Манџу (ера)

964—968	Кохо
968—970	Ана
970—973	Тенроку
973—976	Тенен
976—978	Џоген
978—983	Тенген
983—985	Еикан
985—987	Кана
987—988	Еиен
988—990	Еисо
990—995	Шорјаку
995—999	Чотоку
999—1004	Чохо
1004—1012	Канко
1012—1017	Чова
1017—1021	Канин
1021—1024	Џиан
1024—1028	Манџу
1028—1037	Чоген
1037—1040	Чорјаку

806—810	Даидо
810—824	Конин
824—834	Тенчо
834—848	Џова
848—851	Кашо
851—854	Нинџу
854—857	Саико
857—859	Тенан
859—877	Џоган
877—885	Гангјо
885—889	Нина
889—898	Канпјо
898—901	Шотаи
901—923	Енги
923—931	Енчо
931—938	Џохеи
938—947	Тенгјо
947—957	Тенрјаку
957—961	Тентоку
961—964	Ова

645—650	Таика
650—654	Хакучи
686—686	Шучо
701—704	Таихо
704—708	Кеиун
708—715	Вадо
Нара
715—717	Реики
717—724	Јоро
724—729	Џинки
729—749	Тенпјо
749	Тенпјо канпо
749—757	Тенпјо шохо
757—765	Тенпјо хоџи
765—767	Тенпјо џинго
767—770	Џинго кеиун
770—781	Хоки
781—782	Тено
782—806	Енрјаку

Манџу (万寿) је јапанска ера (ненко) која је настала после Џиан и пре Чоген ере. Временски је трајала од јула 1024. до јула 1028. године и припадала је Хејан периоду.^[1] Владајући монарх био је цар Го-Ичиџо.^[2]

Важнији догађаји Манџу ере

1024. (Манџу 1): Фуџивара но Кинто се повлачи са службених дужности и одлази у место Китајама северно од Кјота.^[3]
4. мај 1026. (Манџу 3, петнаести дан четвртог месеца): Делимично помрачење месеца.^[4]
1027. (Манџу 4): Фуџивара но Мичинага умире у 62 години.^[5]

Референце

^ Nussbaum & Roth 2002, стр. 607
^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du Japon, pp. 156-159; Brown, Delmer et al. (1979). Gukanshō, pp. 307-310; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki. pp. 195-196.
^ Iwao, Seiichi. (2002). Dictionnaire historique du Japon, pp. 607. на сајту Гугл књиге
^ Pankenier, David. (1999). Archaeoastronomy in East Asia: Historical Observational Records of Comets and Meteor Showers from China, Japan, and Korea, pp. 89. на сајту Гугл књиге
^ Ackroyd, Joyce. (1982). Lessons from History: the Tokushi Yoron, pp. 29.

Литература

Ackroyd, Joyce (1982). Lessons from History: The Tokushi Yoron. Brisbane: University of Queensland Press. ISBN 978-0-7022-1485-1. OCLC 7574544.
Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
Iwao, Seiichi (2002) [1963]. Dictionnaire historique du Japon. Paris: Maisonneuve & Larose. ISBN 978-2-7068-1632-1. OCLC 51096469.
Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
Titsingh, Isaac. (1834). Nihon Odai Ichiran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691
Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.

Спољашње везе

Јапански календар - илустрације и додатне информације

Џиан	Ера Манџу 1024–1028.	Чоген

[1] Nussbaum & Roth 2002, стр. 607

[2] Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du Japon, pp. 156-159; Brown, Delmer et al. (1979). Gukanshō, pp. 307-310; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki. pp. 195-196.

[3] Iwao, Seiichi. (2002). Dictionnaire historique du Japon, pp. 607. на сајту Гугл књиге

[4] Pankenier, David. (1999). Archaeoastronomy in East Asia: Historical Observational Records of Comets and Meteor Showers from China, Japan, and Korea, pp. 89. на сајту Гугл књиге

[5] Ackroyd, Joyce. (1982). Lessons from History: the Tokushi Yoron, pp. 29.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]