Хиповолемијски шок

Хиповолемијски шок
Латински	Hypovolaemic shock
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10	R57
МКБ-9-CM	785
DiseasesDB	29217
MedlinePlus	000167

Хиповолемијски шок, је нагло смањење волумена крви у циркулацији, које узрокује смањење ткивне перфузије и поремећај ћелијског метаболизма. Хиповолемијски шок је најчешћи облик шока у хирургији.

Губитак од 50% волумена крви у циркулацији, довешће до тешких циркулаторних поремећаја и дубоког шока. Код брзог губитка крви као што су; руптуре грудне или трбушне анеуризме, коронарна инсуфицијенција и срчана слабост појава хиповолемијски шока настаје брзо.

„ ... Но, без обзира на данас још увек постојеће контроверзе око дефиниције и самог значења речи „шок“, потребно је упозорити да је шок системски поремећај са три веома важне функције;

• Шок је болест целог организма, свих органских система, и прецизније ћелије као основне јединице организма у целини. Не сме се заборавити да је то ћелијски интегритет, интегритет њене мембране и интрацелуларне активност (метаболизам), који се мора вратити и одржати на нормали, жели ли се задржати организам болесника у животу.
• Друга значајка шока, као болести суи генерис, је динамичност која влада у организму при одбрани од инзулта. Брзо мењање клиничке слике и патофизиолошки процеси који условљавају и указују на то да статичко гледање на болесника у шоку значи много пута изгубљену битку.
• Трећа значајка је место на којем болесник умире у шоку. То место јесу митохондрије, тзв. натријска пумпа, лизозомска мембрана и хидролазе што се налазе унутар лизозома. Инзулт, без обзира на узрок, (траума, затајивање миокарда, хеморагија, токсини, краш повреде, опекотине), ангажује цео организам и низ компензаторних акција које, више или мање сврсисходно, имају задатак да успоставе поремећену биолошку равнотежу и врате организам у његово првобитно стање...

”

Етиологија

Многобројни етиолошки фактори могу да доведу до губитка волумена крви у циркулацији, међу којима су најзначајнији;

Крварења

Крварења се према месту изливања крви деле на;

• спољашња, (ране не кожи, отворени преломи, крварење из уста, носа, хемороида...)
• унутрашња (руптура слезине, јетре, повреде крвних судова, гастроинтестинална крварења, крварећи чир, варикозитети једњака, Мецкелов дивертикул...).

Губитак плазме

• Опекотине
• Запаљење или сепса (синдром капиларне пропустљивости)
• Нефротски синдром
• Губитак течности у тзв. „трећи простор“ (опструкција црева, панкреатитис, перитонитис, асцитес...).

Губитак течности и електролита

• акутни гастроентеритис,
• прокомерно знојење и цистичне фиброзе,
• болести бубрега.

Ендокрине болести:

• инсуфицијенција надбубрежне жлезде,
• шећерна болест,
• дијабетес инсипидус.

Патофизиологија

Хемодинамске и биохемијске промене које се дешавају због губитка волумена у циркулацији умногоме зависе од;

• Брзине којом настају губици волумена.
• Количине изгубљеног волумена.
• Општег стања болесника, у моменту смањења волумена у циркулацији.

Код постепеног губитка крви, активирају се компензаторни хемодинамски механизми који доводе до попуњавања интраваскуларног простора, што може за извесно време да одложи израженије поремећаје циркулације.

Смањење волумена у циркулацији, доводи до смањења прилива венске крви у срце. Ово смањује централни венски прилив и плућни капиларни притисак, што има за последицу смањен притисак пуњења леве коморе срца, смањење минутног волумена срца и појаву хипоксије на периферији.

Смањено снабдевања ткива кисеоником и низак крвни притисак надражују интракардијалне рецепторе, за низак притисак и барорецепторе у каротидном синусу и луку аорте који шаљу рефлексне одговоре преко каротидних центара у продуженој мождини. Настаје стимулација сржи надбубрега што доводи до ослобађања катехоламина. Тиме се активира адренергични механизам симпатикуса који се карактерише спазмом (вазоконстрикцијом) и повећаним отпором у периферним крвним судовима уз истовремено појачање контрактилне снаге срчаног мишића и убрзавање срчане фреквенције. Вазоконстрикција артеријских и прекапиларних сфинктера изазива снижење хидростатског притиска у капиларима због чега је смањена нормална дифузија течности из њих. Истовремено високо молекуларне супстанце, које ослобађа јетра повећавају онкотски притисак плазме, а резултат тога је дифузија у капиларе више од 1 литра течности на сат из околних ткива.

