Hidrid

Hidrid je naziv za negativni jon vodonika, H⁻. Iako samo određeni broj elemenata gradi jedinjenja u kojima postoji hidridni jon, hidridima se nazivaju sva binarna jedinjenja vodonika sa većinom hemijskih elemenata, bez obzira na oblik u kojem se vodonik nalazi. Vodonik ne gradi binarna jedinjenja sa nekim prelaznim elementima i plemenitim gasovima.

Hidridi se najčešće dele prema tipu hemijske veze i to na:

• Jonske hidride,
• Kovalentne hidride,
• Metalne ili intersticijalne hidride, i
• Intermedijarne hidride.

Hidridni jon

Hidridni jon predstavlja najjednostavniji anjon, a sastoji se od dva elektrona i jednog protona. Kako vodonik ima relativno mali elektronski afinitet (72.77 kJ/mol), hidridni jon je izrazito bazan zbog čega ne postoji u vodenim rastvorima. Sa H⁺ jonima reaguje prema reakciji:

H⁻ + H⁺ → H₂; ΔH = −1676 kJ/mol

Zbog izrazite egzotermnosti navedene reakcije, hidridni jon je u stanju da izdvoji H⁺ jon iz većine jedinjenja koja sadrže vodonik. Zbog male vrednosti elektronskog afiniteta vodonika i jačine H–H veze (∆H_BE = 436 kJ/mol) hidridni jon je izrazito jako redukciono sredstvo:

H₂ + 2e⁻ ⇌ 2H⁻; E^o = −2.25 V

Postojanje hidridnog jona je dokazano u kristalima hidrida alkalnih i težih zemnoalkalnih metala (Ca, Sr i Ba). Dokazi za postojanje H⁻ jona u ovim jedinjenjima su: neusmerenost hemijskih veza (odsustvo kovalentnog karaktera), električna provodljivost talina i izdvajanje vodonika na anodi prilikom elektrolize istih. Kako se većina ovih hidrida raspada prije tačke topljenja, oni se mogu elektrolizovati iz eutektičke smjese LiCl/KCl.

Hidridni jon je prilično difuzan, zbog čega njegov radijus znatno zavisi od vrste katjona koji se nalazi u strukturi.