Валериј Борзов
Валериј Борзов Валерій Пилипович Борзов | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Валериј Пилипович Борзов |
Датум рођења | 20. август 1949. . |
Место рођења | Самбор, СССР |
Држављанство | Совјетски Савез |
Спортске информације | |
Спорт | Атлетика: 100 м 200 м |
Достигнућа и титуле | |
Лични рекорди | 10,07 на 100 м 20,00 на 200 м |
Награде и медаље
|
Валериј Борзов (укр. Валерій Пилипович Борзов; Самбор, Лавовска област СССР, 20. октобар 1949), је совјетски атлетичар украјинског порекла. Завршио је Кијевски институт за физичку културу 1971. Заслужни је мајстор спорта Совјетског Савеза 1970.
Учесник је олимпијских игара у Минхену 1972. и у Монтреалу 1976, где је освајао медаље на 100 м, 200 м и штафети 4х100 м. Двострука победа у спринту на Олимпијским играма у Минхену 1972. године најсјајнији је тренутак његове каријере. Након победе на 100 м чинило се да је дисквалификација два најбоља спринтера из САД, Реја Робинсона и Едија Хејса, због кашњења на старт олакшала Борзову пут до злата. Међутим, на 200 м Борзов је победио обојицу у директном обрачуну те тиме доказао заиста сјајну форму.
Осим олимпијских успеха био је троструки европски првак у трци на 100 м, шестоструки дворански европски првак у тркама на 60 м, једном на 50 м и вишеструки првак СССР.
По завршетку каријере оженио се олимпијском победницом у гимнастици Људмилом Туришчевом. Од 1991 — 1999. био је председник Олимпијског комитета Украјине, а од 1994. и члан МОК и украјински министар за омладину и спорт.
Године 1982. написао је књигу „10 секунди — цео живот“
Спортски успеси
[уреди | уреди извор]- Минхен 1972.
- злато 100 м - 10,14
- злато 200 м - 20,00
- сребро штафета 4х100 м - 38,50
- Монтреал 1976.
- бронза 100 м - 10,14
- бронза штафета 4х100 м - 38,78
Европско првенство у атлетици у дворани
- Занимљивост
- Валериј Борзов освајио је златну медаљу у трци на 60 метара, на Европском првенству у дворани 1970. када је имао 20 година и 145 дана и потао најмлађи победник у тој дисцилини до данас (2017).[1]
- Са 7 златних медаља на Европским првенствима у дворани је најспешнији мушки такмичар свих времена, а трећи је у мушкој конкуренцији са укупним бројем освојених медаља.[2]
Лични рекорди
[уреди | уреди извор]- 100 м - 10,07
- 200 м - 20,00
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ European Athletics Indoor Championships 20174 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 60, Приступљено 10. 7. 2017
- ^ European Athletics Indoor Championships 20174 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 21, Приступљено 10. 7. 2017
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Рођени 1949.
- Совјетски атлетичари
- Украјински политичари
- Спринтери
- Атлетичари на Летњим олимпијским играма 1972.
- Совјетски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1972.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1972.
- Атлетичари на Летњим олимпијским играма 1976.
- Совјетски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1976.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1976.
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици, 100 метара за мушкарце
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици, 200 метара за мушкарце
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици, штафета 4 × 100 метара за мушкарце
- Освајачи златних олимпијских медаља за Совјетски Савез
- Освајачи сребрних олимпијских медаља за Совјетски Савез
- Освајачи бронзаних олимпијских медаља за Совјетски Савез
- Олимпијски победници у атлетици
- Европски прваци у атлетици у дворани
- Европски прваци у атлетици на отвореном
- Освајачи медаља на Европском првенству у атлетици у дворани 1970.
- Освајачи медаља на Европском првенству у атлетици у дворани 1971.
- Освајачи медаља на Европском првенству у атлетици у дворани 1972.
- Освајачи медаља на Европском првенству у атлетици у дворани 1974.
- Освајачи медаља на Европском првенству у атлетици у дворани 1975.