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.9.5
 
(Није приказана једна међуизмена 20 корисника)
Ред 1: Ред 1:
'''Азбуковица''' је брдско-планинско подручје у [[Западна Србија|западној Србији]], на граници са [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]]. Река [[Дрина]] одваја Азбуковицу од општина [[Сребреница]] и [[Братунац]] у дужини од 38 -{km}-. На северозападу је [[општина Мали Зворник]], на северу [[општина Крупањ]], на североистоку [[Осечина]], на истоку [[Ваљево]], а на југу [[Бајина Башта]]. Највећи врх је [[Торничка Бобија]] на планини Бобији, 1272 [[метар|метра]]. Азбуковицу пресеца неколико бујичних река које се уливају у Дрину а најпознатије су [[Трешњица]] и [[Љубовиђа]].
'''Азбуковица''' је брдско-планинско подручје у [[шумадија и западна Србија|западној Србији]], на граници са [[Република Српска|Републиком Српском]]. Река [[Дрина]] одваја Азбуковицу од општина [[Сребреница]] и [[Братунац]] у дужини од 38 -{km}-. На северозападу је [[општина Мали Зворник]], на северу [[општина Крупањ]], на североистоку [[Општина Осечина|Осечина]], на истоку [[Ваљево]], а на југу [[Бајина Башта]]. Највећи врх је [[Бобија (планина)|Торничка Бобија]] на планини Бобији, 1272 [[метар|метра]]. Азбуковицу пресеца неколико бујичних река које се уливају у Дрину а најпознатије су [[Трешњица (река)|Трешњица]] и [[Љубовиђа]].


==Историја==
== Историја ==
Азбуковица је била насељена још у [[праисторија|праисторији]] о чему сведоче остаци надгробних хумки из тог времена у Лоњину, и градинска насеља у [[Рујевац|Рујевцу]]. У време Римског царства овај крај је припадао провинцији Далмација и кроз њега је пролазио пут који повезује [[Домавија|Домавију]] (садашња Сребреница) и [[Сингидунум]] (садашњи Београд). За заштиту тог пута, и пута долином Дрине, [[Римљани]] су подигли неколико утврђења [[Ђурим]], [[Немић]], [[Градац]] и [[Кулина-Микуљак]]. Остаци насеља из римског периода пронађени су и на [[Врхпоље|Врхпољу]], [[Црнча (Љубовија)|Црнчи]] и [[Узовница|Узовници]]. Зна се да су [[Римљани]] користили и руднике у Црнчи, а у [[Грачаница (Љубовија)|Грачаници]] и данас постоји темељ [[базилика|базилике]] из четвртог века. Остаци римских грађевина могу се наћи на целој територији Азбуковице, а неколико римских споменика изложено је у [[Народн музеји у Шапцу|Народном музеју у Шапцу]].
Азбуковица је била насељена још у [[преисторија|праисторији]] о чему сведоче остаци надгробних хумки из тог времена у Лоњину, и градинска насеља у [[Рујевац (Љубовија)|Рујевцу]]. У време Римског царства овај крај је припадао провинцији Далмација и кроз њега је пролазио пут који повезује [[Домавија|Домавију]] (садашња Сребреница) и [[Сингидунум]] (садашњи Београд). За заштиту тог пута, и пута долином Дрине, [[Римљани]] су подигли неколико утврђења [[Ђурим]], [[Немић]], [[Градац (лознички)|Градац]] и [[Кулина-Микуљак]]. Остаци насеља из римског периода пронађени су и на [[Врхпоље|Врхпољу]], [[Црнча (Љубовија)|Црнчи]] и [[Узовница|Узовници]]. Зна се да су Римљани користили и руднике у Црнчи, а у [[Грачаница (Љубовија)|Грачаници]] и данас постоји темељ [[базилика|базилике]] из четвртог века. Остаци римских грађевина могу се наћи на целој територији Азбуковице, а неколико римских споменика изложено је у [[Народни музеји у Шапцу|Народном музеју у Шапцу]].


