Пређи на садржај

Аранђеловац

Координате: 44° 18′ 15″ С; 20° 33′ 22″ И / 44.304166° С; 20.556° И / 44.304166; 20.556
С Википедије, слободне енциклопедије
Аранђеловац
Аранђеловац- колаж слика (Старо здање, Трг у Аранђеловцу, Храм Светих апостола Петра и Павла, Споменик Карађорђу испред школе у Орашцу, Скулптура Сфинге у парку Буковичке бање, Хотел Извор)
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаАранђеловац
Становништво
 — 2022.22.881
Географске карактеристике
Координате44° 18′ 15″ С; 20° 33′ 22″ И / 44.304166° С; 20.556° И / 44.304166; 20.556
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина259 m
Аранђеловац на карти Србије
Аранђеловац
Аранђеловац
Аранђеловац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број34300
34303
Позивни број034
Регистарска ознакаAR

Аранђеловац је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Шумадијском управном округу. Налази се у подножју планина Букуља и Венчац на око 255 m надморске висине, на 76 km од Београда. Према попису из 2022. било је 22.881 становника.

Познат је као место у чијој је околини Карађорђе подигао Први српски устанак. Међутим, док је Карађорђе за своју резиденцију изабрао Тополу, Обреновићи су градили Аранђеловац као своје летовалиште. У време њихове владавине, град је претворен у монденску бању Србије и Југославије 19. века, основану на изворима воде Књаз Милош. У центру аранђеловачког парка изграђено је и Старо здање — летњи дворац Обреновића. Аранђеловац је стога једини град у Србији на чијем се грбу налазе и Карађорђе и Милош Обреновић.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Садашња територија града највећим делом је припадала селу Врбица. Пошто је кнез Милош често боравио у лечилишту Буковичке бање одлучи да у Врбици 1858. године подигне цркву (једну од неколико покајница) и посвети је Светом Арханђелу Гаврилу, а од дела села Врбице са делом села Буковик формира варош којој даје име Аранђеловац.

Историја

[уреди | уреди извор]

Аранђеловац је млад град. Основу града чине Буковик и Врбица. Најстарији писмени подаци о Буковику потичу из 15. века. У средњем веку цео крај је био повезан са Рудником, тада најважнијем месту у Шумадији. Када су Османлије 1459. освојили Смедерево, њихова војска је овладала и овим крајем. Павле Бакић је из Венчаца са 1000 ратника прешао у Угарску и постаје српски деспот. Аустрија је 1718. године завладала северним крајевима централне Србије. Централна Србија под Аустријанцима добила је статус Војне командантуре Краљевине Србије. У то време помиње се Врбица као ненасељено место у крагујевачком дистрикту. Године 1735. у Врбици се помиње шанац са око 50 домова и можда 300 до 350 становника. Командант шанца био је Мијушко Кујунџић који је заповедао свим војним обвезницима овог краја. Османлије су 1739. године поново завладали централном Србијом. Њихове репресалије изазвале су још једну велику сеоба Срба у крајеве северно од Дунава и Саве. Многи су тражили спас у хајдучији. Иако су Османлије послали своје елитне трупе, јањичаре, хајдучија се у целом региону јужно од Дунава и Саве није могла угушити, исто због Царске Аустрије у суседству у коју су хајдуци могли да се повуку или прикључе разним војним јединицама. Први српски устанак је избио 1804. године, у Орашцу, где су се скупили народни прваци и угледни људи. Устанике је заклео буковички прота Атанасије.

После српских устанка 1804. и 1815. место се развија и напредује. Илија Гарашанин је рођен у селу Гараши. Михаило Обреновић гради Старо здање као своју летњу резиденцију. Аранђеловчани су важили као одани Обреновићима, те су немило прихватили смену краљевске династије 1903. године.

У граду је "тридесет година" био најутицајнији Илија Михаиловић. Када је у децембру 1936. дошло до промене општинске власти, пекли су вола на ражњу и окадили општинску зграду са шест кадионица.[1]

Године 1941. Коста Пећанац позива на Букуљи сабор предратног четничког удружења и предлаже сарадњу са Немцима. Након сабора Пећанац одлази у источну Србију. Комунистичка власт Југославије доводи 1945. у Аранђеловац црногорског митрополита Јоаникија Липовца где је убијен. Место где почивају његови земни остаци је до данас остало непознато.

