Пређи на садржај

Валериј Борзов

С Википедије, слободне енциклопедије
Валериј Борзов
Валерій Пилипович Борзов
Валериј Борзов 1972.
Лични подаци
Пуно имеВалериј Пилипович Борзов
Датум рођења(1949-08-20)20. август 1949.(75 год.).
Место рођењаСамбор, СССР
ДржављанствоСовјетски Савез
Спортске информације
СпортАтлетика:
100 м
200 м
Достигнућа и титуле
Лични рекорди10,07 на 100 м
20,00 на 200 м

Валериј Борзов (укр. Валерій Пилипович Борзов; Самбор, Лавовска област СССР, 20. октобар 1949), је совјетски атлетичар украјинског порекла. Завршио је Кијевски институт за физичку културу 1971. Заслужни је мајстор спорта Совјетског Савеза 1970.

Учесник је олимпијских игара у Минхену 1972. и у Монтреалу 1976, где је освајао медаље на 100 м, 200 м и штафети 4х100 м. Двострука победа у спринту на Олимпијским играма у Минхену 1972. године најсјајнији је тренутак његове каријере. Након победе на 100 м чинило се да је дисквалификација два најбоља спринтера из САД, Реја Робинсона и Едија Хејса, због кашњења на старт олакшала Борзову пут до злата. Међутим, на 200 м Борзов је победио обојицу у директном обрачуну те тиме доказао заиста сјајну форму.

Осим олимпијских успеха био је троструки европски првак у трци на 100 м, шестоструки дворански европски првак у тркама на 60 м, једном на 50 м и вишеструки првак СССР.

По завршетку каријере оженио се олимпијском победницом у гимнастици Људмилом Туришчевом. Од 19911999. био је председник Олимпијског комитета Украјине, а од 1994. и члан МОК и украјински министар за омладину и спорт.

Године 1982. написао је књигу „10 секунди — цео живот“

Спортски успеси

[уреди | уреди извор]

Олимпијске игре

  • Минхен 1972.
    • злато 100 м - 10,14
    • злато 200 м - 20,00
    • сребро штафета 4х100 м - 38,50
  • Монтреал 1976.
    • бронза 100 м - 10,14
    • бронза штафета 4х100 м - 38,78

Европско првенство у атлетици

Европско првенство у атлетици у дворани

Занимљивост
  • Валериј Борзов освајио је златну медаљу у трци на 60 метара, на Европском првенству у дворани 1970. када је имао 20 година и 145 дана и потао најмлађи победник у тој дисцилини до данас (2017).[1]
  • Са 7 златних медаља на Европским првенствима у дворани је најспешнији мушки такмичар свих времена, а трећи је у мушкој конкуренцији са укупним бројем освојених медаља.[2]

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]
  • 100 м - 10,07
  • 200 м - 20,00

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ European Athletics Indoor Championships 20174 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 60, Приступљено 10. 7. 2017 
  2. ^ European Athletics Indoor Championships 20174 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 21, Приступљено 10. 7. 2017 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]