У [[средњи век|средњем веку]], Азбуковица је била у саставу [[Византијско царство|Византијског царства]], па српских држава. Рудници [[Рудник Липник|Липник]] и [[Рудник Велики Мајдан|Велики Мајдан]] су коришћени у том периоду. Најстарији званични документ из [[1913]]е године помиње рудник Липник. Из тог времена потиче и мост на реци [[Љубовиђа|Љубовиђи]] код села [[Горња Љубовиђа]]. Мост је изграђен на некадашњем караванском путу према Ваљеву и Београду, а у народу је познат као „[[Латинска ћуприја преко Љубовиђе|Латинска ћуприја]]. У Горњој Трешњици нађени су остаци средњовековног Великог и Малог града, а споменици из тог времена постоје у Узовници, Рујевцу, Црнчи и Горњој Трешњици.
У [[средњи вијек|средњем веку]], Азбуковица је била у саставу [[Византијско царство|Византијског царства]], па српских држава. Рудници [[Рудник Липник|Липник]] и [[Рудник Велики Мајдан|Велики Мајдан]] су коришћени у том периоду. Најстарији званични документ из [[1913]]е године помиње рудник Липник. Из тог времена потиче и мост на реци [[Љубовиђа|Љубовиђи]] код села [[Горња Љубовиђа]]. Мост је изграђен на некадашњем караванском путу према Ваљеву и Београду, а у народу је познат као „[[Стари камени мост преко Љубовиђе|Латинска ћуприја]]. У Горњој Трешњици нађени су остаци средњовековног Великог и Малог града, а споменици из тог времена постоје у Узовници, Рујевцу, Црнчи и Горњој Трешњици.


Азбуковица је постала део [[Османско царство|Османског царства]] одмах после [[ Смедерево|пада Смедерева]] [[1460]]. године. Због значаја [[рудник Црнча|рудника Црнча]], ова област је била царски хас (царски феудални посед). [[Турци]] су јој дали назив „хас Буковица“ по највећем тадашњем селу [[Буковица (Љубовија)|Буковици]] и из тога је настао садашњи назив краја - Азбуковица. Турци ће утврдити, ојачати и населити средњовековну тврђаву [[Соко Град (дрински)|Соко град]], која ће бити неосвојива све до предаје [[1863]]. године када је и порушена. Данас се, подно турских грађевина, на том месту налази [[Манастир Светог Николе - Соко|манастир Светог Николе]].
Азбуковица је постала део [[Османско царство|Османског царства]] одмах после [[Смедерево|пада Смедерева]] [[1460]]. године. Због значаја [[рудник Црнча|рудника Црнча]], ова област је била царски хас (царски феудални посед). [[Турци]] су јој дали назив '''хас Буковица''' по највећем тадашњем селу [[Буковица (Љубовија)|Буковици]] и из тога је настао садашњи назив краја — ''Азбуковица''.<ref>"Гласник Етнографског музеја у Београду", Београд 47/1983.</ref> Турци ће утврдити, ојачати и населити средњовековну тврђаву [[Соко Град (дрински)|Соко град]], која ће бити неосвојива све до предаје [[1863]]. године када је и порушена. Данас се, подно турских грађевина, на том месту налази [[Манастир Светог Николе - Соко|манастир Светог Николе]].


Љубовија (на место где је данас [[Стара Љубовија]]) је [[1860]]. постала среско место а [[1871]]. године, указом [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]], варошица. Међутим, већ [[1896]]. године хировита Дрина ће Љубовију сравнити са земљом и она се од тада развија на садашњем месту, око три километра узводно и мало удаљена од Дрине.
Љубовија (на место где је данас [[Стара Љубовија]]) је [[1860]]. постала среско место а [[1871]]. године, указом [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]], варошица. Међутим, већ [[1896]]. године хировита Дрина ће Љубовију сравнити са земљом и она се од тада развија на садашњем месту, око три километра узводно и мало удаљена од Дрине.


У [[Први светски рат|Првом светском рату]] народ овог краја много је страдао у одмаздама после великих битака на [[Гучево (планина)|Гучеву]] и [[Мачков камен|Мачковом камену]]. Неколико села испод Мачковог камена дочекало је крај рата без половине мушког становништва. У [[Други светски рат|Другом светском рату]] Азбуковчани су поделили трагедију српског народа учествујући од [[1941]]. године у оба покрета - [[Четнички покрет|четничком]] и [[Партизански покрет|партизанском]]. Због овог првог ће читав крај 30 година испаштати потпуно занемарен од стране Републике Србије. То је и појачало стално присутно исељавање становништва.
У [[Први светски рат|Првом светском рату]] народ овог краја много је страдао у одмаздама после великих битака на [[Гучево (планина)|Гучеву]] и [[Мачков камен|Мачковом камену]]. Неколико села испод Мачковог камена дочекало је крај рата без половине мушког становништва. У [[Други светски рат|Другом светском рату]] Азбуковчани су поделили трагедију српског народа учествујући од [[1941]]. године у оба покрета — [[Југословенска војска у отаџбини|четничком]] и [[народноослободилачка војска Југославије|партизанском]]. Због овог првог ће читав крај 30 година испаштати потпуно занемарен од стране Републике Србије. То је и појачало стално присутно исељавање становништва.


