Пређи на садржај

Боб и Мајк Брајан

С Википедије, слободне енциклопедије
Боб и Мајк Брајан
Браћа Брајан на Олимпијским играма 2012.
Лични подаци
Датум рођења(1978-04-29)29. април 1978.(46 год.)
Место рођењаКамарило, Калифорнија, САД
ДржављанствоСАД
Висина1,93 m (Боб) / 1,91 m (Мајк)
Маса88 kg (Боб) / 84 kg (Мајк)
ПребивалиштеСани Ајлс Бич, Флорида (Боб)
Весли Чапел, Флорида (Мајк)
Информације о каријери
Проф. каријера1998–2020
Игралевом руком (Боб)
десном руком (Мајк)
једноручни бекхенд (обојица)
ТренерДејвид Макферсон
Дејв Маршал
Зарада15.931.631 $ (Боб)
16.767.452 $ (Мајк)
Појединачно
Победе—порази21—40 (34,43%) (Боб)
5—11 (31,25%) (Мајк)
Освојени турнири0
Изгубљена финала0
Најбољи пласманБр. 116 (13. новембар 2000) (Боб)
Бр. 246 (16. октобар 2000) (Мајк)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеКВ3 (2000) (Боб)
КВ2 (2000) (Мајк)
Ролан ГаросКВ1 (1999, 2000) (Боб)
Вимблдон2К (2001) (Боб)
КВ3 (1999) (Мајк)
ОП САД2К (1998) (Боб)
1К (2001) (Мајк)
Парови
Победе—порази1109—359 (75,54%) (Боб)
1150—373 (75,51%) (Мајк)
Освојени турнири119 (Боб) / 124 (Мајк)
Изгубљена финала59 (Боб) / 62 (Мајк)
Најбољи пласманБр. 1 (8. септембар 2003)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП АустралијеП (2006, 2007, 2009, 2010, 2011, 2013)
Ролан ГаросП (2003, 2013)
ВимблдонП (2006, 2011, 2013)
ОП САДП (2005, 2008, 2010, 2012, 2014)
Остали турнири — парови
Мастерс купП (2003, 2004, 2009, 2014)
Олимпијске игре Злато (2012)
Бронза (2008)
Мешовити парови
Освојени турнири7 (Боб) / 4 (Мајк)
Изгубљена финала2 (Боб) / 2 (Мајк)
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
ОП АустралијеЧФ (2002, 2005, 2006, 2007, 2013, 2016) (Боб)
ЧФ (2006, 2017) (Мајк)
Ролан ГаросП (2008, 2009) (Боб)
П (2003, 2015) (Мајк)
ВимблдонП (2008) (Боб)
П (2012) (Мајк)
ОП САДП (2003, 2004, 2006, 2010) (Боб)
П (2002) (Мајк)
Остали турнири — мешовити парови
Олимпијске игре Бронза (2012) (Мајк)
Екипна такмичења
Светско екипно првенствоФ (2010)
Дејвис купП (2007)
Званични веб-сајт
http://bryanbros.com
Ажурирано: 31. август 2020..

Роберт Чарлс „Боб“ Брајан (енгл. Robert Charles „Bob“ Bryan) и Мајкл Карл „Мајк“ Брајан (енгл. Michael Carl „Mike“ Bryan; Камарило, САД) браћа су близанци и бивши амерички тенисери, најбољи мушки дубл свих времена. Рођени су 29. априла 1978. с тим што је Мајк старији два минута.