Аранђеловац је у Другом светском рату ослобођен у борбама септембра 1944. године.

Овде се налазе ОШ „Илија Гарашанин” Аранђеловац, ОШ „Свети Сава” Аранђеловац, ОШ „Милан Илић Чича” Аранђеловац, ОШ „Милош Обреновић” Аранђеловац и ОШ „Светолик Ранковић” Аранђеловац.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Аранђеловац живи 19575 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,5 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 8339 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини XX века се становништво петоструко увећало.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 4.278
1953. 6.368
1961. 9.837
1971. 15.545
1981. 21.379
1991. 23.750 23.153
2002. 24.309 25.199
2011. 24.797
2022. 22.881
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
 23.324 95,94%
Црногорци
  
 244 1,00%
Роми
  
 231 0,95%
Југословени
  
 50 0,20%
Македонци
  
 46 0,18%
Хрвати
  
 33 0,13%
Муслимани
  
 0 0,0%
Мађари
  
 15 0,06%
Руси
  
 100 0,4%
Словенци
  
 9 0,03%
Бугари
  
 9 0,03%
Словаци
  
 3 0,01%
Румуни
  
 3 0,01%
Немци
  
 3 0,01%
Албанци
  
 0 0,00%
Чеси
  
 1 0,00%
Русини
  
 1 0,00%
Власи
  
 1 0,00%
Бошњаци
  
 1 0,00%
непознато
  
 122 0,50%


Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 48
  
  
 52
80+ 95
  
  
 224
75—79 212
  
  
 399
70—74 401
  
  
 586
65—69 583
  
  
 690
60—64 666
  
  
 719
55—59 571
  
  
 569
50—54 921
  
  
 1.048
45—49 1.095
  
  
 1.200
40—44 869
  
  
 1.041
35—39 721
  
  
 759
30—34 751
  
  
 815
25—29 868
  
  
 941
20—24 978
  
  
 975
15—19 871
  
  
 880
10—14 717
  
  
 714
5—9 642
  
  
 595
0—4 552
  
  
 541
Просек : 37,5 39,8
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.486 2.172 3.193 5.122 7.002 7.732 8.339
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 1.648 1.953 1.677 2.082 654 240 59 17 4 5 2,91
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 9.650 2.938 5.928 365 337 82
Женски 10.898 2.450 5.986 1.687 710 65
УКУПНО 20.548 5.388 11.914 2.052 1.047 147
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 4.946 49 0 481 1.951
Женски 4.403 35 0 134 1.623
УКУПНО 9.349 84 0 615 3.574
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 151 263 639 210 253
Женски 76 48 677 306 84
УКУПНО 227 311 1.316 516 337
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 28 165 147 144 179
Женски 57 181 137 315 541
УКУПНО 85 346 284 459 720
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 142 1 1 142
Женски 116 2 0 71
УКУПНО 258 3 1 213

Привреда

[уреди | уреди извор]
Трг у Аранђеловцу

Најпознатије предузеће из Аранђеловца је АД „Књаз Милош“ које сем поменуте минералне воде, производи и пуни сокове и енергетске напитке. Холдинг корпорација „Шамот“ je производила ватросталне материјале и вршила експлоатисање неметаличних руда, а „Електропорцелан“ порцеланске изолаторе. Електрокерамика се производила и у ДД „Елка“.

Нажалост, многи аранђеловачки привредни гиганати више не раде ("Шамот", "Електропорцелан", "Елка") јер су отишли у стечај. Изузетак је "Шамот Даросава" (део "Шамот Холдинга") која и дан данас производи ватросталне производе.

Експлоатацију мермера врши предузеће „Венчац“ а производњом ПВЦ цеви бави се „Пештан“. "Универзум" (бивше ДД „Кубршница“) производи грађевински материјал (опеке и монтажне носаче). "Бекамент" производи материјале за завршне радове у грађевинарству. Поред поменутих постоји велики број мањих приватних предузећа.