После Другог светског рата, 1947. године, села [[Гуњаци (Осечина)|Гуњаци]], [[Драгодол]], [[Пецка (Осечина)|Пецка]], [[Скадар (Осечина)|Скадар]], [[Коњиц (Осечина)|Коњиц]] и Пуљези су прешли из азбуковачког у подгорски срез,<ref>Живорад Јевтић: Административно-територијалне промене у ваљевском крају (1944—1955), pp. 62, у [http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%2023/Glasnik%20br%2023.pdf „Гласник”, број 23], Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године.</ref> и касније постали део [[Општина Осечина|општине Осечина]].
Ово подручје су кроз историју насељавали становници из Црног Врха, Босне и Херцеговине па и [[Далмација|Далмације]], али су се углавном кратко задржавали и селили даље где су бољи услови за живот. Према попису из 2002. године општина Љубовија има око 17.052 становника, а 1961. године имала је 25.000 становника. Знатан део одселио се у [[Мачва|Мачву]], али и [[Срем]], подручје [[Ваљево|Ваљева]], [[Нови Сад|Новог Сада]], [[Београд]]а и других градова. Највеће место је Љубовија са око 5.000 становника а постоји још 26 углавном мањих села од којих су највећа Црнча и Врхпоље.

Ово подручје су кроз историју насељавали становници из Црног Врха, Босне и Херцеговине па и [[Далмација|Далмације]], али су се углавном кратко задржавали и селили даље где су бољи услови за живот. Према попису из 2002. године општина Љубовија има око 17.052 становника, а 1961. године имала је 25.000 становника. Знатан део одселио се у [[Мачва|Мачву]], али и [[Срем]], подручје [[Ваљево|Ваљева]], [[Нови Сад|Новог Сада]], [[Београд]]а и других градова. Највеће место је Љубовија са око 5.000 становника а постоји још 26 углавном мањих села од којих су највећа [[Црнча (Љубовија)|Црнча]] и [[Врхпоље]].


== Крива торба ==
== Крива торба ==
Азбуковчане други називају „кривоторбићи”, по шареним [[текстил|тканим]] торбама које накриве преко рамена када крену у [[варош]]. Некада је тако било.

Азбуковчане други називају „кривоторбићи“, по шареним [[тканина|тканим]] торбама које накриве преко рамена када крену у [[варош]]. Некада је тако било.


== Хидроелектране ==
== Хидроелектране ==
Пре неколико деценија у плану је била изградња још две хидроелектране на Дрини: „Дубравице”, низводно и „Тегаре”, узводно од Љубовије, као и једне на реци Љубовиђи. Оне нису изграђене, али због постојећих акумулационих језера хидроелектрана у Малом Зворнику и Бајиној Башти и климатских промена, Љубовија има изразито много магловитих дана.

Пре неколико деценија у плану је била изградња још две хидроелектране на Дрини: „Дубравице“, низводно и „Тегаре“, узводно од Љубовије, као и једне на реци Љубовиђи. Оне нису изграђене, али због постојећих акумулационих језера хидроелектрана у Малом Зворнику и Бајиној Башти и климатских промена, Љубовија има изразито много магловитих дана.


== Познати мештани ==
== Познати мештани ==
Најстарији међу познатим Азбуковчанима је [[Петар Протић Сокољанин]], који је био један од првих доктора наука у Србији. Докторирао је правне науке у Хајделбергу [[1854]]. године, а био је песник Дружине младежи српске.


Овде је рођен [[Нифонт Павловић]], српски архимандрит и игуман Манастира Богоштице.
Најстарији међу познатим Азбуковчанима је [[Петар Протић Сокољанин]], који је био један од првих доктора наука у Србији. Докторирао је правне науке у Хајделбергу [[1854]]. године, а био је песник Дружине младежи српске. Из Доње Оровице потиче шаховска легенда [[Светозар Глигорић]], а из Дрлача глумац [[Ненад Ненадовић]]. Љубитељи фудбала памте [[Милан Крстић|Милана Крстића]] које је тренирао велики број клубова у Југославији и [[Тунис]]у, као и [[Богољуб Боба Ковачевић|Богољуба Бобу Ковачевића]], играча некадашњих прволигаша „Наших Крила“, и „Мачве“ из [[Шабац|Шапца]]. Такође, у Љубовији је рођен [[Милован Бркић]] истакнути новинар и колумниста.

