Зоран Мирковић
| Зоран Мирковић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Зоран Мирковић | ||
| Надимак | Бата | ||
| Датум рођења | 21. септембар 1971. | ||
| Место рођења | Београд, СФРЈ | ||
| Висина | 1,82 m | ||
| Позиција | одбрана | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1989—1990 1990—1993 1993—1996 1996—1998 1998—2000 2000—2003 2004—2006 |
Раднички Свилајнац Рад Партизан Аталанта Јувентус Фенербахче Партизан |
15 62 82 51 27 71 46 |
(0) (1) (1) (0) (0) (3) (2) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1995—2003 | СР Југославија | 59 | (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 2015 2016—2018 2018—2019 |
Синђелић Црна Гора (помоћник) Партизан | ||
Зоран Бата Мирковић (рођен 21. септембра 1971. у Београду) бивши је српски фудбалер, а данас фудбалски тренер.
Клупска каријера
[уреди | уреди извор]Мирковић је током служења војног рока играо за Раднички из Свилајнца (сезона 1989/90).[1] Своју професионалну каријеру је почео у Раду 3. марта 1991. године (Пролетер 2:1 Рад). Мирковић је провео три сезоне у ФК Рад као професионални играч и укупно одиграо 62 утакмице (пет у сезони 1990/91, 26 у сезони 1991/92, и 31 у сезони 1992/93.) и постигао један гол. Његове добре партије нису прошле незапажено па је 1993. године потписао за Партизан. Као играч београдских „црно-белих” за три сезоне је освојио три трофеја (првенство Југославије у сезонама 1993/94. и 1994/95. и Куп Југославије 1993/94.). Носио је дрес са бројем 2. У Партизановом дресу је одиграо 82 утакмице (26 у сезони 1993/94, 29 у сезони 1994/95, и 27 у сезони 1995/96) и постигао један гол.
Мирковић је 1996. године потписао уговор са Аталантом из Бергама где је провео наредне две сезоне. Био је веома популаран код навијача. Добре партије у Аталанти нису промакле Марчелу Липију који га је 1998. довео у Јувентус. После четири године Мирковић напушта Италију и одлази у турски Фенербахче. Већ у првој сезони у Турској Мирковић је освојио првенство Турске и играо у финалу купа. Током друге године у Фенеру наступао је и у Лиги шампиона. За три сезоне је одиграо 71 утакмицу и постигао 3 гола.
У јануару 2004. године Мирковић се вратио у Партизан и потписао уговор на две и по године.[2] У Партизану је остао до 2006. када се због константних проблема са леђима опростио од активног бављења фудбалом.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Одиграо је укупно 59 утакмица за репрезентацију СР Југославије, био је члан тима на Светском првенству у фудбалу 1998. у Француској. Није наступао на Европском првенству у фудбалу 2000. у Белгији и Холандији због суспензије коју је добио после инцидента са репрезентативцем Хрватске Робертом Јарнијем.
Након играчке каријере
[уреди | уреди извор]Фудбалски савез Србије је 24. августа 2007. поставио Мирковића за директора свих селекција репрезентације Србије,[3] али је Мирковић после само неколико месеци због неслагања са људима из савеза дао оставку.[4]
Мирковић је 18. августа 2008. постављен за потпредседника ФК Партизан[5] и на том месту се задржао око годину дана када је дао оставку због преране елиминације Партизана у квалификацијама за Лигу шампиона.[6]
Тренерска каријера
[уреди | уреди извор]У јуну 2015. године преузео је београдски Синђелић који се такмичио у Првој лиги Србије,[7] и на клупи овог тима се налазио до децембра исте године.[8] Водио је клуб на 16 мечева током првог дела сезоне 2015/16. у Првој лиги Србије и забележио шест победа и по пет пораза и ремија.[9]
У фебруару 2016. је постао помоћник Љубиши Тумабковићу у репрезентацији Црне Горе.[10]
Мирковић је 5. августа 2018. године постављен за тренера Партизана.[11] Свој деби на клупи Партизана је имао на гостовању Нордсјиланду у оквиру квалификација за Лигу Европе. Успео је да савлада дански клуб са 2:1,[12] а потом и у реваншу на стадиону Партизана са 3:2 и тако прође у плеј оф рунду.[13] Следећи противник је био турски Бешикташ који је лако елиминисао београдске црно-беле.[14] У Суперлиги Србије Партизан под Мирковићем није имао пораз све до 6. марта 2019. када је на стадиону Партизана бољи био Раднички из Ниша (0:1).[15] У наредном колу црно-бели су истим резултатом поражени и од Вождовца на стадиону Тржни центар.[16] Након тог меча Мирковић подноси оставку.[17] Иако је Мирковић имао само два пораза у првенству, имао је чак осам нерешених резултата па се у моменту његове оставке, Партизан налазио тек на трећем месту Суперлиге, са 21 бодом заостатка за првопласираном Црвеном звездом, и 14 бодова заостатка за другопласираним Радничким из Ниша.[16] Мирковић је водио Партизан на укупно 29 мечева у свим такмичењима и забележио 17 победа, девет ремија и три пораза.[17]
Приватно
[уреди | уреди извор]У мају 2013. оженио се Санелом Шаулић, ћерком певача Шабана Шаулића.[18]
Трофеји
[уреди | уреди извор]Партизан
[уреди | уреди извор]- Првенство СР Југославије (2) : 1993/94, 1995/96.