У плућима повећан тонус симаптикуса изазива тахипнеју (убрзано дисање), а у бубрезима вазоконстрикцију са смањеним протоком крви. Импулси долазе из јукстагломеруларног апарата, који ослобађа ренин, услед чега се ствара ангиотензин 1 и 2, а они даље стимулишу ослобађање алдостерона. Он заједно са антидиуретичким хормоном (АДХ) из хипофизе, повећава реапсорпцију натријума и воде, што одржава крвни волумен.

Адренергична реакција се не дешава у целом организму већ селективно у појединим деловима тела (слезина, панкреас, кожа). Ово омогућава смањење капацитет венског система, а у циркулацији се налази и до 1 литра крви више. Тако настаје редистрибуција крви у корист циркулације у виталним органима као што су срце, мозак и јетра. Коронарни проток у срцу, са 4-5% колико износи у нормалним физиолошким условима, расте на 15-25%. Тада ће једине манифестације хиповолемијског шока бити смањење масе еритроцита, хемоглобина и хематокрита. Иако ови механизми могу да компензују губитак запремине крви до одредене границе, ткивна оксигенација може бити угрожена, ако се благовремено не започне са лечењем.

Губитак циркулишуће течности изнад 28% укупне течности, организам не може да компензује, настаје исцрпљивање компензаторних механизама и продубљивање хиповолемијског шока, највероватније збох хипоксије и ткивне ацидозе. У организму долази до периферне вазодилатације, застоја (стазе) крви у периферној циркулацији, што још више смањује прилив крви у срце и доводи до смањења минутног волумена срца и појаве иреверзибилног шока.

Паралелно са овим променама настаје и поремећај у онконтском притиску плазме и смањењу хидростатског притиска у капиларима што потенцира прелаз течности у интерстицијална ткива. На крају све ово појачава секрецију антидиуретског хормона и алдостерона.

Клиничка слика

Клиничку слику код болесника у шоку карактерише следећа симптоматологија;

Прва (компензаторна) фаза, (вазоконстрикција коже, мишића и спланхничке регије)

Губитка до 15% крви (750 cm³)

• Раздражљивост
• Бледило коже
• Хладни удови
• Убрзан и мек пулс
• Убрзан рад срца (тахикардија)
• Нормална вредност крвног притиска
• Блага анксиозност

Друга фаза престанак сужење крвних судова (попушта вазоконстрикција)

Губитка 15-30% крви (750-1500 cm³)

• Сужење крвних судова (вазоконстрикција) престаје
• Убрзан рад срца (тахикардија > 100 откуцаја/минути)
• Убрзано дисање
• Крвни притисак се одржава
• Пораст дијастолног притиска
• Ослабљен пулсни талас
• Знојење изазвано стимулацијом симпатикуса
• Блага узнемиреност

Трећа фаза-рана декомпензација, (смањена перфузија јетре, бубрега и интестиналног тракта)

Губитак 15-30% крви (1.500-2.000 cm³)

• Сомноленција
• Убрзано дисање (тахипнеа >30 респирација у минути)
• Убрзан рад срца (>120 откуцаја у минути)
• Смањено излучивање мокраће (олигурија)
• Метаболичка ацидоза
• Ниска вредност крвног притиска,(на 100 mmHg)

Четврта фаза-кардиореспираторни застој, (смањена прокрвљеност срца и мозга)

Губитак крви већи од 40% (> 2000 cm³)

• Деозријентација (сужен ниво свести)
• Периодично дисање
• Веома слаб пулс
• Екстремно убрзан рад срца (тахикардија са слабим пулсним таласом)
• Тешка хипотензија (<70 mmHg)
• Неправилан рад срца
• Кома

Дијагноза

Дијагноза хиповолемијскох шока се поставља на основу;

• Клиничких симптома.
• Хемодинамских промена у организму које обухватају;

• Крвни притисак
• Минутни волумен срца
• Периферни васкуларни отпор
• Централни венски притисак
• Мерење једночасовног измокравања (диурезе)

• Биохемијски промена у организму

Терапија

Главни чланак: Шок

Са реанимационијом код хиповемијског шока треба што пре започети у току првих 24 48 часова које су обично усмерене на спасавање живота и одржавање виталних функција и имају следеће циљеве;

• Одржати интраваскуларни и минутни волумен срца,
• Одржати функцију бубрега,
• Очувати плућну функцију,
• Лечење удружених повреда и њихових компликација,
• Лечење инфекције и контаминације опекотина и рана,
• Дијагностика и лечење претходно постојећих болести, (дијабетес и кардиоваскуларне болести).

Види још

• Шок
• Кардиогени шок
• Опструктивни шок
• Дистрибутивни шок
• Анафилактични шок

  Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).