Пређи на садржај

Киријакос Мицотакис

С Википедије, слободне енциклопедије
Киријакос Мицотакис
Мицотакис на самиту Европске народне партије у Загребу, 21. новембар 2019.
Лични подаци
Пуно имеКиријакос Мицотакис
Датум рођења(1968-03-04)4. март 1968. (56 год.)
Место рођењаАтина, Краљевина Грчка
ОбразовањеУниверзитет Харвард (диплома и мастер из јавне управе); Универзитет Станфорд (мастер)
Породица
СупружникМарева Грабовски
Деца3
РодитељиКонстантинос Мицотакис
Политичка каријера
Политичка
странка		Нова демократија
Посланик за Округ Атина Б2(запад) Парламента Републике Грчке
7. март 2004 — тренутно.
Избори2004—2019 је био посланик за Округ Атина Б Парламента Хеленске Републике
10. јануар 2016 — тренутно.
Заменик председникаАдонис ГеоргијадисКостис Хацидакис
ПретходникЈанис Плакиотакис
8. јул 2019 — 24 маја 2023.
ПредседникПрокопис Павлопулос; Катерина Сакеларопулу
Заменик председникаПанајотис Пикраменос
ПретходникАлексис Ципрас
Министар за административну реформу и електронску управу Републике Грчке
25. јун 2013 — 27. јануар 2015.
ПремијерАнтонис Самарас
ПретходникАнтонис Манитакис
НаследникНикос Вуцис
Лидер опозиције Републике Грчке
10. јануар 2016 — 8. јул 2019.
ПремијерАлексис Ципрас
ПретходникЈанис Плакиотакис
НаследникАлексис Ципрас
Потпис

Киријакос Мицотакис (грч. Κυριάκος Μητσοτάκης; Атина, 4. март 1968) грчки је политичар који је премијер Грчке од 8. јула 2019. године. Члан је Нове демократије, а председник ове странке је од 2016. године. Мицотакис је претходно био лидер опозиције од 2016. до 2019. године, а пре тога и министар за административну реформу од 2013. до 2015. године.

Први пут је изабран у Хеленски парламент испред атинске изборне јединице Б 2004. године. Након што је Нова демократија доживела два изборна пораза у 2015. години, изабран је за лидера странке у јануару 2016. године. Три године касније, 7. јула 2019, предводио је своју странку до већинске победе на изборима 2019, први пут још од 2007. године. Син је бившег премијера Константиноса Мицотакиса.[1][2][3]

Детињство, младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Атини, он је син бившег премијера Грчке и почасног председника Нове демократије, Константиноса Мицотакиса, и његове супруге Марике (рођена Гјануку). У време његовог рођења, његова породица је била стављена у кућни притвор од стране грчке војне хунте која је његовог оца прогласила персоном нон грата и затворила га у ноћи пуча.[4] 1968. године, када је имао само годину дана, породица је побегла у Турску уз помоћ тадашњег министра спољних послова Турске Ихсана Сабрија Чаглијангила. Након неког времена преселили су се из Турске у Париз и чекали су до 1974. године да се врате у Грчку након што је обновљена демократија.[5] Касније је Мицотакис првих шест месеци свог живота описао као политички затвор.[6][7]

Године 1986. дипломирао је на Атинском колеџу. Од 1986. до 1990. похађао је Универзитет Харвард и стекао је диплому у друштвеним наукама и био носилац награде Хупс и Токвил. Од 1992. до 1993. похађао је Универзитет Станфорд где је стекао звање магистра међународне политике код Форда Дорсеја. Од 1993. до 1995. године похађао је Пословну школу Харвард где је стекао мастер из јавне управе.[8]

Професионална каријера

[уреди | уреди извор]

Од 1990. до 1991. године Киријакос Мицотакис је радио као финансијски аналитичар у одељењу за корпоративне финансије Чејз банке у Лондону. Од 1991. до 1992. године Мицотакис се вратио у Грчку и придружио се Хеленској војсци како би испунио своје обавезе у вези са националном службом. Од 1995. до 1997. године, а по завршетку постдипломских студија запослен је у консултантској компанији МекКинзи анд компани у Лондону, усредсређујући се пре свега на телекомуникационе и финансијске услуге. Од 1997. до 1999. године радио је за Alpha Ventures, подружницу приватног Алфа банке, као виши службеник за инвестиције, извршавајући ризични докапитализације и трансакције приватним капиталом. Године 1999. основао је NBG Venture Capital, подружницу приватног капитала и ризичног капитала Народне банке Грчке, и био је њен извршни директор све до априла 2003. године, када је поднео оставку да би наставио каријеру у политици, управљајући својим портфељем и извршавајући трансакције у Грчкој и на Балкану .[8]

