Пређи на садржај

Далтон Трамбо

С Википедије, слободне енциклопедије
Далтон Трамбо
Трамбо 1947.
Датум рођења(1905-12-09)9. децембар 1905.
Место рођењаМонтроуз, САД
Датум смрти10. септембар 1976.(1976-09-10) (70 год.)
Место смртиЛос Анђелес, САД

Џејмс Далтон Трамбо (9. децембар 1905—10. септембар 1976) је био амерички сценариста и писац. Неки од његових филмова су Празник у Риму, Егзодус, Спартак... Као члан Холивудске десетке и зато што је одбио да сведочи 1947. током истраживања утицаја комуниста на филмску индустрију, постављен је на Холивудску црну листу. Пошто је био на црној листи, није мога да објављује своја дела, али је наставио да пише у тајности и освојио је два Оскара. Оскаре је добио за филмове Празник у Риму (1953) и Храбри (1956), које је написао под псеудонимом.[1][2] Јавно признање да је Трамбо написао сценарио за филмове Егзодус и Спартак означава крај Холивудске црне листе.[3] Након ове објаве је добио признања и за остале сценарије које је писао док му је било забрањено да пише.[4][5]

Младост

[уреди | уреди извор]

Трамбо је рођен у Монтроузу у Колораду 9. децембра 1905. Са породицом се 1908. године сели у Гранд Џанкшон.[6] Његова породица води порекло од Швајцарских имиграната који су се доселили у Вирџинију 1736.[7] Студирао је две године на Универзитету Колорада у Болдеру где је писао за студентски часопис, студентске новине и годишњак.

Паковао је хлеб у једној пекари у ноћној смени у Лос Анђелесу. Ово је радио девет година док је студирао на Универзитету Јужне Калифорније. Током овог периода је написао неколико филмова, 88 кратких прича и 5 романа, који нису објављени.[8]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Почетак каријере

[уреди | уреди извор]

Трамбо је почео своју ауторску каријеру раних 1930-их, када су неки његови чланци објављени у познатим часописима.[9] Године 1934. је постао генерални уредник часописа Холивудски гледалац, али је убрзо напустио функцију како би постао читалац у одељењу прича Варнер Брос студиоа.[8]

Он је написао његов први објављен роман 1935. године. Роман је био о граду и његовим људима, социјало реалистичког стила. Почео је да ради на филмовима 1937. године, али је наставио да пише прозу. Његов анти-ратни роман "Џони је кренуо у рат" је био проглашен за најоригиналнију књигу 1939.[10] Трамбо је инспирацију за роман добио из чланка који прочитао пре неколико година, о посети Едварда VIII болници. Тамо је посетио канадског војника, који је изгубио све удове током Првог светског рата.[11]

Крајем 1930-их и почетком 1940-их година, Трамбо је постао један од најплаћенијих писаца Холивуда. Зарађивао је око 4.000$ недељно током писања,[12] односно око 80.000$ годишње.[8] 

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]

Трамбо се придружио Комунистичкој партији Сједињених Америчких Држава 1940-их, иако се није учланио у странку све до 1943. године.[12][13] Залагао се за политичку изолацију Сједињених Америчких Држва и написао је роман Невероватни Ендру, у ком се дух Ендруа Џексона појављује да упозори САД да се не меша у Други светски рат. Након напада Немачке на Совјетски Савез 1941. године, Трамбо и његов издавач су одлучили да одложе друго издање Џони је кренуо у рат до краја рата.

У чланку из 1946. године под називом Руска претња, Трамбо је писао са тачке гледишта грађанина Русије после Другог светског рата.[14] Тврдио је да ће Руси бити сумњичави према војсци Сједињених Америчких Држава која их окружује током периода када се гледало са сумњом на комунистичке земље.[15] Завршио је чланак реченицом "Ако бих ја био Рус...био бих забринут и залагао бих се да моја влада предузме мере одмах против тога. Овако се то вероватно чини Русима данас".[14] Он је тврдио да су Сједињене Америчке Државе претња Русији, а не да су Руси "црвена претња". 

Касније каријера

[уреди | уреди извор]

Црна листа је постепено слабила. Уз подршку редитеља Ото Премингера, Трамбо је поменут као сценариста за филм Егзодус 1960. године. Убрзо након тога, Кирк Даглас је објавио да Трамбо пише сценарио за Стенли Кјубриков филм Спартак (1960).[16] Овај догађај се сматра почетком краја црне листе. Године 2011. је добио је пуно признање за сценарио филма "Празник у Риму".

Један од последњих филмова које је Трамбо написао, Извршна радња (1973) се заснива на убиству Кенедија.[17]

Академија је 1975. године званично признала Трамба као добитника Оскара за филм Храбри, и уручила му је кип.