Позицију број 1 заједно су држали укупно 438 недеља што је најдуже у историји дублова, а такође држе рекорд и по броју узастопних недеља на првом месту (139).[1] Завршавали су годину као најбољи дубл планете чак десет пута. Током 2005. и 2006. поставили су рекорд опен ере такмичећи се у седам узастопних гренд слем финала у конкуренцији мушких парова.[2]

На дан 12. августа 2019. забележили су 1100. победу као дубл, савладавши Жеремија Шардија и Фабриса Мартена у првом колу мастерса у Синсинатију.[3] Након тријумфа на Вимблдону 2013. браћа Брајан су постали једини дубл у опен ери који је држао сва четири гренд слема истовремено као и једини дубл у историји који је у периоду од годину дана освојио титуле на сва четири гренд слема и олимпијско злато.[4] Ово достигнуће у тенису познато је као некалендарски Златни слем које је по њима названо и златни Брајан слем.[5]

Поред набројаног, једини су дубл који је освојио и све турнире мастерс 1000 серије (12 верзија 9 турнира, укупно 39), Завршни турнир сезоне (2003, 2004, 2009, 2014) и Дејвис куп (2007).

На АТП туру имају заједно освојених 119 титула и финала на још 59 турнира. Гренд слем турнире освајали су 16 пута што је рекорд опен ере и то: шест пута ОП Аустралије (2006, 2007, 2009, 2010, 2011 и 2013), два Ролан Гароса (2003, 2013), три Вимблдона (2006, 2011, 2013) и пет пута ОП САД (2005, 2008, 2010, 2012 и 2014).

Освајањем златне медаље на ОИ у Лондону 2012.[6] комплетирали су каријерни Супер слем. Поседују и бронзану медаљу са ОИ у Пекингу 2008.[7]

Браћа Брајан имају највише победа од свих америчких дублова у историји Дејвис купа са односом победа и пораза 25:5, укључујући четири победе из 2007. када су САД освојиле титулу.[8][9]

Због својих резултата АТП их је прогласио најбољим дублом прве деценије 21. века.[10]

Последњи пут на АТП туру наступили су у Делреј Бичу, у фебруару 2020. и по шести пут освојили титулу. Каријеру су званично завршили у августу исте године.[11]

Јуниорска каријера

[уреди | уреди извор]

Боб и Мајк су освојили свој први турнир заједно са шест година, на турниру за тенисере испод 10 година. Имали су врло успешну јуниорску каријеру, освојивши више од 100 турнира у конкуренцији парова заједно. Године 1991, су освојили америчко првенство за тенисере испод 14 године на тврдој, а 1992. на земљаној подлози. Резултат из 1992. поновили су и 1994, 1995. и 1996. године, постајући први тим у последњих 30 година који је освојио тај турнир три пута заредом. Боб и Мајк су постали први тим који је одбранио титулу на америчком првенству за тенисере испод 18 година.

Браћа Брајан освојили су јуниорско Отворено првенство САД 1996. Такође су освојили бронзану медаљу на Пан америчким играма у Винипегу, где су представљали САД по први пут као професионалци.

Због добрих резултата у основној и средњој школи, обојица су добили стипендије за универзитет у Станфорду 1996. године, и до 1998. су играли тенис за свој универзитетски тим. Године 1998. су били први тим на листи најбољих тениских дублова у такмичењу између универзитета.

Мартина Навратилова и Боб Брајан.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Мајка Боба и Мајка Брајана, Кејти (рођена Блејк), бивша је америчка тенисерка. Четири пута је учествовала на Вимблдону, а достигла је и четвртфинале мешовитих парова на том турниру 1965. године. И даље подучава децу тенису. Њихов отац Вејн је адвокат, музичар и тениски тренер. Оба родитеља браће Брајан организују разне егзибиционе мечеве у добротворне сврхе.

Оба брата воле музику, а њихови омиљени извођачи су Триша Јирвуд, Џорџ Стрејт, Флитвуд Мек, U-2 и Дејв Метјуз Бенд. Такође су заједно оформили бенд: Мајк свира бубњеве, Боб клавијатуру, а њихов отац Вејн гитару. Тенисери и њихови пријатељи Енди Родик и Жан-Мишел Гамбил им се понекад придруже. Бенд је имао неколико наступа. Њихови омиљени филмови су Људи у црном и Глуп и глупљи, а глумци Адам Сендлер и Џон Ловиц.

