Гладијаторке

Гладијаторке (лат. gladiatrices; једнина: gladiatrix) су биле жене које су се бориле у арени у старом Риму. Иако су биле ретка појава, оне су заиста постојале, а за то има доказа како у археологији, тако и у књижевности. Све до 3. века жене су се бориле прерушене у легендарне Амазонке^[1], када их је забранио Септимије Север^[2].

Антички извори

Ларинским декретом Тиберије је сенаторским кћеркама, унукама и праунукама и „било којој жени чији муж или отац или деда, било с очеве или мајчине стране, или брат, јесте или је икад био власник места у сенату резервисано за витеза“ забранио да тренирају или да се појављују за плату као гладијаторке. Овај декрет међутим, не потврђује да је до тада и било жена које су се бориле у арени^[3].

Домицијан није био први који је користио жене у арени. Међутим, у литератури се највише помињу баш гладијаторске борбе које је он организовао а у којима су учествовале жене. Помиње се у делима Светонија^[4], Марцијала^[5] и Стација^[6].

Гладијаторке су се први пут појавиле у доба римског императора Нерона, на играма организованим у част јерменског краља, Тиридата I^[7]. Петроније, у свом Сатирикону помиње жену еседијаријуса (лат. essediarius)^[8] (гладијатор који се бори из двоколице у келтском стилу)^[9].

Светоније у свом делу Дванаест римских царева говори о томе како је император Домицијан волео да гледа борбе између жена и патуљака^[10]. Са слика и мозаика се може закључити да су се бориле обнажених груди и да су ретко носиле шлемове, без обзира ком типу гладијатора припадале.

Према изворима, изгледа да су се жене бориле углавном ноћу. С обзиром да је ноћ било време за главне и веома важне догађаје гладијаторских игри, може се закључити да су борбе у којима су учествовале жене биле важне и да су представљале реткост. Већина модерних научника сматра појаву гладијаторки новином с обзиром да се јесте писало о њима, а чињеница да их антички историчари често спомињу указује да су гладијаторке биле много распрострањеније него што то директни докази указују^[11].

Дион Касије (62.3.1) помиње не само жене, већ и децу која су се борила на гладијаторским играма које је 66. године организовао Нерон. Такође је познато да је Нерон присиљавао жене неких познатих римских сенатора да се боре у арени.

У делима Јувенала наилазимо на оштре осуде женских гладијаторских борби. У својим Сатирама, Јувенал говори како су гладијаторке потицале углавном из виших класа и угледних породица^[12].

Марк Весли, историчар, каже да гладијаторске школе вероватно нису биле најпогонија места за обуку жена и да су њих вероватно подучавали приватни тутори у школи за младе (лат. collegia iuvenum). Те школе су служиле такође и за обуку угледних мушкараца старијих од 14 година у борилачким вештинама. Весли је нашао три референце у којима се помиње да је било жена у тим школама.

Археолошки докази

На једном рељефу из 1. или 2. века из Халикарнасуса може се видети борба жена обучених у тешке оклопе. На самом рељефу постоји натпис „Амазонка“ и „Ахилија“ и да су се обе часно повукле из арене упркос томе што су се бориле једна против друге. Рељеф се данас налази у Лондонском музеју^[13]

Верује се да је женски скелет из римског доба ископан у Садарку (енгл. Southwark) (Лондон) 2001. године припадао гладијаторки. До тог закључка се дошло јер је сахрањена ван главног гробља иако је гроб био богато опремљен — садржао је глинене лампе Анубис (лампе на којима је био насликан упокојени гладијатор) и посуде са спаљеним шишаркама бора. Једини борови те врсте у Британији у то време били су борови засађени поред лондонског амфитеатра и шишарке ових борова су се традиционално спаљивале током гладијаторских игара. Већина стручњака сматра ову идентификацију погрешном, међутим Лондонски музеј, у коме се налазе кости, тврди да „постоји 70% вероватноће да је жена из улице Грејт Довер била гладијатор“. Хедли Свејн, директор одсека за рану историју у Музеју каже: „Нема ни једног јединог доказа који би изричито тврдио да је она била гладијаторка. Међутим, други докази наводе на ову загонетну претпоставку.“ Данас се она налази изложена у Лондонском музеју на крају секције Римског Лондона.

