Кабардино-Балкарија
Кабардино-Балкарска Република Кабардино-Балкарская Республика Къэбэрдей-Балъкъэр Республикэ Къабарты-Малкъар Республика | |
---|---|
Држава | Русија |
Федерални округ | Севернокавкаски |
Главни град | Наљчик |
Површина | 12.500 km2 |
Становништво | 2014. |
— број ст. | 858.560 |
— густина ст. | 68,68 ст./km2 |
Званични веб-сајт |
Кабардино-Балкарија, или званично Кабардино-Балкарска Република (рус. Кабардино-Балкарская Республика) је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом републике на простору северног Кавказа.
Главни град републике је град Наљчик.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Република је названа према два народа који је насељавају: Кабардинцима (народ севернокавкаског односно черкеског порекла) и Балкарима (народ туркијског порекла).
Географија
[уреди | уреди извор]Република је географски подељена на два етно-историјска региона, Кабардију (на северу) и Балкарију (на југу). Ово се међутим не рефлектује у административној подели републике, јер она административно представља унитарну територију подељену на градове и дистрикте.
Историја
[уреди | уреди извор]Кабардинци су народ черкеског порекла и населили су се на овим просторима у 9. веку, док се Балкари сматрају потомцима Прабугара, односно потомцима оних Прабугара који су остали да живе на подручју Кавказа, док су се остали припадници прабугарског народа преселили на Балкан и средњу Волгу.
Од 16. века, регион постаје протекторат руске државе у експанзији. Кабардинци су били савезници Руса, док су Балкари пружали отпор Русима много година. У кратком периоду између 1739. и 1774. године, Кабардија је била независна, али је затим анексирана од стране Русије, док је Балкарију Русија анексирала 1827. године.
Године 1921. регион је постао део Аутономне Републике Планинских Народа, да би касније исте године била формирана Кабардинска аутономна област. Наредне године, име области је промењено у Кабардинско-Балкарска аутономна област, а 1936. године, статус региона је уздигнут на ниво аутономне совјетске социјалистичке републике.
Стаљин је 1944. оптужио Балкаре за сарадњу са нацистима и депортовао их са овог подручја, а балкарско национално име је избачено из назива републике. Балкарском становништву је било дозвољено да се врати 1957. године, када је и претходно двонационално име републике враћено.
Становништво
[уреди | уреди извор]1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|
759,586 | 901,494 | 859,939 |
Етнички састав
[уреди | уреди извор]Попис из 1926. године
[уреди | уреди извор]- Кабардинци = 122.402 (60,0%)
- Балкари = 33.197 (16,3%)
- Украјинци = 17.213 (8,4%)
- Руси = 15.344 (7,5%)
- Осети = 4.078 (2,0%)
Попис из 1989. године
[уреди | уреди извор]- Кабардинци = 364.494 (48,2%)
- Руси = 240.750 (31,9%)
- Балкари = 70.793 (9,4%)
- Украјинци = 12.826 (1,7%)
- Осети = 9.996 (1,3%)
Попис из 2002. године
[уреди | уреди извор]- Кабардинци = 498.702 (55,3%)
- Руси = 226.620 (25,1%)
- Балкари = 104.951 (11,6%)
- Осети = 9.845 (1,1%)
- Украјинци = 7.592 (0,8%)
Религија
[уреди | уреди извор]Главна религија у републици је ислам. [1][мртва веза]
Градови
[уреди | уреди извор]Највећи градови републике су (са приказом броја становника 2009. године): [2]
- Наљчик (270.000)
- Баксан (76.000)
- Прохладни (60.000)
- Докшукино (33.000)
- Мајски (27.000)
- Дугулубгеј (20.000)