Као своје омиљене тенисере издвајају Андреа Агасија, Тода Вудбриџа, Марка Вудфорда, Рика Лича и браћу Јенсен, Лука и Марфија. Њихов ритуал пред мечеве је увек исти доручак: два јаја, сецкано месо и тост. Такође један другог масирају.

Гренд слем финала

[уреди | уреди извор]

Као дубл партнери

[уреди | уреди извор]

Парови: 30 (16:14)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Противници Резултат
Победници 1. 2003. Ролан Гарос Шљака Холандија Пол Хархојс
Русија Јевгениј Кафељников
7:6(7:3), 6:3
Финалисти 1. 2003. ОП САД Тврда Шведска Јонас Бјеркман
Аустралија Тод Вудбриџ
7:5, 0:6, 5:7
Финалисти 2. 2004. ОП Аустралије Тврда Француска Микаел Љодра
Француска Фабрис Санторо
6:7(4:7), 3:6
Финалисти 3. 2005. ОП Аустралије (2) Тврда Зимбабве Вејн Блек
Зимбабве Кевин Улијет
4:6, 4:6
Финалисти 4. 2005. Ролан Гарос Шљака Шведска Јонас Бјеркман
Белорусија Макс Мирни
6:2, 1:6, 4:6
Финалисти 5. 2005. Вимблдон Трава Аустралија Стивен Хас
Јужноафричка Република Весли Муди
6:7(4:7), 3:6, 7:6(7:2), 3:6
Победници 2. 2005. ОП САД Тврда Шведска Јонас Бјеркман
Белорусија Макс Мирни
6:1, 6:4
Победници 3. 2006. ОП Аустралије Тврда Чешка Мартин Дам
Индија Леандер Паес
4:6, 6:3, 6:4
Финалисти 6. 2006. Ролан Гарос (2) Шљака Шведска Јонас Бјеркман
Белорусија Макс Мирни
7:6(7:5), 4:6, 5:7
Победници 4. 2006. Вимблдон Трава Француска Фабрис Санторо
Србија Ненад Зимоњић
6:3, 4:6, 6:4, 6:2
Победници 5. 2007. ОП Аустралије (2) Тврда Шведска Јонас Бјеркман
Белорусија Макс Мирни
7:5, 7:5
Финалисти 7. 2007. Вимблдон (2) Трава Француска Арно Клеман
Француска Микаел Љодра
7:6(7:5), 3:6, 4:6, 4:6
Победници 6. 2008. ОП САД (2) Тврда Чешка Лукаш Длухи
Индија Леандер Паес
7:6(7:5), 7:6(12:10)
Победници 7. 2009. ОП Аустралије (3) Тврда Индија Махеш Бупати
Бахаме Марк Ноулс
2:6, 7:5, 6:0
Финалисти 8. 2009. Вимблдон (3) Трава Канада Данијел Нестор
Србија Ненад Зимоњић
6:7(7:9), 7:6(7:3), 6:7(3:7), 3:6
Победници 8. 2010. ОП Аустралије (4) Тврда Канада Данијел Нестор
Србија Ненад Зимоњић
6:3, 6:7(5:7), 6:3
Победници 9. 2010. ОП САД (3) Тврда Индија Рохан Бопана
Пакистан Ајсам-ул-Хак Куреши
7:6(7:5), 7:6(7:4)
Победници 10. 2011. ОП Аустралије (5) Тврда Индија Махеш Бупати
Индија Леандер Паес
6:3, 6:4
Победници 11. 2011. Вимблдон (2) Трава Шведска Роберт Линдстед
Румунија Орија Текау
6:3, 6:4, 7:6(7:2)
Финалисти 9. 2012. ОП Аустралије (3) Тврда Индија Леандер Паес
Чешка Радек Штјепанек
6:7(1:7), 2:6
Финалисти 10. 2012. Ролан Гарос (3) Шљака Белорусија Макс Мирни
Канада Данијел Нестор
4:6, 4:6
Победници 12. 2012. ОП САД (4) Тврда Индија Леандер Паес
Чешка Радек Штјепанек
6:3, 6:4
Победници 13. 2013. ОП Аустралије (6) Тврда Холандија Робин Хасе
Холандија Игор Сајслинг
6:3, 6:4
Победници 14. 2013. Ролан Гарос (2) Шљака Француска Микаел Љодра
Француска Никола Маи
6:4, 4:6, 7:6(7:4)
Победници 15. 2013. Вимблдон (3) Трава Хрватска Иван Додиг
Бразил Марсело Мело
3:6, 6:3, 6:4, 6:4
Финалисти 11. 2014. Вимблдон (4) Трава Канада Вашек Поспишил
Сједињене Америчке Државе Џек Сок
6:7(5:7), 7:6(7:3), 4:6, 6:3, 5:7
Победници 16. 2014. ОП САД (5) Тврда Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Марк Лопез
6:3, 6:4
Финалисти 12. 2015. Ролан Гарос (4) Шљака Хрватска Иван Додиг
Бразил Марсело Мело
7:6(7:5), 6:7(5:7), 5:7
Финалисти 13. 2016. Ролан Гарос (5) Шљака Шпанија Фелисијано Лопез
Шпанија Марк Лопез
4:6, 7:6(8:6), 3:6
Финалисти 14. 2017. ОП Аустралије (4) Тврда Финска Хенри Континен
Аустралија Џон Пирс
5:7, 5:7