Референце

^ Elliot, J. Gladiadores: La muerte como espectáculo. Historia y Vida.Nº452, pp. 64-73
^ Гладијатори. Римска енциклопедија онлајн
^ Joyce Reynolds, Mary Beard, Richard Duncan-Jones, Charlotte Roueche.Roman Inscriptions 1976-80.The Journal of Roman Studies, Vol. 71, 1981 (1981), pp. 121-143
^ „Организовао је лов на звери, ноћне гладијаторске борбе уз светлост бакљи, и не само борбе између мушкараца, него и између жена.“ Светоније: Дванаест римских царева — Живот Доминицијана
^ Марцијал помиње како је „Херкулову борбу са немејским лавом представила женски Марс“. Ова борба се вероватно односила на Херкулово потчињавање Омфали, лидијској принцези, чија је краљевина била близу територије одакле се сматрало да потичу Амазонке. Марцијал. О спектаклима Архивирано на сајту Wayback Machine (19. април 2012)
^ Стације спомиње „новотарију“ — борбе жена које нису биле вичне руковању оружјем. Као и Марцијал и рељеф из Халикарнасуса, и Стације помиње гладијаторке као Амазонке. Стације:Силвае — 1.6.51-56
^ Тацит: Анали. Књига 15.32.3
^ „Петроније: Сатирикон.”. Архивирано из оригинала 19. 04. 2012. г. Приступљено 11. 12. 2007.
^ Ово се вероватно односило на Будику, иценску краљицу са Британских острва која се борила против Римљана из келтских кочија. У доба кад је Петроније написао овај део Сатирикона, гладијаторске борбе су се углавном тако повезивале са варварима и митологијом.
^ Пројекат Гутенберг:Светоније:Дванаест римских царева
^ Zoll, A. (2002) P.27. Gladiatrix: The true story of history’s unknown woman warrior. New York: Berkley Publishing Group
^ Јувенал. Сатире. Књига 4.
^ „Лондонски музеј — Рељеф: Гладијаторке”. Архивирано из оригинала 05. 12. 2009. г. Приступљено 12. 12. 2007.

Спољашње везе

Female Gladiators of the Ancient Roman World
Portal on Female Gladiators
Ludus Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2009)
Historical sources for female gladiators
Professor Steven Murray, "Female Gladiators of the Ancient Roman World" Journal of Combative Sport 2003
The Light Bearer, Woman Gladiator Historical Fiction
Women Warriors Fine Art, Stories, Links

[HyV-1] Elliot, J. Gladiadores: La muerte como espectáculo. Historia y Vida.Nº452, pp. 64-73

[2] Гладијатори. Римска енциклопедија онлајн

[3] Joyce Reynolds, Mary Beard, Richard Duncan-Jones, Charlotte Roueche.Roman Inscriptions 1976-80.The Journal of Roman Studies, Vol. 71, 1981 (1981), pp. 121-143

[4] „Организовао је лов на звери, ноћне гладијаторске борбе уз светлост бакљи, и не само борбе између мушкараца, него и између жена.“ Светоније: Дванаест римских царева — Живот Доминицијана

[5] Марцијал помиње како је „Херкулову борбу са немејским лавом представила женски Марс“. Ова борба се вероватно односила на Херкулово потчињавање Омфали, лидијској принцези, чија је краљевина била близу територије одакле се сматрало да потичу Амазонке. Марцијал. О спектаклима Архивирано на сајту Wayback Machine (19. април 2012)

[6] Стације спомиње „новотарију“ — борбе жена које нису биле вичне руковању оружјем. Као и Марцијал и рељеф из Халикарнасуса, и Стације помиње гладијаторке као Амазонке. Стације:Силвае — 1.6.51-56

[7] Тацит: Анали. Књига 15.32.3

[8] „Петроније: Сатирикон.”. Архивирано из оригинала 19. 04. 2012. г. Приступљено 11. 12. 2007.

[9] Ово се вероватно односило на Будику, иценску краљицу са Британских острва која се борила против Римљана из келтских кочија. У доба кад је Петроније написао овај део Сатирикона, гладијаторске борбе су се углавном тако повезивале са варварима и митологијом.

[10] Пројекат Гутенберг:Светоније:Дванаест римских царева

[11] Zoll, A. (2002) P.27. Gladiatrix: The true story of history’s unknown woman warrior. New York: Berkley Publishing Group

[12] Јувенал. Сатире. Књига 4.

[13] „Лондонски музеј — Рељеф: Гладијаторке”. Архивирано из оригинала 05. 12. 2009. г. Приступљено 12. 12. 2007.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]