Пређи на садржај

Антонов Ан-3

С Википедије, слободне енциклопедије
Ан-3

Ан-3
Опште
Намена Лаки транспорт
Посада 2
Први лет 13. мај 1980
Први корисник Совјетско ратно ваздухопловство
Димензије
Дужина 12,74 m
Размах крила 18,18/14,24 m
Висина 4,2 m
Површина крила 71,6 m²
Маса
Празан 3450 kg
Макс. тежина при узлетању 5800 kg
Погон
Мотори 1хТВД-20
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 250 km/h
Долет 770 km
Плафон лета 4400 m

Ан-3 је настао од авиона Ан-2 с интеграцијом турбоелисног мотора ТВД-20, уместо клипног АШ-62ИР. Основна му је верзија пољопривредна, за шта је тражен еконимичнији и савременији авион.

Од почетне идеје до њене реализације је протекло више деценија, због политичких и економских догађања у распаду Совјетског Савеза и Варшавског савеза.[1]

Историја и опис

[уреди | уреди извор]

Потпунон техничком афирмацијом и доказом економичности турбо-елисног погона у дугој половини двадесетог века се и у бироу Антонов појавила идеја 1970. године о развоју авиона класе Ан-2 стим мотором. Реализацију те идеје је доста пролонгирала политичка ситуација око распада Совјетског Савеза.

У почетку се желело ићи у развој сасвим наовог авиона, али из разлога економичности је коригована та идеја у преправку пољопривредне варијанте Ан-2 у пољопривредни Ан-3. Изабрани су и интегрисани турбоелисни мотор ТВД-20 Глушенков, с трокраком елисом. Та интеграција је условила и репројекат предњег дела трупа. При томе је репројектована и кабинска секција. Отворена су још једна бочна врата у кабинском делу.

Први лет авиона протипа у овој верзији је полетео 13. маја 1980. године. Испитивање Ан-3СХ је започето у 1981. године, завршено је 1991. године. Учињена је велика временска пауза на свим пословима везаним за програм Ан-3. У 1991. године су настављени радови на развоју серијског стандарда Ан-3СХ у Кијеву и настављена је градња Ан.3Т у Омску у Сибиру.[2]

У Кијеву се планира уградња новог мотора ВК-1500 у Ан-3.[1]

Шема принципа рада турбо-елисног погона Ан-3 с мотором ТВД-20.
Јубиларна маркица Руске поште, посвећена авиону Ан-3


Карактеристике[3][2]

[уреди | уреди извор]
Карактеристична величина податак димензија
производња 1980- година
геометрија
дужина 14,03 m
висина 4,2 m
размах крила (гор./доњ.) 18,17/14,23 m
површина крила 71,6 m²
специфично оптерећење крила 81 kg/m²
маса
празан, опремљен 3200 kg
максимална 5800 kg
користан терет 1800 kg
гориво 800 kg
запремина рез. за хемиклије 2200 lit
број људи
посада 2 члана
путника 12 одраслих особа
перфомансе
максимална брзина 250 km/h
брзина крстарења km/h
брзина пењања m/min
потребна полетно-слетна стаза (на нивоу мора, H=0 m) 500 m
теоретски плафон лета 5000 m
практични плафон лета 4500 m
долет 1025 km
Турбоелисни мотор ТВД-20
снага 1066 kW
елиса 3 крака
специфична потрошња горива 250 kg/h

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Историја Ан-2”. Архивирано из оригинала 26. 02. 2008. г. Приступљено 26. 04. 2009. 
  2. ^ а б Авиотехника
  3. ^ „Авион Ан-3, на Руском”. Архивирано из оригинала 26. 05. 2006. г. Приступљено 26. 04. 2009. 

Извори

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Антонов Ан-3 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антонов_Ан-3&oldid=27878751”