Марамица

Марамица је комад тканине или папира, често украсне, која служи за личну хигијену, посебно за дување носа. Може се носити у џепу или торбици, а понекад се користи и као декоративни елемент у оделу џепа. Марамице могу бити од памука, памук-синтетике, синтетике, свиле или платна. Постоји неколико врста марамица као што су: папирнате марамице користе се најчешће за дување носа, а влажне марамице за брисање лица или руку, оне служе за једнократну употребу, а једна памучна марамица може трајати годинама.

Историја

Некаква врста марамице употребљавала се још веома давно. Вероватно је првобитна марамица био реп шакала причвршћен за штап. Људи из далеке прошлости користили су ову марамицу и као лепезу. Исто тако, знамо да су многи дивљи народи израђивали мале асуре од сламе, које су носили на глави да би њима отирали зној с лица. То је свакако био један од главних првобитних разлога употребе марамице. У време старе Грчке и Рима постојале су не само марамице већ и салвете. Салвете су се употребљавале за брисање руку за време јела. Марамице су се изграђиване од комада ланеног платна. У 17. веку у Француској марамице су постале веома елегантне. Биле су рађене од чипке и често украшаване драгуљима. Када је шмркање бурмута ушло у моду у 18. веку, жене су почеле да употребљавају марамице у разним бојама. Марија Антоанета је успела убиједити Луја 16, француског краља тога доба, да донесе закон којим се прописује да марамице морају бити четвртастог облика, никако округле, полукружне или дугуљасте.