Зеленика

Зеленика
Зеленика;
	Поглед на Зеленику са Сњежнице
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Херцег Нови
Становништво
— 2011.	1444
Географске карактеристике
Координате	42° 27′ 03″ С; 18° 34′ 22″ И / 42.450833° С; 18.572666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	149 m
	Зеленика Зеленика на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	85346
Позивни број	031
Регистарска ознака	HN

Зеленика је градско насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 1.444 становника (према попису из 1991. било је 1.204 становника). То је приморско место у заливу Бока которска, које се налази 4,5 km источно од Херцег Новог. 1902. године изграђен је хотел Плажа - изградио га је др Антал Мађар из Будимпеште и то је први хотел на Јужном Јадрану или, боље речено, на простору данашње Црне Горе, претеча херцегновског, бокељског и црногорског хотелијерства, а црква Свете Тројице у Зеленици је једна од најстаријих у овом крају. У залеђу Зеленике се налази планина Сњежница обрасла медитеранском зимзеленеом биљком зеленика (Phillyrea latifolia) по којој је и само место Зеленика добило име.

Демографија

У насељу Зеленика живи 1134 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (37,1 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 467 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника




1948.	774
1953.	809
1961.	1.000
1971.	1.029
1981.	1.093
1991.	1.204	1.182
2003.	1.511	1.444

Етнички састав према попису из 2003.^[2]‍

Срби	765	52,97%
Црногорци	410	28,39%
Хрвати	27	1,86%
Роми	18	1,24%
Југословени	12	0,83%
Муслимани	7	0,48%
Немци	3	0,20%
Македонци	2	0,13%
Словенци	1	0,06%
Италијани	1	0,06%
непознато	4	0,27%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	4	4
80+	12	21
75—79	21	20
70—74	29	32
65—69	41	35
60—64	36	41
55—59	24	46
50—54	58	59
45—49	46	59
40—44	46	48
35—39	54	45
30—34	54	53
25—29	62	50
20—24	53	44
15—19	47	45
10—14	49	39
5—9	47	42
0—4	46	32
Просек :	53	6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	235	223	275	294	345	374	473

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	467	79	109	86	116	52	17	6	0	0	2

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	587	204	353	17	13
Женски	602	133	349	93	27
УКУПНО	1.189	337	702	110	40

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	252	4	4	0	40
Женски	195	0	0	0	13
УКУПНО	447	4	4	0	53
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	6	6	56	20	17
Женски	0	1	69	26	6
УКУПНО	6	7	125	46	23
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	1	57	8	12
Женски	3	6	14	17	36
УКУПНО	6	7	71	25	48
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	0	0	5
Женски	4	0	0	0
УКУПНО	17	0	0	5

Сакрални споменици

Црква Св. Андрије из XV века
Црква Св. Госпође из XV века
Црква Св. Ђорђа из XVI века
Црква Св. Илије
Црква Св. Тројице из XVIII века
Црква Св. Томе - Рушевине цркве Св. Томе налазе се у селу Пресјека - Кути. Црква је грађена у X или XI веку, и припада прероманичкој стилској групи. Парапетна камена плоча од иконостаса, нађена приликом археолошких истраживања, својим уметничким дометима представља ремек-дело прероманичке уметности на овом поднебљу и сада се налази у Завичајном музеју Херцег Нови. Приликом истраживања пронађени су и фрагменти живописа, па се сматра да је црква била украшена фрескама).

Историја

1934. године краљ Александар I Карађорђевић је из луке Зеленика разарачем Југословенске краљевске морнарице Дубровник испловио за Марсељ. Хотел „Плажа Зеленика“ је први хотел на територији данашње Црне Горе, хотел који је доживио свој велики јубилеј, 100 година постојања. Наиме, 1902. године др. Антал Магуар, племић поријеклом из Будимпеште, саградио је хотел на самој обали мора, на плажи окруженој боровима и зеленилом, па је по томе и добио своје првобитно име „Пансион на зеленој плажи“. Од 1948. године, када је хотел национализован, промијенио је неколико власника, а од 1991. године у њему је сједиште Команде РМВЈ.

Култура и образовање

У Бококоторском заливу, у центру Зеленике на самој обали налази се Основна школа „Илија Кишић“, са пространим двориштем у облику парка. Носи име по учитељу, хуманисти и револуционару Илији Кишићу, који је погинуо 13. фебруара 1943. године, који се слави као Дан школе. У дворишту је 28. октобра 1971. подигнута његова биста, рад његовог саборца и вајара Антуна Тонћија Лукателија. Школа је удаљена 3,5 km од Херцег Новог. У оквиру школе ради КУД Илија Кишић.^[4]^[5]

Спорт

Зеленика је сједиште фудбалског клуба Обилић.

Референце

^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
^ „Ј. У. О. Ш. Илија Кишић”. mojaskola.me. Основна школа Илија Кишић. Архивирано из оригинала 09. 02. 2013. г. Приступљено 23. 9. 2013.
^ „Историја Школе”. mojaskola.me. Основна школа Илија Кишић. Архивирано из оригинала 09. 02. 2013. г. Приступљено 23. 9. 2013.

Спољашње везе

[1] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

[2] Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

[3] Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

[4] „Ј. У. О. Ш. Илија Кишић”. mojaskola.me. Основна школа Илија Кишић. Архивирано из оригинала 09. 02. 2013. г. Приступљено 23. 9. 2013.

[5] „Историја Школе”. mojaskola.me. Основна школа Илија Кишић. Архивирано из оригинала 09. 02. 2013. г. Приступљено 23. 9. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]