Пређи на садржај

Алек Родић

С Википедије, слободне енциклопедије
Алек Родић
Лични подаци
Друга именаАлександар
Датум рођења(1961-08-27)27. август 1961.(63 год.)
Место рођењаБеоград, Србија
РелигијаПравославац
ОбразовањеНационална академија за театарска и филмска уметност (Софија)
ЗанимањеГлумац и композитор
Породица
РодитељиСтрахиња Родић, Нађа Родић
Рад
Активни период1980-
Битне улогеСељаци - Добри
Браћа Блум - Цар
48 часа и 1 минут - Слободан
E ridendo l'uccise -
Веза до IMDb-а

Александар Алек Родић (Београд, 27. август 1961) српски је позоришни и телевизијски глумац и композитор.

Мало позориште "Душко Радовић", Београд, "Камени цвет", 2015, фото Жељко Синобад - Алек Родић
Мало позориште "Душко Радовић", Београд, "Капетан Џон Пиплфокс у новом миленијуму", 2016, фото Белкиса Абдуловић - Алек Родић, Горан Баланчевић, Ђорђе Стојковић, Богдан Богдановић

Биографија

[уреди | уреди извор]

Родић је рођен 27. августа 1961. године у Београду. Средњу музичку школу Јосип Славенски завршио је у Београду. Студирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, глуму је дипломирао на Националној академији за позориште, филм и телевизију 1991. Крсто Сарафов у Софији на одсеку глума и луткарство у класи професорке Доре Рускове. Диплома му је 1992. године призната као равноправна од стране Наставничко научног већа Факултета драмских уметности у Београду.[1]

Члан је удружења драмских уметника Србије од 1991. године. Најпознатије представе су му Ноћ у Мерлиновом замку, Поп Ћира и поп Спира, Пинокио, Судбина једног Чарлија, Страшне приче браће Грим које игра у Позоришту Душко Радовић чији је члан. Био је члан и Позоришта на Теразијама и Позоришта лутака Пинокио. Компонује музику за позоришта, снимио је две Грамофонске плоче у издању ПГП-РТС.[2] Два пута је учествовао на фестивалу Београдско пролеће. Телевизијској публици је најпознатији као шумар Добри из телевизијске серије Сељаци. Његова мајка је Нађа Родић глумица а отац Страхиња Родић позоришни редитељ.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Добитник је следећих награда и признања:[3]

  • На фестивалу дечијих позоришта и луткарства у Суботици 1992. године је за улогу Чика Бајке у представи Чика Бајкине бајке добио награду за најбољег глумца.
  • На фестивалу Лут фест у Сарајеву 2019. године награђен је за најбољу оригиналну музику у представи Гињол позоришта лутака Пинокио. Писао је музику и за представе: Том Сојер, Сумњиво лице,Лавић краљевић,Маца Папучарица, Сакати Били, Мачке, Маске, Плави чуперак, Мачак у чизмама,Тимотије и Деда мраз,Приче из кофера, Гарави сокак, Мерлин. Писао је и музику за Тв.серију ”Пожури полако” као и музичку шпицу за фестивал комедије у Јагодини и фестивал ”Шекспир за велику децу” у Београду.
  • Добитник је две Валтеровићеве награде коју додељује Мало позориште Душко Радовић.

У периоду од септембра 2014 до септрмбра 2019 године Алек је био и директор Малог позоришта Душко Радовић у Београду.

Био је члан жирија на фестивалу дечијих позоришта у Подгорици 2018 године као и председник жирија на фестивалу дечијих поизоришта у Републици Српској - Бања Лука 2019 године.

Као редитељ Алек је режирао дечије представе ''Прича из кофера'' и ''Црвенкапа''. Режирао је и хит комедију по тексту Вање Булића ''Не може нам нико ништа јачи смо од судбине'' која се и данас са успехом игра у Београду на сцени Вук.

Мало позориште "Душко Радовић", Београд, "Пинокио", 2012, фото Жељко Синобад - Ненад Радовић, Јелена Петровић, Алек Родић
Мало позориште "Душко Радовић", Београд, "Момо", 2005, фото Ђорђе Томић - Алек Родић, Бојан Жировић

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1990.-те
1991. У име закона Кокорајков син
1995. Крај династије Обреновић
1995. Театар у Срба
1994-1996. Срећни људи Попарин син
1996. Горе-доле (ТВ серија) Жика
1997. Наша енглескиња
1999. Рањена земља
2000.-те
2000. Тајна породичног блага
2001. Све је за људе Добри
1999-2002. Породично благо Навијач Маркиз
2004. Стижу долари
2004. Пљачка Трећег рајха
2005. Смешне и друге приче
2005. E ridendo l'uccise
2006. Идеалне везе Јапанац
2008. Браћа Блум Цар
2006-2009. Сељаци (ТВ серија) Добри
2010.-те
2019. Жигосани у рекету Рајко
2020.-те
2020. 48 часа и 1 минут Слободан
  1. ^ „Aлек Родић”. malopozoriste.co.rs. Приступљено 13. 4. 2020. 
  2. ^ „Aлек Родић биографија”. malopozoriste.co.rs. Приступљено 13. 4. 2020. 
  3. ^ „АLEK RODIĆ”. nasceni.tickets.rs. Архивирано из оригинала 12. 04. 2020. г. Приступљено 13. 4. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]