У Аранђеловцу постоје три хотела: „Старо здање“, „Шумадија“ и „Извор“, одмаралиште ИНО, ресторан "Букуља" (бивши „Ловачки дом“) на Букуљи, те велики број приватних смештајних капацитета и мноштво кафића и ресторана.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
Православна црква Св. Арханђела Гаврила у Аранђеловцу, подигнута 1835
Црква Св. Арханђела Михаила у Брезовцу

Аранђеловац је најпознатији по благотворности киселе воде којом је још 1811. године своје здравље крепио Доситеј Обрадовић. На лични захтев кнеза Милоша, буковичка вода је допремана у бутелама и коришћена на двору, а почетком XX века почиње и ручно флаширање киселе воде „Књаз Милош“. Ова вода је често добијала медаље за квалитет. Поред овога, веома је познат велелепни парк Буковичке бање који се простире на површини од 21,5 ha са сталном поставком мермерних скулптура, најпознатијих наших и светских аутора, насталих у тридесетогодишњем постојању међународне смотре уметности „Мермер и звуци“ која поред мермерних скулптура организује и манифестацију „Свет керамике“, а организује и позоришне представе, концерте и фолклорне приредбе. Од 1966. организује се Симпозијум скулптуре „Бели Венчац“.[5] Све манифестације обављају се на летњој отвореној сцени или у прелепој „Сали кнежева“ хотела „Старо здање“, грађевине старе преко 150 година, која потиче из времена династије Обреновић. У парку се налази и павиљон књаза Милоша и неколико извора минералне воде која се у бањском лечилишту користи заједно са глином за лечење обољења гастроинтестиналног и хепатолибијарног система, болести респираторног система и повреде локомоторног система.

Старо здање

Споменик устаницима из Првог српског устанка налазе у селу Орашац 6 km од Аранђеловца, где се налази меморијални комплекс смештен око Марићевића јаруге где је започето стварање модерне српске државе, а Карађорђе изабран за вођу устанка.

Аранђеловац има и два храма Св. архангела Гаврила. Један је онај у коме је служио прота Атанасије Буковички, који је заклео устанике на верност отаџбини, подигнут на темељима средњовековне цркве из 1480. године. Други је подигао кнез Милош, онај по коме је Аранђеловац добио име, подигнут 1835. године, а који је готово истоветан цркви Свете Тројице у Горњем Милановцу. Новосаграђен Храм Св. Ап. Петра и Павла један је од највећих у Шумадији. У близини се налази некадашњи средњовековни манастир, а данас црква Светог Архангела Михаила у Брезовцу, цркве брвнаре у Венчанима и Даросави. У непосредној близини, у Тополи налази се маузолеј краља Петра I на Опленцу као и Карађорђева црква, затим средњовековни манастири Вољавча, Никоље и Благовештење.

На 10 km од Аранђеловца је 1976. подигнуто акумулационо Гарашко језеро за снабдевање водом Аранђеловца и околине. Језеро се простире на површини од око 65 ha, највеће дубине 22 m, порибљено је и представља омиљено излетиште грађана Аранђеловца заједно са базеном поред самог језера и спортским теренима.

Аранђеловачки музеј има своју сталну поставку коме припада Рисовачка пећина, на самом улазу у град, из доба неолита, а у близини које се налази и етно-кућа.

Овде је 1869. године основано Аранђеловачко читалиште.

Аранђеловац панорама

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Време", 17. дец. 1936
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ Венчачки мермер у Аранђеловцу („Вечерње новости“, 3. август 2013)
  6. ^ Серена “одлепила“ на уштипке („Вечерње новости“, 25. јун 2011)
  7. ^ Serenin "čovek za sve": Ona je direktna, ali i stidljiva („Б92“, 31. март 2014)
  8. ^ БАЈИН НАЈЗАСЛУЖНИЈИ ЗА УСПЕХ ОСАКЕ: Некадашњи спаринг партнер Серене Вилијамс прави чуда са Јапанком („Вечерње новости“, 25. јануар 2019)
  9. ^ СРБИН У ИСТОРИЈИ WTA: Саша Бајин први најбољи тренер у избору женске тениске асоцијације („Вечерње новости“, 12. децембар 2018)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аранђеловац&oldid=28505889”