У јануару 2003. године Светски економски форум га је номиновао за глобалног лидера сутрашњице.[9]

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]

Током парламентарних избора 2000. године, Мицотакис је радио за националну кампању Нове демократије. На парламентарним изборима 2004. године, Мицотакис се кандидовао у атинској изборној јединици Б, добивши више гласова него било који други кандидат Нове демократије у земљи и изабран је у хеленски парламент . [тражи се извор]

Мицотакис је почасни председник фондације Константинос К. Мицотакис, чији је циљ промоција живота и дела Константиноса Мицотакиса и извештавање о савременој политичкој историји Грчке. [тражи се извор]

Дана 24. јуна 2013, Мицотакис је именован за министра за административну реформу и е-управу у кабинету Антониса Самараса, наследивши Антониса Манитакиса. На тој функцији је био до јануара 2015. године. За то време он је спровео свеобухватне националне реформе спроводећи функционалну реорганизацију институција, структура и процеса. Он је одлучно подржавао драстично смањивање плата у јавноом сектору и структурну реформу пореске управе.

У 2015. години, Митсотакис је био посланик Нове демократије, представљајући председника странке у Парламенту, као и главно тело представника те странке. Оптужен је да је изражавао ставове своје странке током парламентарних процедура и дискурса, као и да је осигурао правилно функционисање Парламента процесом провера и равнотеже. У марту 2015. године, тврдио је да тадашњи министар финансија Јанис Варуфакис поткопава грчке преговоре о трећем програму прилагођавања, рекавши: „Сваки пут када отвори уста, он ствара проблем у преговарачкој позицији ове земље.“ [10]

Мицотакис и јерменски председник Серж Саргсјан 2016. године

Мицотакис је био први од четири члана Нове демократије који је објави своју кандидатуру на изборима за председника странке, то је изјавио након оставке Антониса Самараса на место лидера странке и неуспеха Нове демократије на ванредним изборима у септембру 2015. године .[11] Међу осталим такмичарима био је тада привремени лидер и бивши председник грчког парламента Вангелис Мејмаракис. Према писању Financial Times-а, Мицотакис је "представљан као аутсајдер у трци за лидера" због подршке партијске организације Мејмаракисовој кандидатури.[12] Након првог круга гласања без јасног победника, Мицотакис је био на другом месту са 11% гласова мање од Мејмаракиса.

Мицотакис и шпански премијер Мариано Рахој Бреј 2017. године

Дана 10. јануара 2016. Мицотакис је изабран за председника политичке странке Нова демократија наследивши Јаниса Плакиотакиса (ривремени председник) са скоро 4% разлике у односу на противника Вангелиса Мејмаракиса. Недељу дана после избора Мицотакиса за вођу, објављене су две анкете јавног мњења које су Нову демократију ставиле испред Сиризе, први пут после годину дана.[13]

Његова странка освојила је 33% гласова на европским изборима 2019.[14] Успео је да добије гласове из странке Златна зора .[15] Након резултата избора, Хеленски парламент је распуштен и расписани су ванредни избори.[16]

Премијер Грчке

[уреди | уреди извор]

Нова демократија је остварила победу против владајуће коалиције на парламентарним изборима 2019. године, освојивши 39,85% гласова и осигуравши 158 мандата у Хеленском парламенту . Грчки председник Прокопис Павлопулос прихватио је 8. јула 2019. оставку Алексиса Ципраса и задужио Мицотакиса да формира нову владу.[17] Мицотакис је истог дана положио заклетву као нови председник владе.[1][2][3] Дана 9. јула министри у његовој влади су положили заклетву.

Мицотакис на Конгресу ЕНП-а у Загребу, 2019. године

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Митсотакис је млађи брат бивше министарке спољних послова и градоначелнице Атине Доре Бакојани, што га чини зетом покојног Павлоса Бакојанија, кога је терористичка група убила 17. новембра 1989. и ујака Костаса Бакојанија,[18] бившег регионалног гувернера Средишње Грчке и актуелног градоначелника Атине .

Митсотакис је ожењен Маревом Грабовски, инвестиционим банкаром грчких, пољских и египатских корена. Имају троје деце, Софију, Константина и Дафне.[19]

Поред грчког говори енглески, француски и немачки језик.[20]

Митсотакис је верник Грчке православне цркве .

