Hidrid — разлика између измена
Ред 20: | Ред 20: | ||
==Literatura== |
==Literatura== |
||
{{reflist|2}} |
{{reflist|2}} |
||
[[ar:هيدريد]] |
|||
[[bg:Хидрид]] |
|||
[[bs:Hidrid]] |
|||
[[ca:Hidrur]] |
|||
[[cs:Hydrid]] |
|||
[[de:Hydride]] |
|||
[[en:Hydride]] |
|||
[[eo:Hidrido]] |
|||
[[es:Hidruro]] |
|||
[[fa:هیدرید]] |
|||
[[fi:Hydridi]] |
|||
[[fr:Hydrure]] |
|||
[[he:הידריד]] |
|||
[[hr:Hidridi]] |
|||
[[id:Hidrida]] |
|||
[[it:Idruro]] |
|||
[[ja:水素化合物]] |
|||
[[lv:Hidrīdi]] |
|||
[[nds:Hydrid]] |
|||
[[nl:Hydride]] |
|||
[[pl:Wodorki]] |
|||
[[pt:Hidreto]] |
|||
[[ru:Гидриды]] |
|||
[[sh:Hidrid]] |
|||
[[simple:Hydride]] |
|||
[[sv:Metallhydrid]] |
|||
[[th:ไฮไดรด์]] |
|||
[[uk:Гідриди]] |
|||
[[zh:氢化物]] |
Верзија на датум 2. децембар 2011. у 03:01
Hidrid je naziv za negativni jon vodonika, H−. Iako samo određeni broj elemenata gradi jedinjenja u kojima postoji hidridni jon, hidridima se nazivaju sva binarna jedinjenja vodonika sa većinom hemijskih elemenata, bez obzira na oblik u kojem se vodonik nalazi. Vodonik ne gradi binarna jedinjenja sa nekim prelaznim elementima i plemenitim gasovima.
Hidridi se najčešće dele prema tipu hemijske veze i to na:
- Jonske hidride,
- Kovalentne hidride,
- Metalne ili intersticijalne hidride, i
- Intermedijarne hidride.
Hidridni jon
Hidridni jon predstavlja najjednostavniji anjon, a sastoji se od dva elektrona i jednog protona. Kako vodonik ima relativno mali elektronski afinitet (72.77 kJ/mol), hidridni jon je izrazito bazan zbog čega ne postoji u vodenim rastvorima. Sa H+ jonima reaguje prema reakciji:
- H− + H+ → H2; ΔH = −1676 kJ/mol
Zbog izrazite egzotermnosti navedene reakcije, hidridni jon je u stanju da izdvoji H+ jon iz većine jedinjenja koja sadrže vodonik. Zbog male vrednosti elektronskog afiniteta vodonika i jačine H–H veze (∆HBE = 436 kJ/mol) hidridni jon je izrazito jako redukciono sredstvo:
- H2 + 2e− ⇌ 2H−; E
o= −2.25 V
- H2 + 2e− ⇌ 2H−; E
Postojanje hidridnog jona je dokazano u kristalima hidrida alkalnih i težih zemnoalkalnih metala (Ca, Sr i Ba). Dokazi za postojanje H− jona u ovim jedinjenjima su: neusmerenost hemijskih veza (odsustvo kovalentnog karaktera), električna provodljivost talina i izdvajanje vodonika na anodi prilikom elektrolize istih. Kako se većina ovih hidrida raspada prije tačke topljenja, oni se mogu elektrolizovati iz eutektičke smjese LiCl/KCl.
Hidridni jon je prilično difuzan, zbog čega njegov radijus znatno zavisi od vrste katjona koji se nalazi u strukturi.