Боб Брајан

[уреди | уреди извор]

Мешовити парови: 9 (7:2)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнерка Противници Резултат
Финалиста 1. 2002. Отворено првенство САД Тврда Словенија Катарина Среботник Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6:7(9:11), 6:7(1:7)
Победник 1. 2003. Отворено првенство САД Тврда Словенија Катарина Среботник Русија Лина Красноруцкаја
Канада Данијел Нестор
5:7, 7:5, [10:5]
Победник 2. 2004. Отворено првенство САД (2) Тврда Русија Вера Звонарјова Аустралија Алиша Молик
Аустралија Тод Вудбриџ
6:3, 6:4
Финалиста 2. 2006. Вимблдон Трава Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс Русија Вера Звонарјова
Израел Енди Рам
3:6, 2:6
Победник 3. 2006. Отворено првенство САД (3) Тврда Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова Чешка Квјета Пешке
Чешка Мартин Дам
6:2, 6:3
Победник 4. 2008. Ролан Гарос Шљака Белорусија Викторија Азаренка Словенија Катарина Среботник
Србија Ненад Зимоњић
6:2, 7:6(7:4)
Победник 5. 2008. Вимблдон Трава Аустралија Саманта Стосур Словенија Катарина Среботник
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
7:5, 6:4
Победник 6. 2009. Ролан Гарос (2) Шљака Сједињене Америчке Државе Лизел Хубер Сједињене Америчке Државе Ванја Кинг
Бразил Марсело Мело
5:7, 7:6(7:5), [10:7]
Победник 7. 2010. Отворено првенство САД (4) Тврда Сједињене Америчке Државе Лизел Хубер Чешка Квјета Пешке
Пакистан Ајсам-ул-Хак Куреши
6:4, 6:4

Мајк Брајан

[уреди | уреди извор]

Парови: 2 (2:0)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 2018. Вимблдон Трава Сједињене Америчке Државе Џек Сок Јужноафричка Република Равен Класен
Нови Зеланд Мајкл Винус
6:3, 6:7(7:9), 6:3, 5:7, 7:5
Победник 2. 2018. Отворено првенство САД Тврда Сједињене Америчке Државе Џек Сок Пољска Лукаш Кубот
Бразил Марсело Мело
6:3, 6:1

