Пређи на садржај

Јевгениј Пригожин

С Википедије, слободне енциклопедије
Јевгениј Пригожин
Пригожин 2010.
Лични подаци
Пуно имеЈевгениј Викторович Пригожин
НадимакПутинов Кувар
Датум рођења(1961-06-01)1. јун 1961.
Место рођењаЛењинград, Руска СФСР, Совјетски Савез
Датум смрти23. август 2023.(2023-08-23) (62 год.)
Место смртиКуженкино, Тверска oбласт, Русија
Узрок смртиавионска несрећа
Војна каријера
Служба Русија
2014—2023.
Војска Група Вагнер
Учешће у ратовима

Јевгениј Викторович Пригожин (рус. Евгений Викторович Пригожин; Лењинград, 1. јун 1961 — Куженкино, 23. август 2023) био је руски олигарх,[1] предузетник и власник руске групе компанија Конкорд и оснивач и вођа плаћеничке Групе Вагнер.[2] Био је један од најближих сарадника Владимира Путина, све до оружане побуне групе Вагнер против Руске Федерације и Министарства одбране крајем јуна 2023. Погинуо је у авионској несрећи два месеца после побуне. Био је одликован орденима хероја Руске Федерације, хероја Доњецке НР и хероја Луганске НР.[3][4][5][6][7]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Пре вођства у Вагнеру, био је власник ланаца ресторана који су сарађивали с Кремљом, због чега је добио надимак „Путинов Кувар”.[8][9][10][11] Издање Пословни Петерсбург у свом Рејтингу милијардера за 2019. поставило је Ј. В. Пригожина на 72. место, процењујући његово богатство на 14,6 милијарди рубаља.[12] Године 2016. уврштен је на листу 30 најутицајнијих људи Санкт Петербурга према публикацији Город 812.[13]

Група Вагнер

[уреди | уреди извор]

Контролисао је Вагнерову групу, војну структуру коју подржава руска влада и која је укључена у војне сукобе у Африци, Сирији, Украјини и другим регионима света.[2]

Од 2016. г. је под санкцијама САД, од 2020. г. под санкцијама Европске уније и Велике Британије, од 2022. године – Аустралије, Канаде, Новог Зеланда и Јапанa.[14] У јулу 2022, Стејт департмент САД објавио је награду од 10 милиона долара за информације о Пригожину и још 12 запослених у агенцији за истраживање интернета у вези са наводним мешањем у политичке и изборне процесе у Сједињеним Америчким Државама.[15] ФБИ је понудио награду до 250.000 долара за помоћ у његовом хапшењу.[16]

Група Вагнер се највише истакла у борби за град Бахмут (Артјомовск) током 2022. и 2023. године.[2]

Покренуо је краткотрајну оружану побуну против Оружаних снага Руске Федерације и Министарства одбране 23. јуна 2023. године.[17]

Смрт

[уреди | уреди извор]

Дана 23. августа 2023, тачно два месеца после оружане побуне против Оружаних снага Русије, приватни авион са десет особа се срушио у близини Твера, код села Куженкино. Свих десет особа, три члана посаде и седам путника је погинуло, укључујући и Пригожина и оснивача групе Вагнер, Димитрија Уткина.[2][18]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Био је ожењен и имао је троје деце.[12]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Shukla, Tim Lister,Mary Ilyushina,Sebastian (2018-02-18). „The oil field carnage that Moscow doesn't want to talk about”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-24. 
  2. ^ а б в г „Uspon i pad jednog zlikovca”. Portal Novosti. Приступљено 2023-09-01. 
  3. ^ Илья Фурсеев (2022-06-25). „Песков ответил на информацию о присвоении «Героя России» Пригожину”. РБК. Архивирано из оригинала 2022-09-15. г. Приступљено 2022-08-06. 
  4. ^ Лилия Яппарова, Андрей Перцев, Алексей Славин (2022-07-13). „Грубо говоря, мы начали войну. Как отправка ЧВК Вагнера на фронт помогла Пригожину наладить отношения с Путиным — и что такое «собянинский полк»”. Meduza. Архивирано из оригинала 2022-07-20. г. Приступљено 2022-08-06. 
  5. ^ Анна Павлова, Елизавета Нестерова (2022-08-06). „«В первую очередь интересуют убийцы и разбойники — вам у нас понравится». Похоже, Евгений Пригожин лично вербует наемников в колониях”. Медиазона. Архивирано из оригинала 2022-09-20. г. Приступљено 2022-08-06. 
  6. ^ „Глава ЧВК «Вагнер» рассказал, за что получил звания Героя России, ДНР и ЛНР”. 62.info. 2023-06-21. Архивирано из оригинала 2023-06-21. г. Приступљено 2023-06-21. 
  7. ^ Ирина Иорданова (2023-07-06). „Перечислены награды на парадном пиджаке Пригожина”. Газета.ру. Приступљено 2023-07-06. 
  8. ^ „„Putinov kuvar“ koji je Rusiju doveo na ivicu građanskog rata: Ko je bio Jevgenij Prigožin? - Svet - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-08-23. Приступљено 2023-08-24. 
  9. ^ „СМИ: Евгений Пригожин был на переговорах Шойгу с ливийским маршалом” (на језику: руски). Русская служба BBC. 9. 11. 2018. Архивирано из оригинала 25. 3. 2019. г. Приступљено 5. 4. 2019. 
  10. ^ Илья Жегулев (18. 3. 2013). „Расследование: как личный кулинар Путина накормит армию за 92 млрд рублей”. Forbes. Архивирано из оригинала 31. 7. 2020. г. Приступљено 18. 10. 2020. 
  11. ^ „FBI Adds ‘Putin’s Chef’ to Wanted List, Offers $250K Reward”. The Moscow Times. 26. 2. 2021. Архивирано из оригинала 24. 6. 2021. г. 
  12. ^ а б „Деловой Петербург: Справочник «Кто есть кто»: Пригожин Евгений Викторович”. Деловой Петербург. Архивирано из оригинала 26. 1. 2022. г. Приступљено 31. 12. 2021. 
  13. ^ „Самые влиятельные люди Петербурга - 2016”. 30. 1. 2017. Архивирано из оригинала 5. 6. 2017. г. Приступљено 21. 6. 2017. 
  14. ^ „Великобритания следом за ЕС ввела санкции против бизнесмена Пригожина”. Interfax.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 10. 5. 2022. г. Приступљено 21. 4. 2022. 
  15. ^ „Госдеп объявил награду в 10 миллионов долларов за информацию о Евгении Пригожине и «фабрике троллей»” (на језику: руски). Meduza. Приступљено 29. 7. 2022. 
  16. ^ YEVGENIY VIKTOROVICH PRIGOZHIN // FBI
  17. ^ „Vagner protiv Kremlja: Putin preti hapšenjem ruskih plaćenika i gušenjem oružane pobune”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  18. ^ „Срушио се авион у Тверској области, Росавијација потврдила да је Пригожин међу погинулима”. РТ Балкан. 23. 8. 2023. Архивирано из оригинала 24. 8. 2023. г. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јевгениј_Пригожин&oldid=28840510”