Пређи на садржај

Hidrid — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 20: Ред 20:
==Literatura==
==Literatura==
{{reflist|2}}
{{reflist|2}}



[[ar:هيدريد]]
[[bg:Хидрид]]
[[bs:Hidrid]]
[[ca:Hidrur]]
[[cs:Hydrid]]
[[de:Hydride]]
[[en:Hydride]]
[[eo:Hidrido]]
[[es:Hidruro]]
[[fa:هیدرید]]
[[fi:Hydridi]]
[[fr:Hydrure]]
[[he:הידריד]]
[[hr:Hidridi]]
[[id:Hidrida]]
[[it:Idruro]]
[[ja:水素化合物]]
[[lv:Hidrīdi]]
[[nds:Hydrid]]
[[nl:Hydride]]
[[pl:Wodorki]]
[[pt:Hidreto]]
[[ru:Гидриды]]
[[sh:Hidrid]]
[[simple:Hydride]]
[[sv:Metallhydrid]]
[[th:ไฮไดรด์]]
[[uk:Гідриди]]
[[zh:氢化物]]

Верзија на датум 2. децембар 2011. у 03:01

Hidrid je naziv za negativni jon vodonika, H. Iako samo određeni broj elemenata gradi jedinjenja u kojima postoji hidridni jon, hidridima se nazivaju sva binarna jedinjenja vodonika sa većinom hemijskih elemenata, bez obzira na oblik u kojem se vodonik nalazi. Vodonik ne gradi binarna jedinjenja sa nekim prelaznim elementima i plemenitim gasovima.

Hidridi se najčešće dele prema tipu hemijske veze i to na:

  • Jonske hidride,
  • Kovalentne hidride,
  • Metalne ili intersticijalne hidride, i
  • Intermedijarne hidride.

Hidridni jon

Hidridni jon predstavlja najjednostavniji anjon, a sastoji se od dva elektrona i jednog protona. Kako vodonik ima relativno mali elektronski afinitet (72.77 kJ/mol), hidridni jon je izrazito bazan zbog čega ne postoji u vodenim rastvorima. Sa H+ jonima reaguje prema reakciji:

H + H+ → H2; ΔH = −1676 kJ/mol

Zbog izrazite egzotermnosti navedene reakcije, hidridni jon je u stanju da izdvoji H+ jon iz većine jedinjenja koja sadrže vodonik. Zbog male vrednosti elektronskog afiniteta vodonika i jačine H–H veze (∆HBE = 436 kJ/mol) hidridni jon je izrazito jako redukciono sredstvo:

H2 + 2e 2H; Eo = −2.25 V

Postojanje hidridnog jona je dokazano u kristalima hidrida alkalnih i težih zemnoalkalnih metala (Ca, Sr i Ba). Dokazi za postojanje H jona u ovim jedinjenjima su: neusmerenost hemijskih veza (odsustvo kovalentnog karaktera), električna provodljivost talina i izdvajanje vodonika na anodi prilikom elektrolize istih. Kako se većina ovih hidrida raspada prije tačke topljenja, oni se mogu elektrolizovati iz eutektičke smjese LiCl/KCl.

Hidridni jon je prilično difuzan, zbog čega njegov radijus znatno zavisi od vrste katjona koji se nalazi u strukturi.

Literatura