Пређи на садржај

Јанош Херцег

С Википедије, слободне енциклопедије
Јанош Херцег
Датум рођења(1909-05-11)11. мај 1909.
Место рођењаСомбор
Датум смрти29. јануар 1995.(1995-01-29) (85 год.)
Место смртиСомбор

Херцег Јанош (Сомбор, 11. мај 1909 — Сомбор, 29.јануар 1995) био је писац, уредник и преводилац на мађарском језику.[1][2]

Живот и дело

[уреди | уреди извор]

Основну школу и гимназију похађа у свом родном граду. У 1929. години издаје часопис „Икс“, који је објављен само једанпут. 1932-1934. г. је службеник у штампарији у Сомбору, а затим сарадник часописа „Úј Хíрек” – “Нове вести”[2]. 1936-1938 г. је уредник у издавачкој кући „Данте“ у Будимпешти.[2]

Од 1939. г. је сарадник „Úј Хíрек” – “Нове вести”, а после и главни уредник за кратко време, а затим новинар у „Јутарњим новинама“ у Новом Саду. Од 1941. г. је директор Градске библиотеке у Сомбору.[2] У време мађарске администрације је главни уредник „Каланђе“. После рата, до 1953. године је уредник Издавачке куће „Братство-јединство“ у Новом Саду.[2] У два циклуса (1953-1955 и 1957-1977) је уредник Новосадског радија. 1955-1957. г. је главни уредник часописа „Мост“.[2]

1977. г. је пензионисан и преселио се у Дорослово. Из Дорослова објављује своје радове у електронским и писаним медијима у Војводини. 1981. г. је изабран за члана Војвођанске академије науке и уметности.[2] 1998. године у Дорослову, у знак сец́ања, оснивају књижевну награду „Херцег Јанош“.

Научни рад

[уреди | уреди извор]

Рад Херцег Јаноша је био изузетно богат, мада осим једног периода у Пешти, стварао је углавном у уском географском подручју, што би се могло проширити једино још према Барањи (Батини). Одавде је кренуо и ту се и вратио са измишљених и стварних европских путовања, а путовао је на релацији Будимпешта и Београд, Нови Сад и Суботица; посетио је читаоце, људе које је интервјуисао и колеге писце. У међувремену је писао, из дана у дан, из недеље у недељу, писао је неуморно, истрајно и са посвец́еношћу готово седам деценија. Резултат овог невероватног рада је четрдесет написаних књига.

Поред романа, изразио се у свим жанровима прозе, у вец́ини случајева успешно, јер је био упознат са свим тајнама заната. Можемо рећи да му је главни жанр био есеј, али он је написао и дневничке белешке, портрете, рецензије, интервјуе, социографије, подлистке, есеје, историјске белешке, док су од књижевних врлина све више сец́ања заузела прво место, у мноштву жанрова које је користио прошлост је "поново створио", претворио у садашњост.

Херцег Јанош је био и јавна личност, публициста у најплеменитијем смислу те речи. "Ми смо мађарски писци, не можемо гледати равнодушно на развој судбине нашег народа", рекао је он, а и деловао је у том духу. На ногама је преживео преокрете судбине, промене система. Објашњење је видео у томе да је "пажљиво пливао против плиме, али је пливао против ..." Упркос уздржаности његових списа цензурисали су га, изоставили су његове радове уредници који су били опрезнији и од њега. Он је учинио више него ико за опстанак свог народа, али видећи распад и беспомоћ, неједном је искусио неадекватно индивидуално устрајање.

Признања

[уреди | уреди извор]

Радови

[уреди | уреди извор]

Романи:[1]

  • Тó меллетт вáрос, 1937. – Град поред језера
  • Сзиккадó фöлдекен, 1954. – На осушеној земљи
  • Анна бúцсúја, 1955. – Анин опроштај
  • Éг éс фöлд, 1959. – Небо и земља
  • Икетáниа, 1987. - Икетанија
  • Мóдосулáсок, 1989. - Измене
  • Гоголанд, 1992. – Гоголанд

Кратке приче, есеји и студије :[1]

  • Папíрхајó, 1953. – Папирни брод
  • Леáнyвáри левелек, 1959. – Писма из Леањвара
  • Егy мег егy, 1968. – Један и један
  • Кéт вилáг, 1972. – Два света
  • Елőјáтéк,1975. - Предигра
  • Тáвлаток, 1983. - Перспектива
  • Öссзегyűјтöтт елбесзéлéсек И–III., 1986. – Сабране приче И-III.
  • Китекинтő,1989. - Поглед
  • Нyíлó идő, 1991. – Отворено време
  • Рéги долгаинкрóл, 1993. – О старим стварима
  • Муландóсáг, 1994. - Пролазност
  • Öссзегyűјтöтт ессзéк, танулмáнyок И–II., 1999., 2001. - Сабрани есеји, студије И-II.

Песме:[1]

  • Киáлтáс а кöдбőл, 1970. – Крик из магле

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 241. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Херцег Јанош”. dkv.org.rs. Приступљено 15. 1. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јанош_Херцег&oldid=28528087”