- Првенство Србије и Црне Горе (1) : 2004/05.
- Куп СР Југославије (1) : 1993/94.
Јувентус
[уреди | уреди извор]- Интертото куп (1) : 1999.
Фенербахче
[уреди | уреди извор]- Првенство Турске (1) : 2000/01.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Мирковић директор ФСС”. politika.rs. 25. 4. 2007.
- ^ „Зоран Мирковић потписао за Партизан”. arhiva.srbija.gov.rs. 29. 1. 2004.
- ^ „Бата Мирковић директор ФСС”. novosti.rs. 20. 4. 2007.
- ^ „Мирковић поднео оставку на место директора репрезентације”. rtv.rs. 1. 12. 2007.
- ^ „Мирковић потпредседник Партизана”. b92.net. 18. 8. 2008.
- ^ „Зоран Мирковић поднео оставку у Партизану”. rts.rs. 20. 8. 2009.
- ^ „Бата Мирковић на кормилу Синђелића”. mozzartsport.com. 15. 6. 2015. Приступљено 11. 3. 2019.
- ^ „Оде Бата у Америку”. mondo.rs. 17. 12. 2015.
- ^ „Зоран Мирковић”. transfermarkt.com. Приступљено 11. 3. 2019.
- ^ „УЗ ТУМБАКОВИЋА Зоран Мирковић помоћни тренер Црне Горе”. sport.blic.rs. 19. 2. 2016.
- ^ „Зоран Бата Мирковић нови тренер Партизана!”. mondo. 3. 8. 2018.
- ^ „Неки нови Партизан: Црно-бели славили у Данској на дебију Мирковића [ВИДЕО]”. sportskacentrala.com. 9. 8. 2018. Архивирано из оригинала 10. 08. 2018. г. Приступљено 11. 3. 2019.
- ^ „Партизан је у плеј-офу за Лигу Европе: Црно-бели надиграли Нордсјеланд и заказали двомеч са истанбулским великаном /ФОТО/”. sport.blic.rs. 16. 8. 2018. Приступљено 11. 3. 2019.
- ^ „Црно-бели немоћни – Бешикташ елиминисао Партизан из Европе”. b92.net. 30. 8. 2018. Приступљено 11. 3. 2019.
- ^ „Први пораз Мирковића у првенству: "Нисмо могли да убацимо у вишу брзину... плашили смо се овог меча"”. sport.blic.rs. 6. 3. 2019. Приступљено 11. 3. 2019.
- ^ а б „КРАЈ: Вождовац - Партизан 1:0”. novosti.rs. 10. 3. 2019. Приступљено 11. 3. 2019.
- ^ а б „Мирковић поднео оставку пред играчима, управа сазнала!”. mondo. 10. 3. 2019. Приступљено 11. 3. 2019.
- ^ „Ћерка Шабана Шаулића удала се за фудбалера Бату Мирковића”. blic.rs. 21. 5. 2013. Приступљено 11. 3. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Зоран Мирковић на сајту reprezentacija.rs
- Зоран Мирковић на сајту partizanopedia.rs
- Зоран Мирковић на сајту National Football Teams (језик: енглески)