Мешовити парови: 6 (4:2)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнерка Противници Резултат
Финалиста 1. 2001. Вимблдон Трава Јужноафричка Република Лизел Хубер Словачка Данијела Хантухова
Чешка Леош Фридл
6:4, 3:6, 2:6
Победник 1. 2002. Отворено првенство САД Тврда Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд Словенија Катарина Среботник
Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
7:6(11:9), 7:6(7:1)
Победник 2. 2003. Ролан Гарос Шљака Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд Русија Јелена Лиховцева
Индија Махеш Бупати
6:3, 6:4
Финалиста 2. 2008. Вимблдон (2) Трава Словенија Катарина Среботник Аустралија Саманта Стосур
Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
5:7, 4:6
Победник 3. 2012. Вимблдон Трава Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд Русија Јелена Веснина
Индија Леандер Паес
6:3, 5:7, 6:4
Победник 4. 2015. Ролан Гарос (2) Шљака Сједињене Америчке Државе Бетани Матек Сандс Чешка Луција Храдецка
Пољска Марћин Матковски
7:6(7:3), 6:1

Финала завршног првенства сезоне

[уреди | уреди извор]

Као дубл партнери

[уреди | уреди извор]

Парови: 6 (4:2)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Противници Резултат
Победници 1. 2003. Хјустон Тврда Француска Микаел Љодра
Француска Фабрис Санторо
6:7(6:8), 6:3, 3:6, 7:6(7:3), 6:4
Победници 2. 2004. Хјустон Тврда Зимбабве Вејн Блек
Зимбабве Кевин Улијет
4:6, 7:5, 6:4, 6:2
Финалисти 1. 2008. Шангај Тврда (д) Канада Данијел Нестор
Србија Ненад Зимоњић
6:7(3:7), 2:6
Победници 3. 2009. Лондон Тврда (д) Белорусија Макс Мирни
Израел Енди Рам
7:6(7:5), 6:3
Финалисти 2. 2013. Лондон Тврда (д) Шпанија Давид Мареро
Шпанија Фернандо Вердаско
5:7, 7:6(7:3), [7:10]
Победници 4. 2014. Лондон Тврда (д) Хрватска Иван Додиг
Бразил Марсело Мело
6:7(5:7), 6:2, [10:7]

Мајк Брајан

[уреди | уреди извор]

Парови: 1 (1:0)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победници 1. 2018. Лондон Тврда (д) Сједињене Америчке Државе Џек Сок Француска Пјер-Иг Ербер
Француска Никола Маи
5:7, 6:1, [13:11]

Мечеви за олимпијске медаље

[уреди | уреди извор]

Као дубл партнери

[уреди | уреди извор]

Парови: 2 (2:0)

[уреди | уреди извор]
Исход Година Турнир Подлога Противници Резултат
Бронза 2008. Олимпијске игре у Пекингу Тврда Француска Арно Клеман
Француска Микаел Љодра
3:6, 6:3, 6:4
Злато 2012. Олимпијске игре у Лондону Трава Француска Микаел Љодра
Француска Жо-Вилфрид Цонга
6:4, 7:6(7:2)

Мајк Брајан

[уреди | уреди извор]

Мешовити парови: 1 (1:0)

[уреди | уреди извор]
Исход Година Турнир Подлога Партнерка Противници Резултат
Бронза 2012. Олимпијске игре у Лондону Трава Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд Њемачка Сабине Лисицки
Њемачка Кристофер Кас
6:3, 4:6, [10:4]

Остала финала

[уреди | уреди извор]

Тимска такмичења: 3 (1:2)

[уреди | уреди извор]
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Финалиста 1. 3–5. децембар 2004. Дејвис куп, Севиља, Шпанија Шљака (д) Сједињене Америчке Државе Енди Родик
Сједињене Америчке Државе Марди Фиш
Шпанија Хуан Карлос Фереро
Шпанија Карлос Моја
Шпанија Рафаел Надал
Шпанија Томи Робредо
2:3 [12]
Победник 1. 30. нов – 2. дец 2007. Дејвис куп, Портланд, САД Тврда (д) Сједињене Америчке Државе Енди Родик
Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк
Русија Николај Давиденко
Русија Михаил Јужни
Русија Игор Андрејев
Русија Дмитриј Турсунов
4:1 [13]
Финалиста 2. 22. мај 2010. Екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Сједињене Америчке Државе Џон Изнер
Сједињене Америчке Државе Сем Квери
Сједињене Америчке Државе Роби Џинепри
Аргентина Хуан Монако
Аргентина Орасио Зебаљос
Аргентина Едуардо Шванк
Аргентина Дијего Веронели
1:2 [14]