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Сименсове оптужбе за скандал

[уреди | уреди извор]

Године 2007. је објављено да је Мицотакис био умешан у скандал о примању мита у Грчкој.[21] Међутим, Мицотакис је више пута негирао било какву умешаност и до сада није доказана кривица. Суђење Сименсу, у које Мицотакис није укључен, још увек је у току.[22][23]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Kyriakos Mitsotakis sworn in as Greece's new prime minister”. www.aljazeera.com. Приступљено 8. 7. 2019. 
  2. ^ а б Smith, Helena (8. 7. 2019). „Mitsotakis takes over as Greece's PM with radical change of style”. Приступљено 8. 7. 2019 — преко www.theguardian.com. 
  3. ^ а б Welle (www.dw.com), Deutsche. „Greek conservative Mitsotakis sworn in as prime minister | DW | 08.07.2019”. DW.COM. Приступљено 8. 7. 2019. 
  4. ^ „Η εξήγηση Μητσοτάκη για το "έξι μηνών πολιτικός κρατούμενος": Η χούντα δεν άφηνε τη μητέρα μου να βγει από το σπίτι της”. HuffPost Greece. 22. 7. 2016. Приступљено 1. 2. 2019. 
  5. ^ Akten, Sertaç; Alan, Gülsüm (4. 7. 2019). „Yunanistan erken genel seçimleri ile ilgili bilmeniz gereken her şey”. Euronews (Türkçe). Приступљено 7. 7. 2019. 
  6. ^ „Τι απαντά ο Κυριάκος Μητσοτάκης από το Facebook ότι ήταν "πολιτικός κρατούμενος, 6 μηνών" - Δημοκρατική της Ρόδου”. 22. 7. 2016. Приступљено 1. 2. 2019 — преко www.dimokratiki.gr. 
  7. ^ „Généalogie de Kyriákos MITSOTAKIS”. Geneanet (на језику: француски). Приступљено 15. 1. 2022. 
  8. ^ а б „Kyriakos Mitsotakis”. Concordia. Приступљено 1. 2. 2019. 
  9. ^ „Kyriakos Mitsotakis - Delphi Economic Forum”. www.delphiforum.gr. Архивирано из оригинала 08. 07. 2019. г. Приступљено 1. 2. 2019. 
  10. ^ „Varoufakis undermining Greek negotiations, says Mitsotakis”. Kathimerini. 9. 3. 2015. Приступљено 20. 1. 2016. 
  11. ^ „Mitsotakis first to declare will run for ND leadership”. Kathimerini. 22. 9. 2015. Приступљено 20. 1. 2016. 
  12. ^ Hope, Kerin (10. 1. 2016). „Free-market reformer Mitsotakis wins vote to lead Greece opposition party”. Financial Times. Приступљено 19. 1. 2016. 
  13. ^ „Greek opposition ahead of Syriza for first time in a year”. AFP. 17. 1. 2016. Приступљено 19. 1. 2016 — преко Yahoo News. 
  14. ^ „2019 european elections results”. NewsIt. 6. 6. 2019. 
  15. ^ „Grèce. Syriza devancée par la droite conservatrice”. L'Humanité. 27. 5. 2019. Приступљено 8. 7. 2019. 
  16. ^ „Greece headed to snap elections after Syriza defeat in EU vote”. www.euronews.com. 27. 5. 2019. Приступљено 8. 7. 2019. 
  17. ^ Service, Reuters News (8. 7. 2019). „Greek conservative Mitsotakis sworn in as prime minister”. Cyprus Mail (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 07. 2019. г. Приступљено 8. 7. 2019. 
  18. ^ „Greece's top family dynasty in bid for PM, Athens mayor”. 31. 5. 2019. Приступљено 8. 7. 2019. 
  19. ^ Tasos Kokkinidis (7. 7. 2019). „Mareva Grabowski-Mitsotakis: Meet the New First Lady of Greece”. GreekReporter.com. Приступљено 8. 7. 2019. 
  20. ^ „New Greek PM Kyriakos Mitsotakis is a scion of one of Greece's most influential political families | Neos Kosmos”. English Edition. 7. 7. 2019. Приступљено 8. 7. 2019. 
  21. ^ „Ελευθεροτυπία - Τιμολόγια για τρεις Μητσοτάκηδες στη "Ζίμενς"”. Архивирано из оригинала 25. 2. 2011. г. Приступљено 9. 5. 2017. 
  22. ^ „Υπόθεση Siemens: Στις 24 Φεβρουαρίου αρχίζει η δίκη | naftemporiki.gr”. www.naftemporiki.gr. 22. 11. 2016. 
  23. ^ Match, Paris. „Qui est Kyriakos Mitsotakis, le nouveau Premier ministre grec?”. parismatch.com (на језику: француски). Приступљено 15. 1. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Киријакос_Мицотакис&oldid=28633962”