У породичној кући у Дринској улици у Љубовији, рођен је српски генерал Боривоје Тешић (1957—2017). Био је командант српске Жандармерије, заменик команданта Гардијске Бригаде, и водио је велики број војника у ратовима у Братунцу, Сребреници и Вуковару. Сахрањен је у Љубовији.

Из Доње Оровице потиче шаховска легенда [[Светозар Глигорић]], а из Дрлача глумац [[Ненад Ненадовић]]. Љубитељи фудбала памте [[Милан Крстић|Милана Крстића]] које је тренирао велики број клубова у Југославији и [[Тунис]]у, као и [[Богољуб Боба Ковачевић|Богољуба Бобу Ковачевића]], играча некадашњих прволигаша „Наших Крила”, и „Мачве” из [[Шабац|Шапца]].

Такође, у Љубовији је рођен [[Милован Бркић]] истакнути новинар и колумниста, глумац [[Ненад Окановић]] и писац [[Slaviša Pavlović|Славиша Павловић]].

== Референце ==
{{reflist}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
*[http://www.casopishorizont.com/azbukovica.html Часопис Хоризонт - Азбуковица]
* [https://web.archive.org/web/20081227233524/http://www.casopishorizont.com/azbukovica.html Часопис Хоризонт — Азбуковица]
*[http://www.politika.rs/detaljno.php?nid=24802 „Пролазници кроз Азбуковицу“] - текст на мрежном месту [[Политика (новине)|Политике]]
* [http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/05/03/srpski/SR03050201.shtml „Пролазници кроз Азбуковицу”] {{Wayback|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/05/03/srpski/SR03050201.shtml |date=20140421051324 }} — текст на мрежно месту новина „Глас јавности”
* [http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=49330&sectionId=63 „Азбука природних лепота”] {{Wayback|url=http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=49330&sectionId=63 |date=20160304195446 }}, Влада Арсић, ''Пресс магазин'', 19. октобар 2009.
*[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/05/03/srpski/SR03050201.shtml „Пролазници кроз Азбуковицу“] - текст на мрежно месту новина „Глас јавности“
*[http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=49330&sectionId=63 „Азбука природних лепота“], Влада Арсић, ''Пресс магазин'', 19. октобар 2009.


{{Географски региони Србије}}
{{Географски региони Србије}}
{{Нормативна контрола}}
{{Портал бар|Географија|Србија}}


[[Категорија:Области Србије]]
[[Категорија:Области Србије]]

[[fr:Azbukovica]]

Тренутна верзија на датум 30. јул 2024. у 11:29

Азбуковица је брдско-планинско подручје у западној Србији, на граници са Републиком Српском. Река Дрина одваја Азбуковицу од општина Сребреница и Братунац у дужини од 38 km. На северозападу је општина Мали Зворник, на северу општина Крупањ, на североистоку Осечина, на истоку Ваљево, а на југу Бајина Башта. Највећи врх је Торничка Бобија на планини Бобији, 1272 метра. Азбуковицу пресеца неколико бујичних река које се уливају у Дрину а најпознатије су Трешњица и Љубовиђа.

Историја

[уреди | уреди извор]

Азбуковица је била насељена још у праисторији о чему сведоче остаци надгробних хумки из тог времена у Лоњину, и градинска насеља у Рујевцу. У време Римског царства овај крај је припадао провинцији Далмација и кроз њега је пролазио пут који повезује Домавију (садашња Сребреница) и Сингидунум (садашњи Београд). За заштиту тог пута, и пута долином Дрине, Римљани су подигли неколико утврђења Ђурим, Немић, Градац и Кулина-Микуљак. Остаци насеља из римског периода пронађени су и на Врхпољу, Црнчи и Узовници. Зна се да су Римљани користили и руднике у Црнчи, а у Грачаници и данас постоји темељ базилике из четвртог века. Остаци римских грађевина могу се наћи на целој територији Азбуковице, а неколико римских споменика изложено је у Народном музеју у Шапцу.