Учинак на гренд слем турнирима у конкуренцији мушких парова

[уреди | уреди извор]
Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру
Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама изгубио у првом колу
изгубио у другом колу изгубио у трећем колу
изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир
Година 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. О/И Поб:пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н Н Н Н Н 1K 1K ЧФ 3K Ф Ф П П ЧФ П П П Ф П 3K 3K 3K Ф ПФ ЧФ 3K 6 / 21 77:15 84%
Француска Ролан Гарос Н Н Н Н 2K 2K 2K ЧФ П ПФ Ф Ф ЧФ ЧФ ПФ 2K ПФ Ф П ЧФ Ф Ф 2K Н 3K Н 2 / 20 68:18 79%
Уједињено Краљевство Вимблдон Н Н Н Н 3K 1K ПФ ПФ ЧФ 3K Ф П Ф ПФ Ф ЧФ П ПФ П Ф ЧФ ЧФ 2K Н 3K НО 3 / 20 72:17 81%
Сједињене Америчке Државе ОП САД 1K 1K 1K 1K 1K ЧФ 2K ПФ Ф 3K П 3K ЧФ П ПФ П 1K П ПФ П 1K ЧФ ПФ Н 3K Н 5 / 24 67:19 78%
Поб:пор на г. с. 0:1 0:1 0:1 0:1 3:3 4:4 6:4 14:4 14:3 13:4 21:3 18:2 17:3 16:3 19:3 16:2 16:2 20:3 22:1 16:3 10:4 13:4 11:4 4:1 9:4 2:1 16 / 85 284:69 80%

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Hopefully, we can win more slams like Federer, say the legendary Bryan brothers”. Sportskeeda. 30. 1. 2018. Приступљено 23. 4. 2018. 
  2. ^ „Record-setting Bryan Brothers to compete in charity tennis event in Brevard”. icFlorida. 3. 2. 2017. Архивирано из оригинала 24. 4. 2018. г. Приступљено 23. 4. 2018. 
  3. ^ „Bryan Brothers Clinch 1100 Wins”. ATP Tour. 13. 8. 2019. Приступљено 19. 1. 2020. 
  4. ^ „Bryan Bros. win fourth straight slam”. ESPN. 6. 7. 2013. Приступљено 23. 4. 2018. 
  5. ^ „Bob and Mike Bryan complete the 'Golden Bryan Slam' at Wimbledon”. The Guardian. 6. 7. 2013. Приступљено 23. 4. 2018. 
  6. ^ „Bryan brothers claim Golden Slam after Americans win Olympic doubles final”. Daily Mail Online. 4. 8. 2012. Приступљено 23. 4. 2018. 
  7. ^ „Federer/Wawrinka win doubles gold medal at Olympic tennis”. Sina English. 17. 8. 2008. Приступљено 23. 4. 2018. 
  8. ^ „End of an Era: Bryan brothers announce retirement from Davis Cup”. Tennis. 21. 1. 2017. Приступљено 23. 4. 2018. 
  9. ^ „Bryan brothers retire from professional tennis”. Davis Cup. 27. 8. 2020. Приступљено 12. 9. 2020. 
  10. ^ „The players of the decade”. ATP World Tour. 13. 12. 2009. Архивирано из оригинала 17. 12. 2009. г. Приступљено 23. 4. 2018. 
  11. ^ „Bryan Brothers Announce Retirement, Ending Legendary Doubles Partnership”. ATP Tour. 27. 8. 2020. Приступљено 12. 9. 2020. 
  12. ^ „2004 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 29. 10. 2018. 
  13. ^ „2007 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 29. 10. 2018. 
  14. ^ „ARAG ATP World Team Championship 2010” (PDF). Pro Tennis Live. Приступљено 23. 4. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]