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Трамбо се 1938. године оженио са Клео Финчер. Она је рођена у Фрезноу 17. јула 1916. године, а касније се преселила у Лос Анђелес. Клео Трамбо је умрла у својој 93. години у октобру 2009. године у области залива града Лос Алтоса. Тада је живела са млађом ћерком, Мици.[18][19]

Имали су троје деце: редитеља и писаца Кристофера Трамбоа, који је постао експерт у Холивудску црну листу;[20] Мелису, познату као Мици, фотографа; и Никола Трамбоа, психотерапеута.[21]

Смрт и наслеђе

[уреди | уреди извор]

Трамбо је умро у Лос Анђелесу од срчаног удара у својој 70. години, 10. септембра 1976. Донирао је своје тело за научна истраживања.[22]

Трамбо је 1993. години постхумно добио Оскара за писање "Празника у Риму" (1953). Награда је претходно додељена Ијан Меклелан Хантеру, који је био Трамбов параван.[23] Направљена је нова статуа, јер је Хантеров син одбио да преда стату коју је његов отац добио.[24]

Филм заснован на његовом животу, Трамбо, је објављен у новембру 2015. године. У филму га је глумио Брајан Кранстон.[25] За његову улогу Трамбоа, Кранстон је био номинован за Оскара за најбољу мушку улогу на 88. додели Оскара. Награду је ипак добио Леонардо Дикаприо за главну улогу у филму Повратник.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2007. г. Приступљено 29. 05. 2016. 
  2. ^ „AMPAS Oscar Trivia”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2009. г. Приступљено 29. 05. 2016. 
  3. ^ Rapold, Nicolas (04. 11. 2015). „‘Trumbo’ Recalls the Hunters and the Hunted of Hollywood”. Приступљено 22. 12. 2015. 
  4. ^ Cheryl Devall, Paige Osburn (19. 12. 2011). „Blacklisted writer gets credit restored after 60 years for Oscar-winning film”. 89.3 KPCC. Приступљено 20. 12. 2011. 
  5. ^ Verrier, Richard (19. 12. 2011). „Writers Guild restores screenplay credit to Trumbo for 'Roman Holiday'”. Los Angeles Times. Приступљено 20. 12. 2011. 
  6. ^ Hanson, Peter (1. 10. 2007). Dalton Trumbo, Hollywood Rebel: A Critical Survey and Filmography. McFarland. стр. 12—. ISBN 978-0-7864-3246-2. 
  7. ^ Additional Dialogue; Letters of Dalton Trumbo, 1942-1962, edited by M. Evans, Lippincott, 1970, footnote #10. стр. 26
  8. ^ а б в Well, Martin (09. 09. 1976). „Dalton Trumbo, 70, Dies: Blacklisted Screenwriter”. Washington Post. 
  9. ^ „Dalton Trumbo”. Spartacus Educational. Spartacus Educational. Архивирано из оригинала 02. 07. 2014. г. Приступљено 16. 11. 2013. 
  10. ^ "1939 Book Awards Given by Critics: Elgin Groseclose's 'Ararat' is Picked .
  11. ^ Sparknotes.com.
  12. ^ а б Nordheimer 1976
  13. ^ Victor Navasky, Naming Names, New York: Viking, 2003
  14. ^ а б Trumbo, Dalton (26. 05. 1946). „The Russia Menace”. OldMagazineArticles. Com. Script Magazine. Архивирано из оригинала 14. 12. 2013. г. Приступљено 16. 11. 2013. 
  15. ^ Trumbo, Dalton (26. 05. 1946). „The Russia Menace”. OldMagazineArticles.com. Script Magazine. Архивирано из оригинала 14. 12. 2013. г. Приступљено 16. 11. 2013. 
  16. ^ Trumbo (2007) на сајту IMDb (језик: енглески) Retrieved April 25, 2010.
  17. ^ Steve Jaffe, technical adviser|Warner Bros. publications |"Executive Action" (1973)
  18. ^ Personal friend
  19. ^ McLellan, Dennis (18. 10. 2009). „Cleo Trumbo dies at 93; wife of blacklisted screenwriter Dalton Trumbo”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 28. 01. 2013. г. Приступљено 29. 05. 2016. 
  20. ^ McLellan, Dennis (12. 01. 2011). „Christopher Trumbo dies at 70; screen and TV writer whose father was blacklisted”. Los Angeles Times. Приступљено 15. 12. 2011. 
  21. ^ Cieply, Michael (11. 09. 2007). „A Voice From the Blacklist: Documentary Lets Dalton Trumbo Speak”. The New York Times. New York. Приступљено 04. 01. 2008. 
  22. ^ Nordheimer, Jon (11. 09. 1976). „Dalton Trumbo, Film Writer, Dies. Oscar Winner Had Been Blacklisted”. New York Times. Приступљено 18. 06. 2008. „Dalton Trumbo, the Hollywood screen writer who was perhaps the most famous member of the blacklisted film industry authors called 'the Hollywood Ten,' died of a heart attack early today at his home here. He was 70 years old. He donated his body to science. ... it was Otto Preminger, the director, who broke the blacklist months later by publicly announcing that he had hired Mr. Trumbo to do the screenplay ...” 
  23. ^ "Great To Be Nominated" Enjoys a "Roman Holiday" AMPAS
  24. ^ The Television Horrors of Dan Curtis: Dark Shadows, The Night Stalker and Other Productions, 1966-2006; Jeff Thompson; McFarland Publishing, 2009; Pg. 90
  25. ^ "'Trumbo's' Dean O'Gorman plays Kirk Douglas and earns praise from the legend", Los Angeles Times, October 30, 2015

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Далтон Трамбо на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Далтон_Трамбо&oldid=27673551”