У средњем веку, Азбуковица је била у саставу Византијског царства, па српских држава. Рудници Липник и Велики Мајдан су коришћени у том периоду. Најстарији званични документ из 1913е године помиње рудник Липник. Из тог времена потиче и мост на реци Љубовиђи код села Горња Љубовиђа. Мост је изграђен на некадашњем караванском путу према Ваљеву и Београду, а у народу је познат као „Латинска ћуприја”. У Горњој Трешњици нађени су остаци средњовековног Великог и Малог града, а споменици из тог времена постоје у Узовници, Рујевцу, Црнчи и Горњој Трешњици.

Азбуковица је постала део Османског царства одмах после пада Смедерева 1460. године. Због значаја рудника Црнча, ова област је била царски хас (царски феудални посед). Турци су јој дали назив хас Буковица по највећем тадашњем селу Буковици и из тога је настао садашњи назив краја — Азбуковица.[1] Турци ће утврдити, ојачати и населити средњовековну тврђаву Соко град, која ће бити неосвојива све до предаје 1863. године када је и порушена. Данас се, подно турских грађевина, на том месту налази манастир Светог Николе.

Љубовија (на место где је данас Стара Љубовија) је 1860. постала среско место а 1871. године, указом Милана Обреновића, варошица. Међутим, већ 1896. године хировита Дрина ће Љубовију сравнити са земљом и она се од тада развија на садашњем месту, око три километра узводно и мало удаљена од Дрине.

У Првом светском рату народ овог краја много је страдао у одмаздама после великих битака на Гучеву и Мачковом камену. Неколико села испод Мачковог камена дочекало је крај рата без половине мушког становништва. У Другом светском рату Азбуковчани су поделили трагедију српског народа учествујући од 1941. године у оба покрета — четничком и партизанском. Због овог првог ће читав крај 30 година испаштати потпуно занемарен од стране Републике Србије. То је и појачало стално присутно исељавање становништва.

После Другог светског рата, 1947. године, села Гуњаци, Драгодол, Пецка, Скадар, Коњиц и Пуљези су прешли из азбуковачког у подгорски срез,[2] и касније постали део општине Осечина.

Ово подручје су кроз историју насељавали становници из Црног Врха, Босне и Херцеговине па и Далмације, али су се углавном кратко задржавали и селили даље где су бољи услови за живот. Према попису из 2002. године општина Љубовија има око 17.052 становника, а 1961. године имала је 25.000 становника. Знатан део одселио се у Мачву, али и Срем, подручје Ваљева, Новог Сада, Београда и других градова. Највеће место је Љубовија са око 5.000 становника а постоји још 26 углавном мањих села од којих су највећа Црнча и Врхпоље.

Крива торба

[уреди | уреди извор]

Азбуковчане други називају „кривоторбићи”, по шареним тканим торбама које накриве преко рамена када крену у варош. Некада је тако било.

Хидроелектране

[уреди | уреди извор]

Пре неколико деценија у плану је била изградња још две хидроелектране на Дрини: „Дубравице”, низводно и „Тегаре”, узводно од Љубовије, као и једне на реци Љубовиђи. Оне нису изграђене, али због постојећих акумулационих језера хидроелектрана у Малом Зворнику и Бајиној Башти и климатских промена, Љубовија има изразито много магловитих дана.

Познати мештани

[уреди | уреди извор]

Најстарији међу познатим Азбуковчанима је Петар Протић Сокољанин, који је био један од првих доктора наука у Србији. Докторирао је правне науке у Хајделбергу 1854. године, а био је песник Дружине младежи српске.

Овде је рођен Нифонт Павловић, српски архимандрит и игуман Манастира Богоштице.

У породичној кући у Дринској улици у Љубовији, рођен је српски генерал Боривоје Тешић (1957—2017). Био је командант српске Жандармерије, заменик команданта Гардијске Бригаде, и водио је велики број војника у ратовима у Братунцу, Сребреници и Вуковару. Сахрањен је у Љубовији.

Из Доње Оровице потиче шаховска легенда Светозар Глигорић, а из Дрлача глумац Ненад Ненадовић. Љубитељи фудбала памте Милана Крстића које је тренирао велики број клубова у Југославији и Тунису, као и Богољуба Бобу Ковачевића, играча некадашњих прволигаша „Наших Крила”, и „Мачве” из Шапца.

Такође, у Љубовији је рођен Милован Бркић истакнути новинар и колумниста, глумац Ненад Окановић и писац Славиша Павловић.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Гласник Етнографског музеја у Београду", Београд 47/1983.
  2. ^ Живорад Јевтић: Административно-територијалне промене у ваљевском крају (1944—1955), pp. 62, у „Гласник”, број 23, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]